Jesu li banke u Republici Srpskoj poklekle pod prijetnjama Dodika

Banke sa sjedištem u Republici Srpskoj uložile su u hartije od vrijednosti (HOV) 122,4 miliona maraka u prvoj polovini ove godine, čime je iznos koji drže u HOV povećan za devet odsto u odnosu na kraj 2024. godine. Krediti i depoziti veći su za po tri odsto.

Koliko je od pomenutog ulaganja u HOV investirano u domaće, a koliko u strane hartije, kakva je struktura kredita i depozita i jesu li banke poklekle pod političkim pritiskom predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika? Odgovore nalazimo u podacima o poslovanju bankarskog sektora.

Podsjećamo, Dodik je krajem januara ove godine na konferenciji u Banjoj Luci zaprijetio da će RS povući depozite i zatvoriti banke, ako ne sarađuju s Vladom i ne plasiraju novac u investicije.

Njegova reakcija uslijedila je nakon što su banke zatvorile račune fizičkim i pravnim licima iz RS sankcionisanim od strane Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Dodik je tada tvrdio da su banke iz Republike Srpske iznijele u inostranstvo oko milijardu maraka depozita institucija i građana i da vlast više neće imati razumijevanja za njih te da imaju rok od tri mjeseca da vrate novac u RS.

"Ako to ne uradite, zatvorićemo vas", poručio je Dodik.

Od tada je povremeno ponavljao kako banke izvlače dobit iz RS, a jedini konkretan potez vlasti prema bankarskom sektoru bio je u maju kada su usvojene izmjene i dopune Zakona o bankama kojima se bankama zabranjuje naplata više različitih naknada. Efekte ovih izmjena biće moguće sagledati tek kad budu dostupni podaci o poslovanju banaka u drugoj polovini ove godine.

Koliko su banke ozbiljno shvatile prijetnje Dodika

Izvještaj o stanju u bankarskom sistemu Republike Srpske na kraju prvog polugodišta ove godine otkriva da su banke u hartijama od vrijednosti na kraju juna držale ukupno 1,5 milijardi maraka, od čega je 1,2 milijardi KM u HOV koje je emitovala Vlada Republike Srpske i još 33,7 miliona maraka u dužničkim hartijama drugih emitenata iz RS.

Ulaganje u hartije od vrijednosti Republike Srpske veće je za osam odsto na kraju juna ove godine u odnosu na kraj 2024. godine ili za 89,6 miliona KM.

Iako su banke povećale ulaganje u obveznice i trezorske zapise Republike Srpske, nisu smanjile investiranje u dužničke hartije koje emituju države članice Evropske unije u kojima drže 143,6 miliona KM. Iako je taj iznos značajno manji od iznosa koji drže u HOV RS, on ipak bilježi veći rast (19 odsto) nego što je rast ulaganja u HOV RS (osam odsto).

Najveći rast (46 odsto) imaju ulaganja banaka u dužničke HOV ostalih država, koje ne pripadaju EU, i gdje su banke povećale iznos sa 14,2 miliona na kraju 2024. godine na 20,8 miliona na kraju juna 2025. godine. To je ipak zanemarivo učešće od 1,4 odsto u ukupnim dužničkim HOV u koje su banke investirale.

Šta je s kreditiranjem

Osim prijetnji da banke moraju da sarađuju s Vladom, Dodik je u januaru istakao i da banke imaju dovoljno novca, ali da su restriktivne po pitanju kreditiranja i da moraju da "počnu da žive život ovog društva".

Poručio je da banke ne mogu da imaju novac van obaveznih rezervi na računima Centralne banke BiH, a da ga ne plasiraju. "To ne želimo da vidimo. Uprkos tome što su banke restriktivne, naša privreda je pokazala vitalnost, a posebno ćemo se baviti politikama koje se odnose na banke", poručio je Dodik tada.

Podaci pokazuju da su ukupni bruto krediti banaka veći za 213,9 miliona KM ili tri odsto na kraju juna ove godine, u odnosu na kraj 2024. godine.

Najveće učešće u ukupnim kreditima od 50,8 odsto i dalje imaju krediti dati stanovništvu, te krediti dati privatnim preduzećima i društvima koji čine 33,6 odsto ukupnih kredita.

