.webp){kind=icon}
Razvojna finansiranja su ključna za zemlje sa nižim prihodima jer pomažu u zatvaranju finansijskog jaza, posebno u sektoru energije. Ugalj ostaje ključan izvor energije na Zapadnom Balkanu. Energetski sektor je centralan za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte i prelazak na održive putanje. Pariski sporazum naglašava smanjenje ovih emisija, ali put ka tome varira među zemljama.
Visoko razvijene zemlje se obavezale na godišnje izdvajanje od 100 milijardi dolara kako bi pomogle zemljama sa nižim prihodima. Zemlje Zapadnog Balkana su tranzicione ekonomije i razvojno finansiranje je ključno za ulaganje u novu, održivu infrastrukturu, mada detaljna distribucija ovih sredstava nije dovoljno istražena.
Bloomberg Adria
Amar Čaušević, ekspert za održivo finansiranje, istakao je u emisiji Start Bloomberg Adria TV da su u njegovoj nedavnoj studiji između 2008. i 2020. primjetili nedosljednost između rasta fondova za obnovljive izvore energije i razvojnih fondova na Zapadnom Balkanu.
"Nismo uspijeli pronaći korelaciju između povećanja fondova za obnovljivu energiju i razvojnih fondova na Zapadnom Balkanu", naglasio je Čaušević.
Dodao je i da, iako se međunarodna zajednica obavezala na globalnom nivou na sredstva za obnovljive izvore energije, njihova studija nije pokazala konkretnu vezu u regionu.
"Videli smo relativno malu promjenu u količini finansiranja u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori, dok je čak u Kosovu i Sjevernoj Makedoniji ta količina opala", objasnio je Čaušević, ističući da su ti trendovi bili suviše neznatni da bi se donijeli čvrsti zaključci o njihovom uticaju.
Bosna i Hercegovina ima instaliranu termoelektranu snage od 2081 megavata (MW), koja pokriva između 60 i 70% proizvodnje električne energije, zavisno od godine.
Hidroelektrana je drugi najvažniji izvor proizvodnje električne energije u Bosni i Hercegovini, pokrivajući preostale godišnje potrebe za energijom. Istorijski gledano, Evropska Unija (EU) i njene članice su bile ključni pružaoci razvojnog finansiranja zemljama Zapadnog Balkana. Danas, EU pruža finansijsku pomoć zemljama Zapadnog Balkana putem Instrumenta za predpristupnu pomoć i finansirala je različite projekte obnovljive energije i energetske efikasnosti. Osim toga, EU je uspostavila Okvir za investicije na Zapadnom Balkanu, koji pruža finansijsku podršku za energetsku infrastrukturu i promoviše pravičnu tranziciju ka niskougljeničnoj ekonomiji u regionu.
