Uvjerena da je inflacija dovoljno obuzdana, Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak smanjila rekordno visoku ključnu kamatnu stopu za 0,25 procentna poena. Do smanjenja dolazi prvi put od septembra 2019. godine.
Nakon što je devet mjeseci kamata na novčani depozit, jedna od tri ključne kamate, bila na nivou od četiri odsto, analitičari koje je anketirao Bloomberg skoro jednoglasno su predviđali smanjenje za četvrtinu procentnih poena (25 baznih poena) - na 3,75 odsto, što se i pokazalo kao tačno.
Uprkos turbulentnijem povlačenju rasta cijena prema cilju od dva odsto, šefica ECB-a Christine Lagarde u maju je izjavila da je inflacija u zoni evra koju čini 20 zemalja "pod kontrolom", nakon istorijskog skoka cijena. To je nagnalo centralnu banku Evrope da olabavi monetarnu politiku i to prije Feda i Banke Engleske, što je dodatno naglasilo tenzije među njima.
Međutim, majski izvještaj o inflaciji u Njemačkoj pokazuje da je ponovo došlo do skoka cijena, drugi mjesec zaredom. Cijene su porasle 2,8 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Dan nakon toga je objavljeno da je inflacija u maju porasla i u Španiji, pri čemu su cijene skočile 3,8 odsto u odnosu na 2023. godinu.
Akcije rastu, ali raste i neizvjesnost
Nakon današnje konferencije u Frankfurtu i dalje ostaje nejasno koji su naredni potezi Evropske centralne banke, ali većina ekonomista smatra da će ove godine biti tri smanjenja stope. Investitori su umanjili svoja očekivanja i predviđaju samo dva smanjenja.
Uoči dana D za Evropu, evropske akcije su dostigle maksimalni nivo. U četvrtak je panevropski indeks Stoxx 600 ojačao za 0,8 odsto, a takođe su skočile akcije tehnoloških i zdravstvenih kompanija. Softverska njemačka multinacionalka SAP SE je porasla nakon objave da će rast prihoda biti ubrzan poslije 2025, a Novo Nordisk A/S je skočio 3,7 odsto.
Sada kada je potvrđeno smanjenje kamate koje, zapravo, nije ni bilo upitno nedjeljama ranije, napominje se da je fokus na pitanju: Šta dalje? U kom pravcu će ići monetarna politika ECB-a? Put potrošačkih cijena ostaje neizvjestan u budućem periodu i od toga će zavisiti naredne odluke.
Podsjećamo i na reči Philipa Lanea, glavnog ekonomiste Evropske centralne banke: "Moramo da zadržimo restriktivnu monetarnu politiku u 2024. godini".
Opšti utisak je da evrozona raste tromo, posebno u poređenju s njenim glavnim rivalima - SAD i Kinom, a najslabija tačka bloka ostaje produktivnost.
"Bez veće reakcije, EU će postati znatno oslabljena globalna sila, ostavljajući SAD da se bore sa Kinom za ekonomsku prevlast", rekao je početkom mjeseca Jamie Rush, glavni ekonomista Bloomberg Economicsa za Evropu.
Dalje će se posebno pratiti bazna inflacija za 2026, ali i ostale bitne stavke. Fokus je na tromjesečnim sastancima za koje se izrađuju nove ekonomske projekcije, kada će biti dostupno više relevantnih podataka o platama, dobiti preduzeća i produktivnosti, kaže šef centralne banke Holandije Klaas Knot.
Prethodno je Anatoli Annenkov, ekonomista u Societe Generaleu, naveo kako ne podržava nedvosmislenost ublažavanja monetarne politike, pitajući se zašto su zvaničnici od početka godine toliko usredsređeni na juni.
---Članak dopunjen video sadržajem, ispravljen u naslovu i leadu.
.webp){kind=icon}