Rast kredita zabilježen je kod kredita datih stanovništvu za 209,4 miliona KM ili šest odsto, kredita datih privatnim preduzećima i društvima za 52,2 miliona KM ili dva odsto, kredita datih nebankarskim finansijskim institucijama za 5,8 miliona KM ili osam odsto i kredita datih neprofitnim organizacijama za 1,5 miliona KM ili 16 odsto, u odnosu na kraj 2024. godine.

S druge strane, u prvom polugodištu pad bilježe krediti dati Vladi i vladinim institucijama za 42,1 milion KM ili osam odsto, krediti dati javnim i državnim preduzećima manji su za 8,1 milion KM ili dva odsto, dok su ostali krediti pali za 4,9 miliona KM ili 44 odsto, u odnosu na kraj 2024. godine.

Neto krediti iznose 6,6 milijardi KM i veći su za 205,6 miliona KM ili tri odsto u odnosu na kraj 2024. godine. 

Depoziti Vlade i javnih preduzeća povećani

Kakvo je stanje sa depozitima? Da li je RS povukla sredstva koja drži u bankama? Nije. Čak ih je i povećala u prvoj polovini ove godine u odnosu na kraj prošle godine.

Depoziti su na kraju juna iznosili 8,6 milijardi KM i bilježe rast od 230 miliona KM ili tri odsto u odnosu na kraj 2024. godine. Rast depozita zabilježen je kod sektora stanovništva, Vlade i vladinih institucija, javnih i državnih preduzeća, sektora neprofitnih organizacija, sektora nebankarskih finansijskih institucija i ostalih depozita.

Nasuprot ovima, depoziti privatnih preduzeća i društava i banaka i bankarskih institucija bilježe pad.

Konkretnije, depoziti Vlade i vladinih institucija čine 8,4 odsto ukupnih depozita (rasli su za 52 miliona KM ili osam odsto), a depoziti javnih i državnih preduzeća čine 3,5 odsto ukupnih depozita (rasli su za 40,6 miliona KM ili 16 odsto).

Rast profita banaka za skoro 12 odsto

Ukupni prihodi banaka sa 30. junom ove godine iznose 386,3 miliona KM i veći su za 24,2 miliona KM ili sedam odsto u odnosu na isti period 2024. godine, dok su ukupni rashodi 233,3 miliona KM i veći su za devet miliona ili četiri odsto. 

Sve banke su iskazale neto dobit u ukupnom iznosu od 142,1 milion KM koja je veća za 15,1 milion KM ili 11,9 odsto, u  odnosu na isti period 2024. godine. 

U RS sjedište ima osam banaka sa 279 organizacionih jedinica, dok je sedam banaka sa sjedištem u FBiH poslovalo u RS putem 50 organizacionih jedinica.

Vlasničku strukturu karakteriše većinsko privatno vlasništvo u svim bankama, gdje su u četiri banke većinski vlasnici stranci, dok su četiri banke većinski u domaćem vlasništvu.

Domaći kapital ima najveće učešće od 47,2 odsto u strukturi akcionarskog kapitala, zatim slijedi Austrija sa 21,6 odsto, Italija sa 13,7 odsto, Slovenija sa 8,7 odsto, Srbija sa 8,5 odsto i ostale zemlje sa 0,3 odsto.

Banke dobit u većini slučajeva isplaćuju kroz dividendu koja u RS nije oporezovana, a novi premijer Savo Minić je u ekspozeu naveo oporezivanje dividende kao jedan od narednih koraka u poreskoj politici.

Četiri banke sa većinskim domaćim kapitalom imaju 51,5 odsto učešća u ukupnoj aktivi (povećanje učešća za 0,8 procentnih poena u odnosu na kraj 2024. godine), 49,3 odsto u ukupnom kapitalu (povećanje učešća za 1,5 procentnih poena u odnosu na kraj 2024. godine) i 50,8 odsto u ukupnim depozitima (povećanje učešća za 1,1 procentni poen u odnosu na kraj 2024. godine).

Četiri banke sa većinskim stranim kapitalom imaju 48,5 odsto učešća u ukupnoj aktivi, 50,7 odsto u ukupnom kapitalu i 49,2 odsto u ukupnim depozitima.