Proizvodna preduzeća u sistemu Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) završila su pozitivno treći kvartal ove godine zahvaljujući rastu cijena i izvozu električne energije. Najbolji rezultat bilježe Hidroelektrane na Trebišnjici (HET). Ipak, prema najavama ministra energetike u Vladi RS Petra Đokića, to nije dovoljno i očekuje se da, usljed nepovoljne hidrološke situacije, ERS godinu završi u gubitku.
Električna energija u najvećem obimu u Republici Srpskoj bude proizvedena u termoelektranama (TE), a energetska kriza u Evropi doprinijela je tome da dvije domaće TE ove godine bolje posluju i izađu iz minusa koje su imale prošle godine.
Tako je preduzeće Rudnik i termoelektrana (RiTE) Ugljevik profitiralo u periodu januar - septembar ove godine i iz prošlogodišnjeg minusa od 12,9 miliona došlo do dobiti od 10,8 miliona maraka.
RiTE Ugljevik
Poslovni prihodi RiTE Ugljevik od početka godine do kraja septembra povećani su za oko 28,3 miliona u odnosu na isti period lani, prije svega zahvaljujući rastu prihoda od prodaje proizvoda. Rasli su im i poslovni rashodi za 9,6 miliona KM zbog povećanih troškova nabavke goriva i energije.
Uz sve ostale prihode i rashode, deveti mjesec ove godine u RiTE Ugljevik završili su sa dobiti od 10,8 miliona KM, što je značajan rast u odnosu na kraj trećeg kvartala prošle godine, kada su bilježili gubitak od 12,9 miliona KM.
Dugoročne obaveze ostale su im na približno istom nivou kao lani i iznose 134,1 milion KM, dok su kratkoročne obaveze smanjene sa 87 miliona na kraju septembra prošle godine na 60,6 miliona KM na kraju devetog mjeseca ove godine.
RiTE Gacko još nije objavio treći kvartalni izvještaj, a na polugodištu su bilježili dobit od 1,5 miliona KM.
Među hidroelektranama najprofitabilniji HET
Hidroelektrane na Trebišnjici (HET) iz Trebinja imaju ubjedljivo najveću dobit na kraju trećeg kvartala - čak 30 miliona maraka prije oporezivanja, što je najveći rast u sistemu Elektroprivrede. Lani su imali dobit od 5,4 miliona na kraju septembra. Poslovni prihodi iznosili su im 73,9 miliona KM, a poslovni rashodi 41,9 miliona KM. Dugoročne obaveze su im približne prošlogodišnjim (47 miliona), dok su kratkoročne smanjene sa 35 na 14 miliona KM.
Hidroelektrane na Drini iz Višegrada takođe su završile treći kvartal s milionskom dobiti, iako manjom nego lani. Poslovni prihodi su im iznosili 28 miliona, a rashodi 24,9 miliona. Na kraju je dobit bila tri miliona i za četiri miliona je manja od dobiti u tri kvartala prošle godine. Dugoročne obaveze su im iste (15,8 miliona), a kratkoročne su smanjene sa 5,5 na 3,7 miliona KM.
Za razliku od HE na Drini, hidroelektrane na Vrbasu iz Mrkonjić Grada uvećale su dobit. Uz poslovne prihode od 16,9 miliona i poslovne rashode od 11,9 miliona, te ostale prihode i rashode, na kraju septembra ove godine imaju dobit od 4,7 miliona KM, a koja je za 3,1 milion veća od dobiti u istom periodu lani. Dugoročne obaveze nisu znatno smanjene i iznose 12 miliona, a kratkoročne su pale sa pet na 1,8 miliona KM.
HE na Vrbasu
Podsjećamo, ministar energetike i rudarstva u Vladi Republike Srpske Petar Đokić rekao je za Bloomberg Adriju da, iako je u prvoj polovini godine ERS izvozila struju, morala je dio i da kupuje na međunarodnom tržištu usljed neplanskih iskakanja s mreže TE Ugljevik.
"Morali smo kupovati energiju, u nekim trenucima plaćati i po 500 evra po megavat satu, a isporučivali smo je potrošačima po cijenama koje su nekoliko desetina puta manje", kaže Đokić.
Kada je povoljna hidrologija i normalan režim rada termoelektrana, Republika Srpska može da proizvede oko 35 odsto više električne energije nego što joj treba. Međutim, u ovoj godini to nije slučaj.
Više: Đokić: ERS će završiti u gubitku, slijedi rast cijena struje za privredu
"Elektroprivreda neće moći imati finansijski pozitivnu 2022. godinu, ona mora imati gubitak. Ja ne vjerujem da se u iduća tri mjeseca situacija može drastično promijeniti, da imamo poboljšanju hidrologiju, uvećanu proizvodnju, a smanjenu potrošnju, pa da tu negdje izbalansiramo", naveo je nedavno Đokić.
.webp){kind=icon}
