.webp){kind=icon}
Stellantis, koji uskoro, odnosno tokom trećeg kvartala treba da počne serijsku proizvodnju električne "fiat grande pande" u Kragujevcu, šalje zabrinjavajuće vijesti: u Italiji je obustavio proizvodnju električnog "fiata 500" na četiri nedjelje zbog slabe potražnje. Kompanija je saopštila i da će fabriku u Torinu transformisati i u nju investirati 100 miliona evra za razvoj hibridne verzije električnog fiće.
Stellantis razmatra smanjenje broja radnih mjesta u Italiji usljed opadajuće prodaje, prenosi Bloomberg. Konkurentski Volkswagen AG razmišlja da zatvori fabrike u Njemačkoj prvi put u svojoj istoriji, dok je francuski Renault SA upozorio da bi proizvođači automobila mogli da se suoče s kaznama ukoliko ne ispune ambiciozne klimatske ciljeve Evropske unije.
Ovo ne čudi. Dušan Marković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za Bloomberg Adriju kaže da potrošači sve manje žele električna i plagin hibridna vozila, a okreću se klasičnim hibridima. Na ovaj način kombinuju doprinos očuvanju životne sredine i prednost motora s unutrašnjim sagorijevanjem.
Prodaja čisto električnih vozila je neznatno opala u prvih sedam mjeseci 2024. U odnosu na isti period prethodne godine, prodaja tzv. plagin hibrida je opala za više od četiri odsto, dok je prodaja hibridnih vozila koja nemaju mogućnost punjenja baterije porasla za preko 23 odsto, tako da ovaj segment čini skoro 30 odsto prodaje.
Bloomberg
"Očigledno da su toga svjesni u Stellantisu i da pokušavaju da prate trendove", kaže Marković.
Šta očekuje fabriku u Kragujevcu koja uskoro započinje masovnu proizvodnju?
Sagovornik Bloomberg Adrije smatra da sve ovo može da utiče na početak proizvodnje u Srbiji, iako je planirana proizvodnja od 50.000 vozila relativno skromna i čini samo trećinu kapaciteta.
"U svakom slučaju pad prodaje čisto električnih vozila u EU nije dobra vijest za nas, iako se 'grande panda' i 'fiat 500' ne nadmeću u istom segmentu. Mislim da u kratkom roku neće doći do prelaska na proizvodnju tradicionalnih hibrida u Kragujevcu, jer su ipak uložena značajna sredstva u projekat koji još nije ni počeo da se realizuje", kaže Marković.
Inače, Stellantis proizvodi po porudžbini i ovaj prekid proizvodnje ukazuje na to da nema potražnje za električnim automobilom iz Torina.
Saša Đorđević, predsjednik sindikata FCA, potvrdio je za Bloomberg Adriju da se pripremaju za serijsku proizvodnju koja bi trebalo da počne krajem oktobra.
"Pripreme idu po planu. Uskoro bi trebalo da imamo sastanak s rukovodstvom i dobijemo detaljan plan proizvodnje."
On kaže da jeste predviđena električna i hibridna verzija "fiat grande pande", a da li će hibridna početi da se proizvodi istovremeno s električnom ili će početi nešto kasnije, nije mogao da potvrdi.
To će biti prvi model iz nove globalne linije vozila kompanije Fiat, baziran na multienergetskoj platformi koja omogućava različite tehnologije pogona. Najprije će biti dostupan na tržištima Evrope, Bliskog istoka i Afrike, ali se neće bez carina izvoziti u Kinu i Rusiju, s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Podsjetimo, Carlos Tavares, izvršni direktor Stellantisa, u julu je u Srbiji najavio da će se za početak proizvoditi između 50.000 i 60.000 električnih "fiat grande pandi", a broj proizvedenih vozila u prvoj godini će zavisiti od porudžbina. Glavno tržište za električnu i hibridnu verziju novog modela biće Evropa, a za Latinsku Ameriku spremaju "fiat grande pandu" s motorom s unutrašnjim sagorijevanjem na etanol.
Bloomberg Adria
Stellantis je nekoliko dana prije njegove posjete Srbiji saopštio da će proširiti liniju pristupačnih hibridnih vozila na 36 modela u Evropi do 2026. godine, kako bi odgovorio na rastuću potražnju za ovom vrstom motora, koja predstavlja alternativu vozilima na benzin i električnim automobilima.
Američko-francusko-italijanski proizvođač automobila, nastao 2021. godine spajanjem PSA, proizvođača Peugeota i Fiat Chryslera, kako prenosi Reuters, saopštio je da će ove godine ponuditi 30 hibridnih modela za devet od svojih 14 brendova, uključujući Fiat, Peugeot, Jeep i Alfa Romeo, te najavio da će u naredne dvije godine predstaviti još šest novih modela.
Ovaj proizvođač automobila je prošle godine ostvario odlične rezultate, što je podiglo cijenu akcija. Međutim, u prvoj polovini 2024. imao je smanjenje prihoda za 14 odsto i pad dobiti za 48 odsto.
