Godišnja inflacija u Bosni i Hercegovini (BiH) zadržala se na dva odsto u aprilu ove godine, koliko je iznosila i u martu. Na mjesečnom nivou cijene osnovnih proizvoda i usluga su rasle za manje od jednog procenta, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.
Godišnji rast nivoa cijena od dva odsto podstaklo je poskupljenje usluga i proizvoda u restoranima i hotelima za 8,8 odsto te ostalih dobara i usluga za 5,7 odsto. Rasle su i cijene u odjeljku rekreacije i kulture za 4,5 odsto, kao i alkoholna pića i duvan za 3,9 odsto.
Nešto malo manja poskupljenja su evidentirana u zdravstvu, za prevoz, namještaj, kućanske uređaje i redovno održavanje kuće i obrazovanje.
Manje od dva odsto su skuplje komunikacije i hrana i bezalkoholni napici, dok je na godišnjem nivou pojeftinila odjeća i obuća (-7,3 odsto) i stanovanje i režijski izdaci (-0,2 odsto).
U odnosu na mart, u aprilu su najviše rasle cijene u restoranima i hotelima (+0,7 odsto), dok su zdravstvo, odjeća i obuća te rekreacija i kultura poskupjeli za po 0,5 odsto.
Manji rast cijena zabilježen je za prevoz, hranu i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, komunikacije i ostala dobra i usluge. Neznatno je pojeftinio namještaj, kućanski uređaji i redovno održavanje kuće (-0,7 odsto) te stanovanje i režijski izdaci (-0,5 odsto).
Podacima za BiH prethodili su entitetski podaci o cijenama osnovnih proizvoda i usluga prema kojima je godišnja inflacija u Republici Srpskoj (RS) 2,5 odsto, a u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) 1,2 odsto.
Više:
Inflacija u RS 2,5 odsto, pivo i sokovi skuplji za devet odsto
Inflacija u FBiH 1,2 posto, najviše rasle cijene finansijskih i usluga u restoranima
Cijene proizvoda i usluga koji se koriste za ličnu potrošnju u RS u aprilu se nisu mijenjale u odnosu na mart ove godine, dok su u FBiH potrošačke cijene u prosjeku porasle za 0,2 odsto.
Čavalić: Nedovoljna povezanost tržišta omogućava trgovcima da "love u mutnom"
Ekonomista Admir Čavalić za Bloomberg Adria TV govorio je o uticaju rasta cijena na trgovce i potrošače. Čavalić ističe da su trgovinski lanci u Bosni i Hercegovini često koristili politiku niskih troškova, što je stvorilo dodatni pritisak u vidu nedostatka radne snage. Osim toga, ističe se da cijene hrane uveliko determiniraju veliki trgovinski lanci, što dodatno komplikuje situaciju.
Čavalić navodi da su trgovci ponekad bili prisiljeni sniziti marže kako bi održali konkurentnost cijena, ali su isto tako ponekad koristili očekivanja potrošača kao opravdanje za povećanje cijena, iako to nije uvijek bilo zasnovano na stvarnim promjenama u troškovima. Osim toga, ističe se nedovoljna povezanost između globalnih i lokalnih tržišta, što omogućava nekim trgovcima da "love u mutnom".
Evropska komisija (EK) u izvještaju o ekonomskim prognozama za proljeće 2024. godine navela je da bi 2024. i 2025. solidna privatna potrošnja, potpomognuta nižom inflacijom, kao i jačanje vanjske potražnje trebali podržati umjereno ubrzanje rasta.
Očekuje se da će inflacija usporiti na 2,2 odsto u 2024. i na dva odsto u 2025, uglavnom zbog usporavanja rasta cijena uvozne robe, poput energije, ističe se u izvještaju.
Međutim, nedavni visoki rast bruto plata mogao bi stvoriti određeni pritisak na povećanje ukupne inflacije, dodali su iz EK.
Godišnja inflacija u eurozoni u aprilu ostala je jednaka onoj iz marta od 2,4 odsto, objavio je u prvoj procjeni Eurostat. Na mjesečnom nivou procijenjen je rast inflacije od 0,6 odsto.
Najveću godišnju inflaciju u eurozoni u aprilu imala je Belgija od 4,9 odsto, a druga je Hrvatska sa 4,7 odsto nakon stope od 4,9 odsto u martu.
.webp){kind=icon}
