Ugostiteljstvo, zdravstvo i hrana guraju inflaciju naviše

Inflacija u Bosni i Hercegovini (BiH) raste i već se polako odmiče od poželjnih dva odsto. Cijene osnovnih proizvoda i usluga u januaru ove godine bile su više za 3,3 odsto u odnosu na prvi mjesec prošle godine.

Rast cijena na godišnjem nivou najviše su pogurala poskupljenja u restoranima i hotelima (+7,1 odsto) i u zdravstvu (+7,0 odsto), s tim da je važno napomenuti da su zdravstvene usluge, mimo bolničkih, poskupjele za 8,9 odsto, dok se cijene bolničkih usluga nisu mijenjale.

Hrana i bezalkoholni napici u prosjeku su poskupjeli za 6,3 odsto, a alkoholna pića i duvan za 4,3 odsto. Pad cijena je zabilježen u odjeljku Odjeća i obuća za 8,7 odsto.

Podsjećamo, od januara je u BiH došlo do povećanja najniže zagarantovane plate koju poslodavci moraju da isplaćuju radnicima tokom 2025. godine. Minimalac je u Federaciji BiH podignut na 1.000 KM, dok je u Republici Srpskoj definisano više iznosa najniže plate, u zavisnosti od stručne spreme radnika.

Ekonomisti i poslodavci su uglavnom bili protiv povećanja ove vrste troškova za privredu ako se istovremeno ne smanje nameti za poreze i doprinose te su upozoravali da će povećanje plata za posljedicu imati rast cijena i daljnja poskupljenja proizvoda i usluga.

Na mjesečnom nivou cijene više za 1,4 odsto

Rast minimalca nije se u velikom obimu odrazio na promjene cijene posmatrajući ih na mjesečnom nivou. Cijene proizvoda i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju u januaru 2025. godine u odnosu na decembar 2024. rasle su za 1,4 odsto. Međutim, neophodno je sačekati duži vremenski raspon da bi se moglo govoriti o tome koliko se troškovi za plate, koji u privredi rastu, prebacuju na krajnjeg kupca, odnosno na finalni proizvod.

Hrana i bezalkoholni napici poskupjeli su u prosjeku za 2,2 odsto, a isti toliki rast cijena zabilježen je u zdravstvu. Stanovanje i režijski izdaci poskupjeli su za 1,6 odsto, a restorani i hoteli za jedan odsto. Cijene odjeće i obuće pale su za 3,9 odsto.

Marina Petrov Savić, viša analitičarka za makroekonomiju i tržišta kapitala u analitičkom timu Bloomberg Adrije, pojašnjava da su primanja fundamentalna komponenta tražnje na svakom tržištu – zarade, penzije i za naš region jako bitan priliv doznaka iz inozemstva. 

"Ako sve to stavimo u kontekst trenutne ekonomske slike, očekujemo da rast minimalne zarade u BiH potpomogne rast i ostalih zarada, podigne potrošnju, a samim tim i da doda inflatornim pritiscima", naglašava Petrov Savić.

Ističe da je, imajući u vidu broj i različitu prirodu faktora koji utiču na inflaciju, veoma teško kvantifikovati njen uticaj.

"U 2025. očekujemo da inflatorni pritisci budu povišeni pod uticajem eksternih faktora – pogotovo sada u uslovima implementacije carina, ali i pod uticajem rastuće tražnje uslijed rasta zarada, a pogotovo bolje raspodjele zarada, što će poboljšati potrošački profil", zaključuje Petrov Savić.

Trenutno nema komentara za vijest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar