FBiH uvodi pravila za virtuelnu imovinu: Kriptomjenjačnice pod nadzorom

Kriptoimovina u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) uskoro bi trebalo da dobije zakonski okvir, dok bi pružaoci usluga povezanih s virtuelnom imovinom trebalo da budu stavljeni pod nadzor. Ovim se otvara novo poglavlje u regulaciji kriptomjenjačnica i kriptoimovine u Bosni i Hercegovini, nakon što je Republika Srpska ranije usvojila regulatorni okvir za ovu oblast.

Federalno ministarstvo finansija izradilo je Prednacrt zakona o pružaocima usluga povezanih sa virtuelnom imovinom kojim se uređuju pravila, postupci i uslovi za pružanje usluga, prava i obaveze pružalaca i korisnika usluga, nadzor i nadležnost Komisije za vrijednosne papire FBiH.

Regulisana je i zaštita korisnika, te mjere za sprječavanje zloupotreba, pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti u sektoru povezanom s virtuelnom imovinom.

"Predviđeno je da se zakon primjenjuje na sve pravne osobe koje na teritoriji FBiH profesionalno pružaju, nude ili obavljaju aktivnosti povezane s virtuelnom imovinom, ali i na subjekte koji usluge korisnicima u FBiH pružaju putem interneta ili digitalnih platformi", naveli su u Ministarstvu finansija FBiH.

Šta obuhvataju usluge povezane sa virtuelnom imovinom

Usluge povezane sa virtuelnom imovinom obuhvataju čuvanje i/ili upravljanje virtuelnom imovinom ili instrumentima koji omogućavaju kontrolu nad virtuelnom imovinom, upravljanje platformom za trgovanje virtuelnom imovinom, razmjenu virtuelne imovine za valutu koja je zakonsko sredstvo plaćanja, prenos virtuelne imovine i učestvovanje i pružanje finansijskih i savjetodavnih usluga u vezi s ponudom emitenta i/ili prodajom virtuelne imovine.

Ko može biti VASP

Pružalac usluga povezanih s virtuelnom imovinom (VASP – Virtual Asset Service Provider) u Federaciji može biti društvo za pružanje usluga povezanih sa virtuelnom imovinom sa sjedištem u FBiH, kojem je Komisija izdala dozvolu za rad.

Osnivački kapital društva koje namjerava da pruža usluge povezane s virtuelnom imovinom ne može biti manji od 100.000 KM i mora biti uplaćen u novcu.

Pružaoci navedenih usluga mogu biti i društva iz Republike Srpske ili Brčko Distrikta putem organizacionog dijela u Federaciji, pod uslovom da imaju dozvolu nadležnog organa za taj posao.

Ostali ne smiju pružati usluge povezane sa virtuelnom imovinom niti se oglašavati na način koji dovodi ili može dovesti u zabludu korisnike usluga.

Pružanje usluga bez dozvole nadležne Komisije predstavlja prekršaj i povlači sankcije propisane zakonom.

Ilustracija (Depositphotos)

 

Zaštita korisnika

Pružalac usluga dužan je otvoriti i voditi poseban račun kod ovlaštene banke ili druge finansijske institucije isključivo za upravljanje novčanim sredstvima korisnika.

Novac korisnika mora biti fizički, pravno i operativno odvojen od imovine društva te se ne smije koristiti za finansiranje poslovanja.

Novac korisnika ne može biti predmet zaloga, prinudne naplate, ovrhe niti ulazi u stečajnu masu pružalaca usluga.

Pružalac usluga odgovara korisnicima za svaku štetu koja nastane kao posljedica: neizvršenja ili nepravilnog izvršenja naloga; tehničke greške, kvara sistema ili nedostupnosti platforme; kibernetičkog incidenta, neovlaštenog pristupa sistemu, krađe ili gubitka virtuelne imovine ili privatnih ključeva; zloupotrebe podataka korisnika ili propusta, nemara, greške ili prevarne radnje radnika pružalaca usluga.

Odgovornost izostaje ako pružalac dokaže da je do štete došlo isključivo krivicom korisnika ili uslijed djelovanja više sile koju nije mogao predvidjeti, spriječiti niti izbjeći.

Odricanje od odgovornosti države

U zakonu je jasno navedeno da Federacija, nadležni organi i druge javne institucije ne garantuju za vrijednost, likvidnost, stabilnost ili zakonski status virtuelne imovine, niti snose odgovornost za štetu ili gubitke koji mogu nastati njenom upotrebom ili trgovanjem.

Kazne do 200.000 KM Novčanom kaznom od 15.000 KM do 200.000 KM kazniće se pravna osoba  pružalac usluga ako: - pruža usluge bez valjane dozvole, - ne vodi odvojene korisničke račune, - ne osigurava sigurnu pohranu virtuelne imovine, - ne prijavi sumnjivu transakciju ili sigurnosni incident, - ne sarađuje s Komisijom ili onemogućava nadzor, - daje netačne ili nepotpune informacije korisnicima. Predviđena kazna za odgovorno lice u kompaniji iznosi od 5.000 KM do 50.000 KM.

  

Uvođenjem zakonskog okvira FBiH bi trebalo da dobije jasnija pravila za poslovanje na tržištu virtuelne imovine, uz nadzor pružalaca usluga i veći stepen zaštite korisnika.

Prednacrt zakona sada treba proći naredne faze zakonodavnog postupka, uključujući javnu raspravu do 1. septembra, nakon čega bi trebalo da bude izrađen nacrt ili konačno rješenje za regulisanje tržišta kriptoimovine u Federaciji.