Povećnje minimalne plate u Federaciji BiH (FBiH) imaće negativne ekonomske posljedice, uključujući smanjenje zapošljavanja, investicija i profitabilnosti, stav je poslodavaca iz tog bh. entiteta. Preko 57 odsto ispitanika razmišlja o zatvaranju preduzeća.
Studija "Percepcije poslodavaca o minimalnoj plati u FBiH - ekonomske posljedice i izazovi" pokazuje da se poslodavci izrazito slažu sa tvrdnjama da će Odluka Vlade FBiH o minimalnoj plati u 2025. godini dovesti do otpuštanja radnika, rasta cijena, smanjenja prometa i izvoza, smanjenja investicija kako domaćih tako i inostranih, te smanjenja dobiti preduzeća.
Autori studije su Admir Čavalić, Damir Bećirović, Dino Arnaut, Ema Mustajbašić Burić i Faruk Hadžić.
Čitaj više
Gdje je BiH na evropskoj ljestvici minimalnih plata za 2025.
Dok u EU minimalci rastu i premašuju 2.000 eura, Bosna i Hercegovina kao buduća članica EU i s rekordnih 1.000 KM ostaje pri dnu ljestvice.
15.04.2025
Kome su i koliko porasle prosječne plate nakon uvođenja minimalca od 1.000 KM
U pojedinim sektorima zabilježen pad prosječne plate.
10.04.2025
Vlada FBiH usvojila izmjene zakona kojim se smanjuju nameti poslodavcima
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je na prijedlog Federalnog ministarstva finansija utvrdila Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima, koji će biti upućen u Parlament Federacije BiH na daljnje razmatranje i usvajanje po skraćenom postupku.
25.02.2025
Nikšić za BBA: Nikakve rupe u budžetu ne postoje, finansijski smo izuzetno stabilni
Buran period je iza Vlade FBiH, nekoliko odluka i zakona na kraju 2024. uzburkalo je javnost u Bosni i Hercegovini. O najvažnijim pitanjima za Bloomberg Adriju u ekskluzivnom intervjuu govorio je premijer Federacije BiH Nermin Nikšić.
22.01.2025
Percepcija odluke Vlade Federacije BiH o minimalnoj plati
Istraživanje na koji način poduzetnici percipiraju samu odluku Vlade FBiH o minimalnoj plati pokazalo je da 85 odsto ispitanika pomenutu odluku smatra veoma lošom, a kumulativno čak 95,8 odsto ispitanika ima negativan stav o tome. Samo 1,1 odsto smatra da je ova odluka veoma dobra.
Što se tiče posljedica odluke Vlade FBiH o minimalnoj plati, najveći stepen slaganja ispitanika ima tvrdnja "Smatram da će odluka Vlade FBiH dovesti do povećanja cijena proizvoda i usluga" i tvrdnja "Smatram da će odluka Vlade Federacije BiH uticati na smanjenje investicije u preduzećima".
S druge strane, tvrdnja "Smatram da će odluka Vlade FBiH uticati na smanjenje prometa" ima najmanji stepen slaganja ispitanika.
Što se tiče uticaja koje će povećanje minimalca imati na njihovo poslovanje, poslodavci se najviše slažu s tvrdnjom "Zbog odluke Vlade FBiH moje preduzeće će smanjiti investicije koje smo planirali u ovoj godini" i "Odluka Vlade FBiH će nas primorati da smanjimo finansiranje korporativno društveno odgovornih aktivnosti našeg preduzeća (donacije, pomoć, filantropija...)".
Najmanji stepen slaganja ispitanici su pokazali vezano za tvrdnju "Zbog odluke Vlade FBiH ćemo svim radnicima linearno povećati platu ove godine".
Na pitanje "Da li zbog odluke Vlade FBiH razmišljaju o zatvranju preduzeća", više od polovine ispitanika (57 odsto) je odgovorilo da razmišlja o tome. Pri tome, kod mikro preduzeća je taj procenat daleko veći (66,2 odsto) u odnosu na druge posmatrane kategorije.
Prema mišljenju poslodavaca odlukom o povećanju minimalca najviše su ugroženi mladi, zatim osobe bez radnog iskustva, NKV radnici, starije osobe i žene.
Ilustracija (Depositphotos)
Najbolja rješenja i nivo minimalne plate u FBiH
Ispitivanje o prihvatljivom iznosu minimalnog ličnog dohotka u FBiH pokazuje da je za 37 odsto ispitanika prihvatljiv iznos od 700 KM, a da je za 22,1 odsto ispitanika prihvatljiv iznos od 800 KM.