Tržište električnih i plagin hibrida u EU je u ozbiljnoj krizi, naglašava sagovornik BBA, pozivajući se na najnovije studije u Evropi, prema kojima trećina velikih proizvodnih auto-pogona u prvih šest mjeseci 2024. godine radi ispod 50 odsto kapaciteta. Među njima se izdvaja već pomenuti pogon Stellantisa u Torinu, gdje je proizvodnja u prvoj polovini godine zbog slabe tražnje pala za 65 odsto.
"Sve to otvara u budućnosti velike rizike za fabriku u Kragujevcu. Očigledno je da će Stellantis ići na optimizaciju proizvodnih pogona u Evropi i gašenje neprofitabilnih brendova i modela, tako da postoji rizik da u nekom budućem periodu dođe do gašenja ili smanjivanja kapaciteta pogona u Kragujevcu. Sigurno je da u Italiji vlada neće skrštenih ruku čekati da se ugasi pogon u Torinu, a da ostane u Srbiji, što uvećava rizik", ističe Marković.
Dodatni problem predstavlja visoka neizvjesnost na segmentu električnih i plagin hibrida u Evropi. Tražnja opada zbog ekonomske stagnacije ili anemičnog rasta, u zavisnosti od zemlje do zemlje, relativno visoke inflacije u ne tako davnoj prošlosti, koja je obezvrijedila ušteđevine i dovela do rasta cijena vozila.
"Takođe, u prethodnom periodu pojedine države su ukinule ili smanjile subvencije za kupovinu ovih vozila, a sva prethodna naučna istraživanja su pokazala da finansijski podsticaji predstavljaju jedan od bitnijih razloga za kupovinu ove vrste vozila. Konačno, pokazalo se da relativno nerazvijena mreža brzih punjača po Evropi, relativno sporo punjenje baterije, slabljenje kapaciteta baterije tokom vremena i brz gubitak vrijednosti vozila nakon kupovine, odbijaju kupce od ovih vozila, čak i one koji su već posjedovali ova vozila", kaže Marković.
Na strani ponude, ovaj segment se u Evropi suočava sa dva velika problema. Evropske kompanije ne kontrolišu aktivnosti na početku lanca snabdijevanja (proizvodnja baterija i inputa za baterije) tako da su troškovi za ove kompanije veoma veliki, a često kupci neće da ih valorizuju. Dodatno, kineske kompanije koje su ovladale početkom lanca snabdijevanja (baterije), gdje dominiraju, unapređuju svoje kompetencije na kraju lanca snabdijevanja (brendiranje, distribucija i servis), tako da vrše konstantan proboj na evropsko tržište, ugrožavajući tradicionalne konkurente.
Kineske kompanije se od početka takmiče nižom cijenom, ali nepovratno unapređuju i kvalitet, tako da evropske kompanije moraju brzo da reaguju. Ukoliko ne dođe do radikalne državne intervencije (visoke carine, bescarinske barijere, i pritisak na kineske kompanije da dijele tehnologije) ili ne dođe do proboja u nekim drugim tehnologijama (npr. vozila na vodonik), evropske auto-kompanije na srednji rok gube tržišnu utakmicu.
Auto-industriji u Evropi ne cvjetaju ruže
Prema pisanju Bloomberga, tržište električnih vozila u Njemačkoj zabilježilo je prošlog mjeseca veliki pad, predvodeći opadajuću tendenciju u Evropi, zbog čega proizvođači automobila traže od Brisela da preispita ključne klimatske ciljeve.
Isporuke električnih vozila na najvećem tržištu automobila u regionu pale su za 69 odsto tokom avgusta, što je izazvalo pad od 36 odsto u čitavom regionu, saopštila je u četvrtak Evropska asocijacija proizvođača automobila.
Auto-industrija u Evropi suočava se s padom potražnje za električnim vozilima nakon što su vlade povukle finansijske podsticaje koji su činili ove relativno skupe automobile pristupačnijim. Udio tržišta električnih automobila pao je na 14 odsto u avgustu, u poređenju s nešto više od 15 odsto prošle godine, što je navelo proizvođače automobila da preispitaju svoje strategije i vremenske okvire za prelazak s motora s unutrašnjim sagorijevanjem.
Pad je najizraženiji u Njemačkoj, koja se suočava s nizom problema u svojoj industrijskoj osnovi. Volkswagen, najveći evropski proizvođač automobila, ukinuo je višedecenijski radni sporazum i sprema se da zatvori domaće fabrike u Njemačkoj prvi put zbog slabe potražnje. BMW je smanjio svoju prognozu zarade za cijelu godinu, dijelom zbog slabe prodaje električnih vozila. Proizvođač čipova Intel Corp. odgodio je izgradnju planirane fabrike za koju je njemačka vlada izdvojila 10 milijardi evra subvencija.
Širom Evrope, registracije novih automobila pale su za 16,5 odsto u odnosu na prošlu godinu na 755.717 jedinica prošlog mjeseca, s padom i u Francuskoj i Italiji. Velika Britanija bila je jedino veliko tržište na kojem je prodaja električnih vozila porasla, bilježeći rast od 10,8 odsto.
