Bankama ide odlično, ali im se 2024. neće ponoviti

Evropsko tržište kapitala imalo je solidnu 2024. godinu, pogotovo ako uzmemo u obzir sva politička previranja i generalno skromna očekivanja ekonomskog rasta, probleme sa produktivnošću i tražnjom, kao i perzistentnu inflaciju. Finansijski sektor je bio definitivni pobjednik evropskog tržišta kapitala – cijene akcija banaka u Evropi, posmatrana kroz indeks Stoxx Europe 600 Banks, dodale su oko 25 odsto samo u 2024, čime su znatno nadmašile rast opšteg indeksa Stoxx Europe 600 od oko šest odsto u toku 2024. 

Sektor osiguranja je takođe pri vrhu sa rastom cijena akcija od oko 18 odsto u 2024 (Stoxx Europe 600 Insurance). U toku prva dva mjeseca 2025. tendencija rasta je čak intenzivirana, pa su cijene akcija banaka samo u toku januara i februara 2025. dodale impresivnih 24 odsto, a sektor osiguranja 11 odsto u odnosu na kraj 2024.  

Ukoliko pogledamo širu sliku, finansijski sektor je godinama bio pritisnut niskim kamatnim stopama, pod uticajem stimulativne monetarne politike ECB, i to ne samo kroz niske kamatne stope, već i kroz politiku štampanja novca kroz razne programe kupovine aktive, pogotovo u toku pandemije i neposredno nakon nje. Nisu samo kamate na kredite bile niske, već su generalno svi prinosi koje je banka mogla da ostvari bili niži. 

Da se vratimo na kamatne stope. Šestomjesečni i tromjesečni euribor bili su u negativnoj zoni od 2015. do sredine 2022, što teorijski zaobilazi suštinu kamatnih stopa, ali je imalo svoju ulogu u težnji centralne banke da što bolje doprinese stimulaciji ekonomije. Inflatorni šok u periodu nakon pandemije, kao i kriza cjiena energenata nakon početka sukoba Rusije i Ukrajine, zahtijevali su reakciju centralnih banaka, pa su ECB, Fed i lokalne centralne banke ušle u ciklus povećanja kamatnih stopa. 

Rast kamatnih stopa omogućio je bankama poboljšanje profitabilnosti, ali ne i bolju kreditnu aktivnost, koja je pritisnuta tromom perspektivom rasta evropskih ekonomija. Smanjenje kamatnih stopa započelo je od sredine 2024, ali smanjuju se i viškovi likvidnosti kod ECB, budući da dospijeva imovina iz programa kvantitativnih olakšica.  

Kretanje kamatnih stopa ide u smjeru smanjenja restriktivnosti, dok smanjenje viškova likvidnosti ide u suprotnom smjeru.  Zanimljivo je da to smanjenje viškova likvidnosti položenih kod ECB od kraja 2022. nije znatno uticalo na kamatne stope na tržištu novca, budući da su viškovi likvidnosti i dalje visoki. Viškovi likvidnosti ECB su krajem februara oko 2,8 triliona evra, a i dalje su znatno iznad 2019, odnosno i dalje nije povučena likvidnost plasirana u toku i nakon pandemije. Iz perspektive profitabilnosti rast kamatnih stopa pozitivno je uticao na kamatni diferencijal, budući da su izvori finansiranja ostali povoljni.

Depositphotos

 

Rast profitabilnosti i generalno dobra perspektiva jeste ono što je usmjerilo investitore ka ovom sektoru. Prinos na kapital banaka uključenih u Stoxx Europe Banks u 2024. dostigao je oko 12 odsto, što je skoro dvostruko bolji prinos od 6,4 odsto ostvarenih u pretpandemijskoj 2019. Ukoliko pogledamo valuacije, uprkos brzom rastu cijena akcija, bankarski sektor i dalje djeluje potcijenjeno. PE racio od 8,7 (Stoxx Europe 600 Banks) znatno je ispod istog pokazatelja krovnog indeksa od 15,4 (Stoxx Europe 600), ali i ispod valuacije američkih banka (S&P 500 Banks Industry Group) od oko 12,9  početkom marta 2025, što nam sugeriše da ovaj sektor ima potencijal i da je i dalje atraktivan za investitore. 

