U prvom kvartalu ove godine, emisije gasova staklene bašte u zemljama Evropske unije (EU) su iznosile 941 milion tona ekvivalenta CO2, što je smanjenje od 2,9 odsto u poređenju sa istim kvartalom 2022, objavio je u srijedu Eurostat.
Ovo smanjenje se dogodilo istovremeno sa povećanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP) u EU od 1,2 odsto u prvom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa istim kvartalom 2022. godine.
Ekonomski sektori odgovorni za većinu emisija gasova staklene bašte u prvom kvartalu bili su domaćinstva (24 odsto), proizvodnja (20 odsto), snabdujevanje strujom i gasom (19 odsto), poljoprivreda (13 odsto ), a zatim transport i skladištenje (10 odsto).
Najveći zagađivač u prvom kvartalu bila su domaćinstva
Podaci pokazuju da su u poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine emisije smanjene u pet od devet privrednih sektora. Najveći pad zabilježen je kod snabdijevanja električnom energijom, gasom (-12,3 odsto). Glavni sektor u kojem su emisije porasle je transport i skladištenje (+7,2 odsto).
Emisije gasova staklene bašte smanjene u 21 zemlji EU
Emisije u prvom kvartalu ove godine smanjene su u skoro svim zemljama EU u poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine, osim u Irskoj (+9,1 odsto), Letoniji (+7,5 odsto), Slovačkoj (+1,9 odsto), Danskoj (+1,7 odsto), Švedskoj (+1,6 odsto) i Finskoj (0,3 odsto), gde su porasle. Ova grupa članica EU takođe je zabilježila rast BDP-a.
Najveća smanjenja gasova staklene bašte registrovana su u Bugarskoj (-15,2 odsto), Estoniji (-14,7 odsto) i Sloveniji (-9,6 odsto).
Najveće zagađenje zabeleženo u Irskoj, a najmanje u Bugarskoj
Od 21 zemlje EU koje su smanjile svoje emisije, samo šest je smanjilo i BDP (Češka, Estonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska i Poljska), odnosno 15 zemalja EU (Portugal, Hrvatska, Belgija, Malta, Francuska, Španija, Holandija, Njemačka, Austrija, Rumunija, Italija, Kipar, Grčka, Slovenija i Bugarska) uspjele su da smanje emisije uz rast BDP-a.
.webp){kind=icon}