S druge strane, za 23,2 odsto ispitanika je prihvatljiv iznos od 1.000 KM, a 13,3 odsto njih smatra da bi iznos veći od 1.000 KM bio prihvatljiv.
Najveći broj ispitanika (59,3 odsto) smatra da minimalna plata treba da raste uz uslov smanjenja doprinosa, dok sa druge strane svega 5,4 odsto ispitanika smatra da se minimalna plata treba definisati kolektivnim ugovorima za različite sektore bez propisivanja minimalne plate od strane Vlade Federacije BiH.
Obuhvaćen 881 ispitanik iz različitih kategorija preduzeća
Studija je imala jasan opšti cilj: analizirati percepciju poslodavaca o odluci Vlade FBiH o minimalnoj plati za 2025. godinu i identifikovati očekivane ekonomske posljedice za poslovanje preduzeća.
Autori ističu da je istraživanjem je obuhvaćen 881 ispitanik iz različitih kategorija preduzeća, uz statistički validne alate, što je osiguralo reprezentativnost i pouzdanost nalaza. "Analiza odgovora ispitanika je dala sveobuhvatan uvid u percepcije i stavove poslovne zajednice, posebno mikro i malih preduzeća, što je bilo u fokusu istraživanja", navodi se u studiji.
Ako posmatramo preduzeća prema veličini, negativna percepcija posljedica odluke o minimalnoj plati u FBiH je obrnuto srazmjerna veličini preduzeća. "Utvrđeno je da se stavovi ispitanika koji dolaze iz velikih preduzeća statistički signifikantno razlikuju od stavova isptanika koji dolaze iz mikro, malih i srednjih preduzeća, na način da velika preduzeća imaju manje negativan stav kada je riječ o posljedicama".
Očekivano, dodaje se, stavovi ispitanika koji dolaze iz mikro, malih i srednjih preduzeća pokazuju da su oni daleko više zabrinuti za posljedice odluke Vlade FBiH o minimalnoj plati na njihovo vlastito poslovanje u odnosu na ispitanike koji dolaze iz velikih preduzeća.
"Utvrđene su statistički značajne razlike između velikih preduzeća i ostalih posmatranih kategorija. Time je potvrđena pomoćna hipoteza (H1) Poslodavci u mikro i malim preduzećima imaju negativniju percepciju odluke u poređenju s poslodavcima u srednjim i velikim preduzećima", navode autori studije.
Ono što je interesantno, dodaju, iako i u slučaju percepcije posljedica odluke Vlade FBiH na vlastito poslovanje ispitanici iskazuju visok stepen negtivne percepcija, ipak je percepcija manje negativna u odnosu na generalnu percepciju posljedica rasta minimalnog dohotka u FBiH.
"Visok nivo zabrinutosti se najjasnije vidi u činjenici da je preko pola ispitanika reklo da u slučaju ostanka ovakve odluke Vlade FBiH razmišlja o zatvaranju poslovanja, pri čemu su oni koji dolaze iz mikro preduzeća izrazili još veću zabrinutost. Njih 66,2 odsto je navelo da razmišlja o zatvaranju poslovanja", poručuju autori studije.
Kada je riječ o prihvatljivom iznosu minimalne plate, za 36,5 odsto ispitanika je iznos od 1.000 KM ili više prihvatljiv, pri čemu skoro 60 odsto ispitanika smatra da minimalna plata treba rasti uz uslov smanjenja doprinosa. Za 35,3 odsto njih je prihvatljiv iznos od 1.000 KM, ali da doprinosi ostanu na nivou prošlogodišnjih za minimalnu platu.
|
U kontekstu informisanja javnosti i donosilaca odluka autori ističu sljedeće dobivene nalaze studije: • Više od 95 odsto ispitanika ima negativan stav prema odluci Vlade FBiH, pri čemu je najizraženije neslaganje izraženo kod mikropreduzeća. • Preko 57 odsto ispitanika razmišlja o zatvaranju preduzeća, što je alarmantan podatak koji jasno ilustrira percepciju prijetnje. • Uočene su statistički značajne razlike u stavovima prema veličini preduzeća, dok nisu zabilježene značajne razlike po sektorima ili kantonima. |
Na osnovu rezultata istraživanja, autori ističu da se može zaključiti da je neophodno razviti balansirane politike koje će uzeti u obzir i potrebe radnika i održivost poslovanja.
"Poslodavci su predložili da se minimalna plata povećava uz istovremeno smanjenje doprinosa kako bi se smanjio teret na preduzeća. Ovi nalazi mogu poslužiti donosiocima odluka kao osnova za oblikovanje ekonomske politike koja će podržati rast, stabilnost zapošljavanja i socijalnu pravdu u Federaciji BiH", zaključuje se na kraju studije.
.webp){kind=icon}