Dividendni prinos banaka je u toku 2024. odskočio od prinosa šireg indeksa, pa su banke zabilježile čak 6,6 odsto, a širi indeks tek 3,4 odsto dividendnog prinosa, što je, istorijski posmatrano, relativno značajna razlika (dvadesetogodišnji prosjek ukazuje na +0.9 p. p. u korist banaka). Moramo imati u vidu da su i uslovi išli u prilog bankama. Pored pomenute dobre likvidnosti, nije bilo naglog rasta kreditnog rizika koji bi mogao da nagrize ostvarene profite.   

Imajući u vidu dobru reakciju tržišta kapitala u toku 2025, u nastavku analize sagledaćemo kako su prošle banke čiji supsidijari posluju u Adria regionu po pitanju finansijskih rezultata, kao i same banke koje posluju u Adria regionu. Što se tiče cijena akcija bankarskih grupa koje posluju u regionu (uzorak sačinjen od sljedećih banaka: Erste bank, Raiffeisen International, Intesa Sanpaolo i UniCredit bank), vidimo nešto brži rast cijena akcija u proseku u odnosu na pomenuti evropski indeks i u toku 2024, i u toku prva dva mjeseca 2025.  

Cijene akcija UniCredit banke su nastavile da rastu nakon što je banka nadmašila očekivanja rezultatima za četvrto tromjesečje 2024. Zanimljivo je to da je tom prilikom iz UniCredita sugerisano da su njihova očekivanja za 2025. ka nižim prihodima uslijed smanjenja kamatnih stopa, ali tržišta su na tu informaciju negativno odreagovala jako kratkoročno.  

 

 

Nakon trodnevnog pada cijene akcije za ukupno oko dva odsto, cijena se oporavila u roku od dva radna dana i nastavila svoj rastući trend. Cijena akcija Unicredita porasla je 31 odsto samo u toku prva dva mjeseca 2025, uslijed očekivanog rasta putem akvizicija, ali i najave jače isplate dividendi u 2025 (50 odsto profita u odnosu na dosadašnjih 40 odsto). Dobri profiti su, generalno, izazvali veće raspodjele investitorima. Dividendni prinos evropskih banaka je u 2024. bio na višegodišnjem vrhuncu, dok je oko 30 odsto međugodišnje povećan iznos kupovina sopstvenih akcija u toku prva dva mjeseca 2025 (najvećih 20 evropskih banaka kojima se trguje).  

Ukoliko stvari posmatramo iz šire geografske perspektive, kod banaka se vidi pozitivan efekat izloženosti prema Adria regionu i prema zemljama centralne i istočne Evrope (Rumunija, Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska - CEE u nastavku teksta), budući da tu vidimo i bolji ekonomski rast i bolju kreditnu aktivnost. Na podacima UniCredit grupe vidimo dobar primjer kako je banka iskoristila potencijal tržišta CEE i Adria regiona na kojima je prisutna. Ukupni kreditni portfolio grupe je u odnosu na kraj 2019. godine smanjen oko 15 odsto. 

U istom periodu, bruto krediti u pomenutim regionima porasli su za 38 odsto kumulativno. Time je učešće ovih regiona u kreditnom portfoliju povećano sa devet odsto u 2019. godini na 14 odsto 2024. godine, a na tim tržištima je grupa ostvarila u 2024. oko 18 odsto neto prihoda od kamata. Kod Raiffeisen i Erste banke je slično. U slučaju Raiffeisen banke, izloženost širem regionu je oko 37 odsto bruto kredita, dok je region generisao čak 48 odsto neto prihoda od kamata. Kod Erste banke bruto krediti usmjereni ka CEE i Adria regionu iznosili su oko 45 odsto ukupnih, dok je na njihov račun ostvareno oko 50 odsto neto prihoda od kamate. Prednost regiona, pogotovo Adria regiona, jeste dobra kreditna aktivnost nasuprot vrlo slabom rastu kredita u evrozoni, a takođe i to što je i na ovom tržištu kreditni rizik ograničen.  

Banke u Adria regionu su takođe pokazale jako dobre rezultate i po pitanju profitabilnosti i po pitanju tržišta kapitala u 2024. Na uzorku banaka koje smo koristili (ASA banka (BH), NLB banka (SI), HPB (HR), Zagrebačka banka (HR), Stopanska banka (MK) i Komercijalna banka Skopje (MK)) vidimo šaroliku sliku. U toku 2024. cijene akcija banka u regionu rasle su znatno brže ukoliko uporedimo sa evropskim prosjekom – od 50 odsto u slučaju NLB banke, do 124 odsto kod Stopanske banke Skopje.

