Direktne strane investicije u Srbiji dostigle su rekordnu vrijednost i na kraju novembra iznosile su 4,46 milijardi evra, otkrila je najnovije podatke o direktnim ulaganjima guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na otvaranju drugog Bankarskog samita koji je u četvrtak održan u Sava centru, u organizaciji Udruženja banaka Srbije.
Guverner je istakla da je Srbija očuvala finansijsku stabilnost i da ima najveći privredni rast u regionu, dok je NBS održala stabilnost kursa dinara prema evru, a inflaciju od maja svela u ciljane okvire, tako da ne prelazi 4,5 odsto.
"U junu je počelo ublažavanje mjera monetarne politike pa je referenetna kamatna stopa smanjivana tri puta i sada iznosi 5,75 odsto."
Zanimljivo je da je, kako je guverner naglasila, bankarski sektor od 2012. do sada "vratio klijentima preko 120 miliona evra na ime naslijeđenih pravila različitih kurseva po kojima su banke odobravale kredite, kao i zbog jednostranih naplata određenih troškova."
Kada se radi o bakama, Tabaković je navela da je dinarska štednja dostigla rekord i iznosi 180 milijardi dinara i 10 puta je veća nego 2012. godine. Posebno je važno, dodala je, to što je nivo problematičnih kredita smanjen, u avgustu je iznosio 2,7 odsto dok je udio problematičnih kredita u stambenim kreditima pao na 1,46 odsto.
"Kreditni portfolio banaka skoro je dvostruko uvećan između 2014. i 2023. godine, kamatna marža bila je značajno niža u 2023. godini nego u 2011. godini, a smanjeni su i gubici banaka", rekla je guverner.
Ona je navela da su u uslovima opadajuće inflacije banke još krajem prošle godine počele da ublažavaju kreditni standard. "Imamo ubrzanje kreditne aktivnosti na 7,2 odsto međugodišnje u oktobru, uz visok rast kredita i privredi, 4,9 odsto i stanovništvu, 9,2 odsto."
Tabaković je posebno istakla značaj ubrzanog razvoja vještačke inteligencije, posebno generativne vještačke inteligencije koja, kako je rekla, najveće transformativne promene donosi baš u bankarskoj industriji.
"Ona nudi značajne uštede i vremena i resursa, povećava efikasnosti i može značajno da pomogne u upravljaju rizicima. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda, veštačka inteligencija ima potencijal da doprinese rastu svjetske privrede sa 0,8 procentnih poena ali, samo ako se koristi na pravi način."
Kamatne stope neće se skoro vratiti na niske nivoe
Na panelu guvernera regiona o monetarnoj politici i finansijskoj stabilnosti regiona, na kome su pored Tabaković, učestvovali i Boris Vujčić, guverner Centralne banke Hrvatske, Anita Angeloska-Bežoska, guverner Centralne banke Severne Makedonije, Nikola Fabris, viceguverner Centralne banke Crne Gore i Marko Vidaković, viceguverner Centralne banke Bosne i Hercegovine, bilo je riječi o daljem kretanju kamatnih stopa i potezima centralnih banaka.
Fabris je istakao da u narednoj deceniji nije realno očekivati vraćanje niskih kamatnih stopa koje smo imali sve do 2021. godine.
"Ne očekujem da ćemo se u narednoj deceniji približiti niskim kamatnim stopama, kakve smo imali prije četiri i pet godina. Ako posmatramo neki duži rok, niko sa sigurnošću ne može da kaže da to nije moguće jer uvijek možemo očekivati neočekivano. Ipak, u skorije vreme tako nešto ne bi trebalo da očekujemo", smatra Fabris.
Vujčić, guverner Centralne banke Hrvatske , istakao je da faktori koji su uticali na smanjenje kamata prije deset i više godina više nisu aktuelni i da se s obzirom na nove okolnosti ne može očekivati vraćanje kamata na nekadašnje niske nivoe.
Tabaković je naglasila da je kod monetarne politike ključan oprezan pristup. "Kada smo krenuli da zatežemo i podižemo kamatne stope, isti takav pristup je i sada kod popuštanja. Sve vrijeme morate da vodite računa ne samo o inflaciji, nego i o privrednom rastu jer šta vrijedi da postignete jedan cilj, a da sve ostalo bude u suprotnosti. Naša budućnost je u tome da budemo spremni na sve izazove koji dolaze."
Prema njenim riječima, NBS će biti vrlo oprezna i neće žuriti sa snižavanjem kamatne stope.
Anita Angeloska-Bežoska, guverner Centralne banke Sjeverne Makedonije, postavila je pitanje šta bi bila normalna kamatna stopa, i navela da bi ona podrazumijevala takvu kamatu koja s jedne strane ne stimuliše ekonomiju, a s druge strane ne sprječava ekonomski razvoj. "Veoma je teško ustanoviti koji je to nivo kamatne stope. Mnogo je diskusija na temu šta možemo dalje očekivati, da li vraćanje na niže stope ili njihov veći rast."
Marko Vidaković napomenuo je da niko nije vjerovao da je moguće da kamatna stopa bude negativna više od sedam godina, ali da se to ipak desilo. "U današnjem svijetu sve je moguće. Nije pitanje da li je, nego kada, kada će doći do toga i šta možemo da uradimo po tom pitanju. Sa stanovišta Centralne banke BiH dijelimo istu sudbinu sa zemljama regiona, sa našim glavnim izvozno-uvoznim partnerima. Tako da se uticaj na njihove ekonomije dalje preliva na naše privrede."
Inflacija u S. Makodoniji pala na tri odsto
Hrvatski guverner Vujčić govorio je i o prednostima koje je imala Hrvatska s ulaskom u EU. "Mi smo prije ulaska u EU, 2022. godine, imali u stranom dugu svih segmenata, i preduzeća i države, 117 odsto BDP-a. Sljedeće 2023. godine taj dug iznosio je 0,7 odsto. Dakle mi smo sa 117 došli do tih 0,7 odsto BDP-a kada je cijeli valutni rizik eliminisan. To je najveća korist koju smo imali od ulaska u EU", istakao je on.
Kada se radi o Sjevernoj Makedoniji, kreditna kamatna stopa u ovoj zemlji iznosi 5,8 odsto, a centralna banka monetarno popuštanje započela je u septembru ove godine. Anita Angeloska-Bežoska istakla je da uticaj monetarnih popuštanja na kamatne stope poslovnih banaka zavisi od brojnih faktora.
"Prije svega, od strukture finansijskog sistema, nivoa likvidnosti, kao i od toga kako privreda i kompanije reaguju na kamatne stope. U Sjevernoj Makedoniji je taj prenos popuštanja monetarne politike na kamatne stope banaka i realnog sektora bio slab."
Ona je naglasila da je "inflacija u Sjevernoj Makedoniji pala sa 20 odsto na oko tri odsto, što je svakako veliki uspjeh monetarne politike".
Vidaković je podsjetio da je u BiH centralna banka uvela referentnu kamatnu stopu prije godinu dana, ali da to nije standardna referentna kamatna stopa jer postoji valutni odbor. "Supervizija je u nadležnosti entiteskih agencija za bankarstvo. Ipak, 2022. i 2023. godine, kada smo imali rast euribora, došlo je do potrebe formiranja neke kamatne stope koje bi naše banke mogle koristiti i preko nje iskazivati trošak finansiranja banaka. Tada je izrađena referentna stopa centralne banke."
Ipak, dodaje on, ova referentna stopa nije obavezujuća za banke u BiH i one ne moraju da je primjenjuju. "Međutim, kako je u 2023. godini, u BiH oko 80 odsto svih kredita stanovništvu imalo fiksnu kamatnu stopu, a za privredu 57 odsto, smatramo da će u narednom periodu banke početi da primjenjuju ovu stopu", naglasio je Vidaković.
.webp){kind=icon}