Rast u Adria regionu gubi zamah, investicioni indikatori u BiH blago poboljšani

Rast u Adria regionu ostao je otporan u 2025. godini, ali je izgubio zamah, uz jasnu divergenciju među ekonomijama. Domaća tražnja bila je glavni stub, podržana snažnim rastom realnih plata i zategnutim tržištima rada, dok je spoljna tražnja ostala slaba, a neto izvoz je opterećivao rast u većini zemalja.

Cijela analiza dostupna je na ovom LINKU.

Investicioni indikatori u BiH pokazuju blago poboljšanje

Procjena rasta BDP-a Bosne i Hercegovine za 2025. godinu iznosi 2,6 odsto, uz podršku snažne maloprodajne aktivnosti, rasta plata i poboljšanja investicionih trendova. Zamah ostaje pozitivan, a očekuje se da će rast ojačati na oko 3,2 odsto u 2026. godini, kako domaća tražnja i građevinska aktivnost nastavljaju da se oporavljaju.

BDP Bosne i Hercegovine u trećem kvartalu 2025. godine porastao je 2,1 odsto na godišnjem nivou. Finalna potrošnja domaćinstava ostala je glavni pokretač, uz rast od 2,5 odsto na godišnjem nivou, dok je državna potrošnja porasla 2,7 odsto.

Izvoz je povećan 1,4 odsto na godišnjem nivou, ali je uvoz porastao za 5,6 odsto, što je rezultiralo negativnim neto izvozom.

Bruto investicije u fiksni kapital porasle su 9,0 odsto na godišnjem nivou, što odražava ubrzanje investicija. Industrijska proizvodnja ostaje snažna: u decembru 2025. porasla je 1,9 % na godišnjem nivou. Po sektorima, prerađivačka industrija porasla je 0,9 % na godišnjem nivou, rudarstvo 2,0 %, a proizvodnja električne energije i gasa 0,8 %.

Promet u maloprodaji ostao je otporan: u januaru 2026. porastao je 12,8 % na godišnjem nivou u realnim terminima. Promet neprehrambenih proizvoda porastao je 18,1 %, dok su hrana, piće i duvan porasli 11,1 %.

Plate nastavljaju rasti brže od cijena. Neto plate su u januaru 2026. porasle 5,3 % na godišnjem nivou u realnim terminima. Ovo slijedi nakon realnog rasta neto plata od 9,7 % na godišnjem nivou u decembru 2025, pri čemu dio rasta proizlazi iz odluke Vlade FBiH o uvođenju nove minimalne plate od 1. 1. 2025. Stopa nezaposlenosti u četvrtom kvartalu  2025. godine smanjena je na 11,1 odsto, što je pad od 0,6 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal, kao i 0,6 procentnih poena manje na godišnjem nivou.

Investicioni indikatori pokazuju blago poboljšanje: u januaru 2026. broj izdatih građevinskih dozvola bio je manji za 6,5 % u odnosu na prosječan broj u 2025, ali veći za 12,0 % na godišnjem nivou u odnosu na januar 2025, pri čemu stambeni objekti čine 96,3 % dozvola.

Inflatorni pritisci ostaju povišeni, oko 3,6 % na godišnjem nivou u januaru 2026. Pad cijena u prosjeku zabilježen je samo u kategorijama odjeće i obuće (6,4 % na godišnjem nivou) i transporta (2,3 % na godišnjem nivou). Glavni pokretač rasta cijena je kategorija stanovanja i komunalija, s rastom od 7,1 % na godišnjem nivou.

S obzirom na to da ograničenje trgovačkih marži ističe u maju u FBiH i u junu u RS, očekuje se nastavak pritisaka na cijene. FBiH je najavila planove za izdavanje evroobveznica u iznosu od 800 miliona evra na Londonskoj berzi, dok RS još nije objavila potencijalni novi aranžman za otplatu evroobveznica od 300 miliona evra, koje dospijevaju u aprilu.

Očekujemo da će rast u 2026. godini biti umjeren, oko 3,2 %, uz praćenje potencijalnog štrajka u sektoru transporta, koji bi mogao poremetiti uvoz i izvoz Bosne i Hercegovine.

Kakvo je stanje u regionu

Hrvatska je rasla 3,2 % u 2025. godini, što je jedan od najjačih rezultata u regionu, vođen potrošnjom, rastom realnih plata i investicijama finansiranim iz EU. Uprkos negativnom doprinosu neto izvoza, domaća tražnja ostaje snažna, uz očekivanje da će rast blago da uspori na oko 2,9 odsto u 2026. godini.

Ekonomija Sjeverne Makedonije porasla je za 3,5 % u 2025. godini, uz podršku potrošnje i izvoza, iako su investicije oslabile pred kraj godine, a industrijska proizvodnja opala. Očekuje se da će rast da uspori na oko 2,9 % u 2026. godini, što odražava slabiju dinamiku investicija.

Rast Srbije usporio je na 2,0 odsto u 2025. godini, što odražava slabu industrijsku proizvodnju i blažu spoljnu tražnju, uprkos snažnoj potrošnji i investicionoj aktivnosti. Očekuje se da će rast da ubrza na oko 3,5 odsto u 2026. godini, uz podršku infrastrukturne potrošnje i investicija povezanih s Expom.

Slovenija je podbacila u odnosu na region, s rastom BDP-a od 1,1 odsto u 2025. godini, što odražava slabu spoljnu tražnju i prigušenu potrošnju uprkos snažnoj građevinskoj aktivnosti. Očekuje se da će se rast umjereno oporaviti na oko 2,2 % u 2026. godini.

Rast plata u Adria regionu, prednjači Srbija, prati je BiH

Prosječne mjesečne neto plate u regionu znatno su porasle u periodu 2019-2025. godina. Najsnažniji realni rast plata zabilježen je u Srbiji (63 odsto), zatim u Bosni i Hercegovini s rastom od 43 odsto i Hrvatskoj s 38 odsto, dok su Sjeverna Makedonija (33 odsto) i Slovenija (21 odsto) zabilježile umjereniji rast kupovne moći.

Rast plata pokretan je kombinacijom snažnog ekonomskog oporavka nakon pandemije, nedostatka radne snage i povećanja minimalnih plata. Domaćinstva u Adria regionu danas su znatno bogatija nego prije pandemije, uprkos povišenoj inflaciji.

Realni rast prosječnih neto plata bio je najvažniji pokretač privatne potrošnje u regionu, koja je posljednjih godina jedan od glavnih motora ekonomskog rasta.

Monetarna politika: Očekuje se postepeno smanjenje kamatnih stopa

Monetarna politika prešla je u fazu mirovanja, pri čemu se Evropska centralna banka približava kraju ciklusa ublažavanja nakon što je kamatne stope dovela blizu neutralnog nivoa. Regionalne centralne banke ostaju oprezne i zavisne od podataka, uz inflaciju koja se uglavnom smanjuje, ali je i dalje iznad poželjnih nivoa.

Očekuje se da će smanjenje kamatnih stopa biti postepeno nastavljeno u 2026. godini, iako rizici od cijena energije, inflacije hrane i geopolitičkih tenzija i dalje naginju naviše, a što bi moglo navesti centralne banke na prilagođavanje politika.