Banke u Sjevernoj Makedoniji su imale najjači performans u 2024, duplirale su svoje cijene, ali na primjeru Stopanske banke vidimo korekciju od minus devet odsto prva dva mjjjjjeseca 2025, uslijed sporijeg rasta profita, dok je Komercijalna banka Skopje zabilježila blagi rast od četiri odsto u istom periodu. Cijena akcija Komercijalne banke Skopje zapravo stagnira od kraja januara, kada su objavljeni finansijski rezultati za 2024, budući da iz banke očekuju slabije rezultate u 2025. uslijed visoke baze iz 2024, kako je profit nakon oporezivanja porastao 38 odsto  međugodišnje. 

HPB je takođe tokom prva dva mjeseca 2025. u korekciji, kako je banka zabilježila pad profita nakon oporezivanja uslijed troškovnih pritisaka, iako su neto prihodi od kamata, kao i od naknada i provizija zabilježili solidne stope rasta. Cijena akcija Zagrebačke banke manje-više stagnira, odnosno pad početkom 2025. spustila je cijenu akcije na decembarske nivoe. ASA banka takođe bilježi stagnaciju uslijed slabog trgovanja, ali je cijena poskočila četiri odsto na dnevnoj bazi početkom marta kako su objavljeni rezultati banke i rast ukupnog rezultata od 22 odsto u 2024. Slovenačka NLB banka nastavila je trend rasta u skladu sa 2024. godinom i dodala 10 odsto do kraja februara, u odnosu na kraj 2024.  

Depositphotos

 

Dobrim dijelom banaka u regionu se ne trguje na berzi, pa ćemo analizu profitabilnosti nastaviti na proširenom uzorku banaka iz Adria regiona. Banke su u 2024. povećale neto prihode po osnovu kamata i neto prihode po osnovu naknada i provizija, i to po dvocifrenim stopama rasta. Neto prihodi po osnovu kamata porasli su oko 13 odsto u prosjeku, dok su neto prihodi po osnovu naknada i provizija dodali oko 11 odsto međugodišnje u 2024. 

Ističemo da u slučaju svih banaka u uzorku (osam banaka iz regiona) zabilježen je rast obje pomenute kategorije neto prihoda, ali je kod svih zabilježen i rast profita. U prosjeku 17 odsto međugodišnje porasla je dobit prije oporezivanja. Budući da su kamatne stope u 2024. krenule da posustaju u svim zemljama u regionu, pozitivan efekat je delimično došao od dobre kreditne aktivnosti. 

Rast kredita i potraživanja od klijenata iznosio je oko 12 odsto u 2024. Prema disparitetu između rasta prihoda pomenutih kategorija i rasta dobiti pre oporezivanja, vidimo da postoji segmentacija u samom uzorku banaka. Kod tri banke iz uzorka vidimo da je rast finansijskog rezultata potpomognut jednokratnim faktorima – u slučaju Komercijalne banke Skopje, to je prodaja oduzete imovine koja je bila bolja od planirane, kao i naplata otpisanih potraživanja.  

U slučaju banaka u Srbiji (Banca Intesa i OTP banka) vidimo manje neto rashode po osnovu obezvrijeđenja finansijskih sredstava – posljedica ograničenja kamatnih stopa od strane NBS, što je dovelo do jače modifikacije ove kategorije u 2023. Na primjeru dve banke (NLB d. d. i HPB) vidimo obrnutu situaciju, odnosno troškovne pritiske koji su doveli do vidljivo slabijih krajnjih rezultata u odnosu na ono što je sugerisao rast prihoda. 

Očekujemo da 2025. takođe bude dobra za bankarski sektor, ali rezultate kao u 2024. biće teško nadmašiti. Postepen pad kamatnih stopa ograničiće rast profitabilnosti, ali vidimo pozitivan doprinos sa strane kreditne aktivnosti, u kojoj i dalje vidimo pozitivan trend. Privreda i stanovništvo u zemljama Adria regiona nisu prezaduženi, čak obrnuto, prema odnosu kredita i BDP-a nalaze se među nižim u Evropi, što pokazuje da postoji potencijal za dalje zaduživanje. 

Ako uzmemo u obzir inflaciju, rast cjiena nepokretnosti i rastuću potrošnju, vidimo da će postojati sve veća potreba za zaduživanjem stanovništva, pogotovo što je i rast zarada povećao kapacitet stanovništva da se zadužuje. Raspoložive kapacitete vidimo i kod banaka - kako su odnosi kredita i depozita ispod jedan‚ što pokazuje da postoji prostor za dalje plasiranje kredita samo iz depozita kao izvora finansiranja.  

 

Trenutno nema komentara za vijest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar