Zemlje Adria regiona suočavaju se s izazovom kako da obezbijede stabilno i dugoročno snabdijevanje gasom, kome je cijena zbog hladnog vremena od početka novembra skočila za oko 20 odsto.
Ovo je prva zima da će se Srbija snabdijevati i gasom iz Azerbejdžana i dobićemo milion kubnih metara. Uz postojećih šest miliona iz Rusije, Srbija bi trebalo da dobije još tri miliona dnevno i to do marta iduće godine.
Srbija nije u velikoj mjeri diverzifikovala svoje izvore, pa ako bi eventualno došlo do prekida snabdijevanja iz Rusije, bili bismo u problemu. Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević kaže za Bloomberg Adrija TV da bismo u tom slučaju mogli da koristimo gas s evropskog tržišta, a snabdijevanje bi išlo preko Mađarske.
"Iskustva iz prethodnih kriza, recimo one iz 2009. godine, pokazuju da bi to bilo moguće. Mi smo dio takozvanog Evropskog mehanizma snabdijevanja gasom i možemo računati na podršku evropskog tržišta. Tamo se nalaze veliki resursi. Mađarska je zemlja s velikim brojem podzemnih skladišta gasa i sa nešto malo svoje proizvodnje. Rumunija ima sopstvenu proizvodnju i u tom smislu se može reći da je to jedan mogući režim", kaže Kovačevič.
On navodi da bi u tom slučaju cijena gasa bila drugačija. Nabavna cijena ruskog gasa za Srbiju ne bi trebalo da bude veća od 350 dolara. Međutim, u scenariju u kojem se zemlja snabdijeva gasom s evropskog tržišta ta cijena bi se kretala između 400 i 450 dolara. Naravno ove brojke su promjenjive i mogu se mijenjati na dnevnom nivou, u zavisnosti od tržišnih uslova.
"U cijenu bi se tada uračunavali i tranzitni troškovi kroz niz evropskih zemalja. Evropa se u ovom momentu u velikoj mjeri snabdijeva tečnim prirodnim gasom, preko 50 terminala i luka se koristi za tu svrhu. Međutim od tih terminala do Srbije je niz evropskih zemalja i tranzit gasa ide kroz njih. U EU postoji jedna konflikt u vezi s tranzitnim troškovima između Njemačke i zemalja Centralne Evrope, a mi bismo se u tom slučaju, takođe, našli u tom konfliktu", objašnjava Kovačević.
U skladištima više od 900 miliona kubnih metara gasa
Srbija trenutno ima 380 miliona kubnih metara gasa u skladištu u Banatskom Dvoru, 380 miliona kod Rusa i 163 miliona kubnih metara u Mađarskoj, nedavno je ove podatke iznio direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Plan je i da se gasna skladišta prošire tako što ćemo zakupiti još skladišta u Mađarskoj i to na duži niz godina. Neko pravilo je da države u slučaju prekida snabdijevanja gasom moraju da imaju rezerve do 45 dana. Kovačević kaže da su rezerve trenutno vjerovatno ispod toga, ali ne mnogo ispod.
Države Adria regiona nisu integrisane po pitanju skladištenja gasa i tranzitnih puteva i to je jedna od otežavajućih okolnosti za sve zemlje. Kovačevič navodi da pitanje interkonekcije između zemalja u regionu stoji na dnevnom redu više od 20 godina, što zbog političkih što zbog ekonomskih faktora, ali potencijalna saradnja bila bi dobra za sve.
"Međutim, upotreba gasa u ovom regionu je neekonomična. Mi prevashodno koristimo gas za niskotemperaturne svrhe, kao što je grijanje. I to ne daje priliku da se plate komercijalne cijene koje postoje u Evropi, gdje se gas koristi za industrijske svrhe, proizvodnju električne energije i slično. Zato region nije u stanju da se ponaša tržišno. Naravno dobro bi došla jedna velika konsolidacija, u smislu poboljšanja energetske efikasnosti, korišćenja drugih energetskih izvora i upotreba gasa za vrijedne ekonomske procese", zaključuje Kovačević.
I Bosna i Hercegovina zavisi od ruskog gasa
Pored Srbije, od ruskog gasa zavisi i Bosna i Hercegovina. Damir Miljević iz Centra za održivu energetsku tranziciju RESET kaže da između zemalja regiona postoje znatne razlike, tako da ovu sliku regiona ne možemo da posmatramo jednolično.
"Bosna i Hercegovina troši svega 10 odsto gasa u odnosu na region i zavisi od ruskog gasa. S druge strane, s ekonomskog stanovišta, postavlja se pitanje može li region da istrpi nove investicije i terminale. Jer, u tom slučaju, pogrešna strateška odluka može da ima ozbiljne posljednice za sve", kaže Miljević.
Prema njegovim riječima, suštinsko pitanje za BiH jeste kako balansirati između hitne potrebe za diverzifikacijom snabdijevanja prirodnim gasom i dugoročnih ciljeva prelaska na obnovljive izvore energije. "Ako mene pitate, ja tu kod BiH ne vidim i nemam osjećaj hitnosti. Smatram da BiH treba da se okrene alternativnim izvorima", kaže on.
Hrvatska energetski samostalna
S druge strane, Hrvatska je postala jedna od rijetkih članica Evropske unije za koju se može reći kako je, barem što se gasa tiče, energetski samostalna. U toku je proširenje LNG terminala na ostrvu Krk, čiji će se kapaciteti udvostručiti, odnosno povećati na 6,1 milijardu kubnih metara gasa godišnje.
Projektom "Jačanje gasne infrastrukture", vrijednim 533 miliona evra, do sredine 2026. godine u Hrvatskoj će biti izgrađena četiri gasovoda: Zlobin - Bosiljevo, gasovod Bosiljevo - Sisak, zatim Kozarac - Sisak i Zabok – Lučko. Tim gasovodima gas s LNG terminala na Krku transportovaće se prema Sloveniji, Mađarskoj i drugim zemljama Jugoistočne Evrope.
Energetski stručnjak Bernard Baraka ističe kako Evropa polako prati poskupljenje gasa, a predlaže i još neke mjere kako bi Hrvatska smanjila zavisnost od uvoza i postala lider u regionalnoj energetskoj sigurnosti.
"Mislim da je kredibilan scenario u budućnosti da ćemo imati spor, stabilan i razuman rast cijene gasa, jer se povećavaju troškovi istraživanja, proizvodnje i razvoja. Poslije pobjede Donalda Trumpa, očekujem da će lobi koji je vezan za ugljovodonike i koji može da utiče na ponudu i tražnju – svakako pojačati politiku poskupljenja gasa. Sama činjenica da se radi na proširenju LNG terminala na Krku doprinijela je sigurnosti snabdijevanja i stabilnijoj cijeni i diverzifikaciji. Hrvatska mora da radi na diverzifikaciji ne samo tehničkih, već i komercijalnih kapaciteta", kaže Baraka.
On navodi da treba vidjeti da li Hrvatska razvojem takvih kapaciteta može da bude regionalno čvorište za gas, jer ima, kako kaže, "savršen geografski položaj gdje more ulazi u najdublji dio stomaka Evrope i na tom području može da razvija dobrosusjedske odnose". Dodaje i da Srbija i Bosna I Hercegovina mogu biti kupci.
- u pisanju teksta pomogli Vesna Damjanić, Emina Pazalja i Ivan Vrdoljak.