Bosna i Hercegovina je 2023. godinu završila s javnim dugom u iznosu od 12,95 milijardi KM, što je za 0,4 posto manje u odnosu na 2022. godinu. Javni dug čini 26,73 posto projiciranog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2023., pokazali su podaci Ministarstva finansija i trezora BiH. Godinu ranije javni dug BiH je iznosio 13,01 milijardu KM, što je jednako 28,60 posto BDP-a zemlje.
Državne institucije BiH kraj 2023. su dočekale s javnim dugom u iznosu od 60,23 miliona KM, što je za 23,5 posto manje u odnosu na kraj 2022. godine.
Javni dug Federacije BiH je u 2023. porastao za jedan posto u odnosu na kraj 2022. godine te je iznosio 6,6 milijardi KM. U istom periodu, javni dug Republike Srpske je manji za 1,7 posto te je iznosio 6,2 milijarde KM.
U prošloj godini porasla je unutrašnja zaduženost, posebno entiteta.
Tako je unutrašnji dug FBiH porastao za 362,2 miliona KM u odnosu na kraj 2022., dok je unutrašnji dug RS-a u istom periodu porastao za 458,7 miliona KM.
"Naša bolest je i unutrašnji dug, koji niko ne gleda, koji je visok i u njega ne računaju dug zdravstva i javnih preduzeća, koji je ogroman i to će neko morati da plati, a znamo ko je vlasnik kapitala u javnim i državnim preduzećima. Zemlje u razvoju ne bi smjele imati javni dug koji je veći od 35, maksimalno 40 posto BDP-a, jer u protivnom nema razvoja", kazala je za Bloomberg Adria TV, ekonomistica Svetlana Cenić.
Brčko distrikt je 2023. završio s javnim dugom u iznosu od 45,3 miliona KM, što je za 3,3 miliona KM manje u odnosu na kraj 2022. godine.
Najveći dio javnog duga čini vanjski dug - 8,9 milijardi KM, što je 18,41 posto BDP-a BiH za 2023. godinu. Kada je riječ o vanjskom dugu, najviše dugujemo Svjetskoj banci, Evropskoj investicionoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Cenić je kazala da politika zaduživanja u kojoj više od 30 posto stranih kredita ide u javni sektor ne vodi nikuda.
"Takva politika zaduživanja nas vodi tome da jedemo vlastitu supstancu. Dobro je samo to što je nekada zaduživanje za javni sektor bilo više nego za infrastrukturu, a sada je to promijenjeno'', kazala je Cenić.
Pojašnjava da je to relativno dobro, jer se mi za infrastrukturu konstantno zadužujemo, za svaki komadić autoputa BiH uzima kredit.
"Bilo je predviđeno da se od prihoda od akciza i putarina sve poveća, a šta se dešava s tim sredstvima", upitala je Cenić.
Zaključuje da BiH i entiteti u istraživanje i razvoj ne ulažu ništa i da žive od zaduženja.
"Daju se garancije javnim preduzećima, ne vodi se ni registar o njima, a duguju užasno puno. Javni sektor je neproduktivan i neopravdano je da 35 posto kredita ide u taj sektor, nema od toga investicija već se troši na plate i ko zna na šta sve. Javna administracija je sve veća i veća, to je potpuno neproduktivno. To je kao da se svaki mjesec zadužujete da isplatite sebi platu, a ne znate šta ćete sutra. O privredi niko ne vodi računa, o ulaganjima, o razvoju", naglašava Cenić.
.webp){kind=icon}
