Manje novca od struje i loši rezultati proizvodnih preduzeća ERS

Proizvodna preduzeća Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) završila su prošlu godinu padom poslovnih prihoda u odnosu na godinu ranije, a osnovni razlog su manji prihodi od prodaje električne energije. Dok je preduzeće poput Rudnika i Termoelektrane (RiTE) Ugljevik i dalje u gubitku, hidroelektrane bilježe drastičan pad dobiti. Rukovodstvo sve pravda lošom hidrologijom i lošim kvalitetom uglja.

HE na Trebišnjici

Hidroelektrane (HE) na Trebišnjici bilježe pad poslovnih prihoda za oko 20 miliona maraka zbog pada prihoda od prodaje proizvoda. Istovremeno su povećali rashode za oko dva miliona zbog rasta troškova za plate i naknade.

Poslovna dobit im je drastično pala, sa 28,3 miliona u 2023. godini na 6,6 miliona maraka u 2024. godini te je uslijed ostalih rashoda, neto rezultat na kraju godine bio 4,5 miliona maraka. HE na Trebišnjici imaju akumuliranu dobit od 112,3 miliona maraka.

HE na Vrbasu

Hidroelektrane (HE) na Vrbasu takođe su imale pad poslovnih prihoda za oko 5,6 miliona zbog pada prodaje proizvoda, ali su smanjili i poslovne rashode za oko 1,7 miliona KM uslijed smanjenja troškova proizvodnih usluga, nematerijalnih troškova i troškova poreza. Poslovna dobit na kraju godine iznosila im je 4,7 miliona, koja je uslijed ostalih prihoda i rashoda smanjena na neto 3,8 miliona KM, što je upola manje nego na kraju 2023. godine.

HE na Vrbasu imaju akumuliranu neraspoređenu dobit od 20,5 miliona maraka zaključno s krajem decembra prošle godine.

HE na Drini

Hidroelektrane (HE) na Drini nisu ništa drugačiju dinamiku poslovanja imale u odnosu na prethodne dvije hidrocentrale, pad poslovnih prihoda i rashoda znatno su im umanjili poslovnu dobit koja je pala sa 3,2 miliona u 2023. godini na 708 hiljada u 2024. godini.

Finansijski i ostali prihodi i rashodi učinili su da ovo proizvodno preduzeće prošlu godinu završi sa neto dobiti od 90 hiljada maraka i smanjenom likvidnošću sa 128 hiljada gotovine kojom raspolaže na kraju godine.

Ova hidroelektrana na kraju decembra 2024. godine imala je evidentirano 21,4 miliona maraka neraspoređene dobiti.

RiTE Ugljevik

Rudnik i Termoelektrana (RiTE) Ugljevik je prošlu godinu imala pad poslovnih prihoda na 151,2 miliona KM uslijed pada prihoda od prodaje. Pali su im i poslovni rashodi na 192,2 miliona KM, što je bila posljedica smanjenja troškova rezervisanja te su 2024. godinu završili poslovnim gubitkom od 40,9 miliona maraka, koji su uz ostale prihode malo smanjili na neto minus od 38,9 miliona KM. Iz finansijskog izvještaja je vidljiva slaba likvidnost s obzirom na to da su na kraju godine imali svega 133 hiljade maraka gotovine kojom raspolažu, a akumulirani, nepokriveni, gubitak im je dostigao 152 miliona maraka.

RiTE Gacko

Rudnik i Termoelektrana (RiTE) Gacko jedini su među proizvodnim preduzećima lani povećali poslovne prihode na 194,1 milion maraka, ali ne kao rezultat povećanja prihoda od prodaje proizvoda, već povećanjem vrijednosti zaliha učinaka i ostalih poslovnih prihoda.

Rasli su im i poslovni rashodi na skoro 197 miiona KM uslijed većih troškova goriva i energije, troškova plata i naknada, amortizacije... RiTE Gacko su 2024. godinu završili u poslovnom gubitku od 2,8 miliona KM, ali su uz ostale prihode i dobitke zatvorili su godinu s neto dobiti od 1,4 miliona KM.

Petrović: Loš ugalj, loša hidrološka situacija i minus od 150 miliona KM

Predsjednik Vlade RS Radovan Višković krajem februara sazvao je sve rukovodioce preduzeća iz sistema Elektroprivrede u Vladu kako bi analizirali stanje u ERS, koja u svom sastavu ima pet proizvodnih i pet distributivnih preduzeća.

Generalni direktor ERS Luka Petrović rekao je tom prilikom da je uzrok lošijih rezultata u 2024. godini slaba hidrološka situacija i slab kvalitet uglja.

On je naveo da tokom hidroloških nepovoljnih godina ERS mora kupovati električnu energiju, a kada je hidrološki povoljna godina, kao što je to bila 2023, onda se ostvaruju finansijski plusevi, prenijela je agencija Srna.

"Energiju koju kupimo ne uspijevamo prefakturisati građanima i privredi. Cijena za građane je 77,7 KM za 1.000 kilovat-časova električne energije, za privredu je ta cijena oko 148 KM", rekao je Petrović i dodao da su ove cijene u okruženju mnogo veće.

Luka Petrović (Facebook page)

On je naveo da će biti napravljen set zaključaka koji će Vlada razmatrati i dodao da su vidljive potrebe za racionalizacijom svih vrsta troškova u sistemu Elektroprivrede. "Moramo pokretati samo one investicije od kojih ćemo dobijati povećanje pogonske spremnosti, smanjenje distributivnih gubitaka i povećanje proizvodnje električne energije", rekao je Petrović.

U narednim godinama, dodao je, potrebno je veću pažnju staviti na termoelektrane koje su stare 40 godina. "Imamo lošiji kvalitet uglja od onog kakav je bio. Imamo manju kaloričnu moć, a to znači manju proizvodnju električne energije. Ove godine planirano je da Termoelektrana Gacko obavi kapitalni remont u trajanju od 100 dana. Ta termoelektrana je u postupku izgradnje sistema za prečišćavanje uglja", rekao je Petrović.

Kada je riječ o hidroelektranama, Petrović je podsjetio da HE na Trebišnjici investiraju u projekat HE Dabar, a HE na Drini u projekat u HE na Bistrici, gdje su "poslovi prilično poodmakli". On je dodao da je za HE na Vrbasu prošla godina bila izuzetno nepovoljna.

"Standardna cijena u HE Bočac je 55-57 KM, a u 2024. godini ta cijena je bila 101 KM po megavat-času proizvedene električne energije, a to je značilo i drastično subvencionisanje od matičnog preduzeća da bi Bočac uopšte bio stabilan", rekao je Petrović i naveo da je i u ovoj godini loša hidrologija te da se morala uvoziti struja u zimskim mjesecima jer je potrošnja bila veća.

Kada se sve sabere, dodao je, to je oko 150 miliona KM minusa u sistemu Elektroprivrede Republike Srpske. "Ako se hidrološka situacija ne popravi u narednom mjesecu, električna energija će morati da se kupuje po mnogo višoj cijeni", rekao je Petrović.

Sastanku s premijerom Republike Srpske prisustvovali su i predstavnici pet proizvodnih preduzeća iz energetskog sektora RS, te predsjednici nadzornih odbora u tim preduzećima.