.webp){kind=icon}
Nedostajući kapital u privredi Republike Srpske (RS) radi održanja dugoročne finansijske ravnoteže iznosi 5,7 milijardi KM, a u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) 2,5 milijardi KM, ističe Dragan Mikerević, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci.
Finansijska stabilnost, odnosno postojanje dugoročne finansijske ravnoteže od izuzetnog je značaja pri sagledavanju stanja u privredi.
"Ako je u jednoj privredi koeficijent finansijske stabilnosti jedan (1), dugoročna finansijska ravnoteža je uspostavljena i tu je dugoročno vezana imovina jednaka trajnom i dugoročnom kapitalu, pa su time u okviru dugoročnog finansiranja stvoreni uslovi za održavanje likvidnosti", pojašnjava Mikerević, koji je i predsjednik Upravnog odbora Saveza računovođa i revizora RS.
Međutim, dodaje, u privredama RS i FBiH u 2021. i 2022. godini, koeficijent finansijske stabilnosti je bio viši od jedan, čime ni u jednoj privredi nisu stvoreni uslovi za održanje likvidnosti, što pokazuju i podaci.
U stručnom radu "Finansijska snaga kao ključni izazov privrednopravnih entiteta malih ekonomija - s osvrtom na BiH", objavljenom u Zborniku radova Challenge konsultantske kuće Revicon, Mikerević navodi da prikazani bilansi pokazuju da nedostajući kapital za održanje dugoročne finansijske ravnoteže u privredi RS iznosi 5,7 milijardi KM, dok u FBiH nedostaje 2,5 milijardi KM.
"To urgentno zahtijeva finansijsko saniranje takvog stanja, kako ne bi došlo do još izraženije nelikvidnosti u privredi", ističe on i dodaje da je pokriće zaliha neto obrtnim fondom u RS samo 46 odsto, a u FBiH 77,6 odsto, dok je stopa zaduženosti privrede RS 45,4 odsto, a u FBiH 49,2 odsto.
"Solventnost privreda je gotovo na istom nivou, odnosno u RS je taj koeficijent 2,32, a u FBiH 2,03. Ovako loše finansijsko stanje, odnosno finansijska snaga realnog sektora u BiH je, pored lošeg upravljanja (menadžmenta), posljedica i učestalih globalnih kriza. Obično se pomenuti negativni efekti ne zaustavljaju samo u okviru privrede, već će se po principu spojenih posuda prije ili kasnije odraziti i na bankarski i javni sektor", poručuje Mikerević.
Neki od pokazatelja upozoravaju na nedovoljnu finansijsku otpornost pojedinih podsistema i njihovu ranjivost, dodaje, "što nas sve može, u ovim nemirnim vremenima, dovesti do ozbiljnih finansijskih turbulencija, naročito nakon što splasne nivo inflacije".
Pošto nas zahtjevi za digitalizaciju procesa rada i zelenu tranziciju upućuju na potrebu investiranja u stalnu (dugoročnu) imovinu i stalne zalihe, Mikerević smatra da je neophodno načiniti značajan progres i u procesu donošenja odluka o raspodjeli neto dobitka.
"Kod donošenja tih i sličnih strateških odluka neophodno je respektovati i uzeti u obzir: postojeću finansijsku stabilnost, stanje na tržištu kapitala, kreditni bonitet preduzeća, visinu novih ulaganja u stalnu imovinu i stalne zalihe", navodi on.
Neka od istraživanja u RS, dodaje, upućuju na to da domaći vlasnici kapitala ostvareni neto dobitak radije opredjeljuju prema dividendi, nego što dobitak akumuliraju, što je potpuno suprotno vladajućoj praksi u razvijenim i uređenim ekonomijama.
"U takvoj situaciji nema jačanja finansijske snage naših privrednopravnih entiteta, a time ni modernizacije proizvoda niti procesa. Ovakvoj, dugogodišnjoj praksi su pogodovali: neoliberalni pristup ekonomiji i s njom u vezi dominantnost mekog budžetskog ograničenja, prisustvo finansijske nediscipline i slabe kontrolne institucija i pravosuđa", ističe Mikerević.
Dragan Mikerević (unibl.org)
U takvoj situaciji - novih izazova i rizika potrebno je mijenjati filozofiju upravljanja, pa i u domenu raspodjele dobitka, te akumuliranjem dobitka treba jačati finansijsku snagu, kako bi se pojačala otpornost naših privrednopravnih entiteta na tržištu i osnažila ekonomija zemlje.
"Stoga je potrebno da se suočimo s ovom sumornom stvarnošću, otvorimo put za duboke reforme i da počnemo tražiti realna i održiva rješenja, jer već decenijama više trošimo nego što zarađujemo. Na to ukazuju i makroekonomski pokazatelji koji su pod velikim uticajem stanja u realnom sektoru. U odnosu na zemlje u okruženju, BiH je na samom začelju liste, što upućuje na potrebu da se u uslovima nove normalnosti u poslovanju izvrše nužni zaokreti u ekonomskim politikama kod svih nivoa vlasti u BiH", poručuje Mikerević.
U suprotnom, zaključuje, ako i dalje ostanemo statični u dinamičnom okruženju, s učestalim globalnim krizama, "neće proći puno vremena kad će se naći neki Robin Hud, sličan anglosaksonskom junaku, koji će otimajući od bogatih početi dijeliti siromašnim, kako bi se očuvala prijeko potrebna socijalna sigurnost".
