Tokenizacija dolazi, ali BiH kasni: Šta koči razvoj kripto tržišta

Tržište kriptovaluta u Bosni i Hercegovini (BiH) izlazi iz rane faze razvoja, broj korisnika raste, ali bez jasne regulative i jačeg institucionalnog učešća još ne može napraviti iskorak ka zrelom finansijskom tržištu.

Bez zakona po uzoru na MiCA, kripto tržište u BiH ostaje fragmentirano

Republika Srpska je zakonski prepoznala digitalnu imovinu kroz Zakon o hartijama od vrijednosti, te uvela regulatora.

Nikola Klak, direktor kompanije Digital Asset Management, koja upravlja prvom kriptomjenjačnicom i kriptoberzom Balkan Crypto Exchange (BCX) u BiH, kaže za Bloomberg Adriju da je okruženje u BiH sada svakako sigurnije i za klijente, odnosno investitore, ali i za banke koje su spona između tradicionalne i digitalne ekonomije. 

"Okruženje podstiče razvoj kompanija koje se bave digitalnom imovinom te njihovih proizvoda i usluga, ali sljedeći korak bi trebao biti usvajanje Zakona o digitalnoj imovini po uzoru na MiCA direktivu iz EU, odnosno da se ide u pravcu usaglašavanja s EU regulativom", naglašava Klak.

Nikola Klak (Foto: DDays)

 

Okretanje ka tokenizaciji

S obzirom na to da je tržište virtuelne imovine u globalu veoma dinamično, konstantno su prisutne novine kako u regulativi, tako i u primjeni ove vrste imovine, a naročito u domenu tokenizacije i stablecoina. Zbog toga se globalno tržište trenutno nalazi u fazi intenzivnog razvoja i transformacije.

To je otvorilo put da tehnologije iz kripto svijeta u bliskoj budućnosti preuzmu primat u platnoj infrastrukturi. "To konkretno znači da se fokus ekonomije prebacuje u smjeru tokenizacije, te da će na ovaj ili onaj način svi biti izloženi blockchainu i kriptovalutama", poručuje Klak.

Anina Milanović, strateški savjetnik Svjetske banke za Beogradsku berzu, smatra da tokenizacija ima potencijal da transformiše način na koji se imovina emituje, trguje i distribuira, jer omogućava programabilno vlasništvo i veću likvidnost inače nelikvidnih klasa imovine.

Anina Milanović (Bloomberg Adria)

 

"Ipak, najveća prepreka u regionu nije tehnologija, već pravna i tržišna infrastruktura - od jasnog regulatornog tretmana digitalne imovine do integracije s postojećim finansijskim institucijama. Regulativa se postepeno razvija, ali je ključno da prati inovacije bez gušenja tržišta", kaže Milanović.

Pravi napredak, dodaje, doći će tek kada tokenizacija bude integrisana u postojeće finansijske sisteme, a ne posmatrana kao paralelni ekosistem.

O ovoj temi Klak i Milanović govoriće i na šestoj konferenciji DDays, koja se 23. aprila održava u Banjoj Luci.

"Digitalna imovina i tokenizacija više nisu tema budućnosti, već pitanje konkurentnosti finansijskog sektora danas. Upravo zato je važno da o tim procesima razgovaramo na vrijeme i u kontekstu lokalnog tržišta", kaže Saša Grabovac, ekonomista i organizator konferencije.

Kakva je infrastruktura u BiH

BCX intenzivno radi na razvoju same infrastrukture za svoje korisnike, dodaje Klak, ali i za ostale institucije.

"U narednom periodu, daljnji razvoj najviše će zavisiti od razvoja regulative i uključivanja ostalih finansijskih institucija. BCX bilježi konstantan rast broja korisnika i sve veće interesovanje biznis korisnika, što ukazuje na stabilan razvoj i u budućnosti. Ipak, ključni izazovi ostaju nedovoljno definisana regulativa, ograničeno institucionalno učešće i nerazvijena infrastruktura", poručuje Klak i dodaje da dosta rade na razvoju infrastrukture i najavljuje proširenje obima usluga za sve vrste korisnika.

Što se tiče lokalnog tržišta, smatra da neće biti značajnijeg napretka dok se ne usvoji poseban zakon o digitalnoj imovini ili dok se drugi propisi koji se tiču tržišta kapitala i bankarstva ne liberalizuju po pitanju ulaganja u rizičnu imovinu kao što su kriptovalute.

BCX širi ponudu: XRP, SOL i stablecoini u fokusu BCX planira da u toku ove godine omogući korisnicima Ripple (XRP) i Solana (SOL) infrastrukturu, ali i da doda još nekoliko stablecoin tokena koji su u fokusu, kao što su USDC i EURC. "Smatramo da su upravo stablecoini 'next big thing'. Dodatno, paralelno radimo na integraciji s Ripple labs putem koje planiramo da u skladu s globalnim trendovima i ostalim finansijskim institucijama u BiH pružimo novi rail za plaćanja, koji omogućuje instant plaćanja i poravnanja, te je mnogo brži i jeftiniji u odnosu na tradicionalne sisteme", kaže Klak.

Kako izgleda odgovorna strategija ulaganja u digitalnu imovinu

Digitalna imovina je veoma rizičan tip investicije, te odgovorna strategija ulaganja traži detaljno istraživanje i poznavanje tržišta.

Klak poručuje da je, kao i za bilo koji drugi tip investiranja, bitno upoznati tržište, odvagati rizik, te diverzifikovati portfolio ulaganja u različite tipove investicija.

Milanović dodaje da su kriptovalute definitivno postale nova klasa imovine i njihova volatilnost znači da ih treba posmatrati kroz prizmu upravljanja rizikom, a ne isključivo potencijalnog prinosa.

"U institucionalnim portfeljima one se najčešće pojavljuju kao manja, diverzifikaciona alokacija, uz jasna pravila upravljanja izloženošću. Dugoročno posmatrano, veći značaj od same cijene pojedinačnih kriptovaluta ima razvoj infrastrukture - regulisanih tržišta, kastodi usluga i tokenizovanih finansijskih instrumenata. Upravo tu vidim prostor gdje digitalna imovina može imati trajni uticaj na finansijski sistem", zaključuje Milanović.

Razvoj digitalne imovine u BiH i regionu više neće zavisiti od tehnologije, već od brzine kojom regulatori i finansijske institucije hvataju korak s globalnim trendovima.