.webp){kind=icon}
Mala likvidnost tržišta kapitala u Srbiji dovela je do toga da se na razlici u ceni veoma teško može zaraditi, a prinos od dividende ostaje jedini faktor koji bi investitore privoleo na ulaganje na Beogradskoj berzi.
Da stvar bude gora, za nabrajanje kompanija sa stabilnom dividendnom politikom teško da bi vam trebalo više od prstiju jedne ruke. Ovakvo stanje može se objasniti malim brojem kvalitetnih investicionih instrumenata kod kojih bi prihod mogao da se ostvari kroz drugi mehanizam.
"Imajući u vidu da na srpskom tržištu kapitala nema previše investicionih izbora, kao i da obim trgovanja nije veliki (što je između ostalog preduslov za rast cene i posledično kapitalnu dobit), investiranje zbog prinosa po isplati dividendi nameće se kao jedini razlog ulaganja na srpskom tržištu kapitala", rekao je broker u Prudence Capitalu Vladimir Radojković.
Da je obim ulaganja nezadoljovojavajući, smatra i profesor na univerzitetu Singidunum Nikola Stakić.
"Tome, naravno, doprinosi loše činjenično stanje našeg berzanskog tržišta, gde se na prste jedne ruke mogu nabrojati kompanije sa većim stepenom korporativizacije koja se, između ostalog, ogleda i u predvidivoj i dugoročnijoj kulturi isplate dividendi, kao jednom od dva izvora prihoda po osnovu vlasničkog udela", rekao je Stakić u odgovorima na pitanja naše redakcije.
Prošle nedelje je sva pažnja bila usmerena na Naftnu industriju Srbije i njenu odluku o tome koliko će obradovati akcionare. Evo kako stoje stvari sa dividendama nakon NIS-ove objave:
Philip Morris
Niška duvanska industrija jedna je od retkih kompanija koje se mogu pohvaliti dobrom i stabilnom dividendnom politikom, a kao praksu već dugi niz godina imaju da ceo profit isplaćuju kroz dividende.
Prinos od dividende se ne kreće uvek uzlazno, ali je nakon objavljivanja odluke da se za 2022. po akciji isplati 588,3 dinara i sam iznos i prinos od dividende uvećao u odnosu na 2021.
Prioritetne akcije kompanije se u momentu pisanja teksta nalaze na nivou od 6.901 dinar.
Metalac
Kompanija iz Gornjeg Milanovca se često navodi kao jedan od favorita kada se govori o isplati dividendi na Beogradskoj berzi, a i Radojković ga je izdvojio među ostalim kompanijama.
"To bi, bez sumnje, bila kompanija Metalac, koja je svetao primer dobre investicione prakse. Pored stabilnog poslovanja i održivih finansija, ova kompanija se trudi da prinos po osnovu dividendi raste iz godine u godinu", rekao je Radojković i dodao da je poslednji prinos ove kompanije 5,9 odsto, što je više od prinosa prošle godine.
Skupština akcionara Metalca odlučila je da se ove godine na ime dividende isplati 173,9 miliona dinara (1,48 miliona evra). To znači da će akcionari dobiti 90 dinara po akciji bruto, nasuprot 85 dinara, koliko je kompanija isplaćivala prethodnih godina.
Sam iznos po akciji je u prethodnim godinama i bio veći, ali je ukupan iznos isplaćen na ime dividende u 2022. premašio sve prethodne godine.
Impol Seval
Valjaonica aluminijuma Impol Seval godinama isplaćuje dividende, ali je u prethodne dve godine taj iznos dodatno porastao. U godini za nama, Impol je ostvario rekordne rezultate, a deo dobiti biće isplaćen i deoničarima.
Iako je dividenda i prošle godine bila na rekordnom nivou, ove godine je dodatno uvećana i (ako predlog bude usvojen na sednici skupštine akcionara) iznosiće oko 870 dinara po akciji.
Cena je počela da raste u iščekivanju veće dividende, a trenutno se nalazi na nivou od 6.600 dinara po akciji.
Jedinstvo
Još jedno od preduzeća sa dugom tradicijom, Jedinstvo iz Sevojna među akcionarima predstavlja svetao primer dobre dividendne politike. Međutim, ove godine bi stvari mogle da budu nešto drugačije. Ovo proizvodno-montažno preduzeće koje je prethodne tri godine isplaćivalo dividendu od 705,9 dinara po akciji (bruto) sada bi moglo da akcionare nagradi skoro upola manjim iznosom.
Ako se predlog usvoji na skupštini akcionara, akcionari će po deonici dobijati 411,8 dinara bruto. Identičan iznos po akciji Jedinstvo je isplaćivalo 2019. godine, kada je i dividendni prinos poslednji put bio ispod osam odsto.
Kako su za našu redakciju pojasnili brokeri, velike dividende su u velikoj meri bile posledica realizovanja velikog projekta na TENT-u, što je najveći posao u istoriji kompanije. Ispada da je moguć razlog za oprezniji pristup upravo okončanje ovog posla.
Messer Tehnogas
Još jedan od dividendnih teškaša će ove godine manji iznos isplatiti na ime dividende. Radi se o beogradskom proizvođaču i trgovcu tehničkim gasovima - Messer Tehnogasu. Ova kompanija je nakon pada neto dobiti predložila i isplatu manje dividende akcionarima.
Bloomberg Mercury
Messer je predložio da se akcionarima isplati dividenda od 450 dinara po akciji, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za oko 20 odsto. Vrednost akcija se početkom godine kretala oko nivoa od 14.500 dinara, a već desetak dana jedna deonica košta 14.002 dinara.
Dunav osiguranje
Messer i Jedinstvo su usled nepovoljnijih poslovnih okolnosti odlučili da smanje dividendu, a akcionari Dunav osiguranja mogli su da potpuno ostanu bez ovog vida zarade od vlasničkog udela. Osiguravajuća kuća je aprila predložila da se ove godine ne isplati dividenda zbog veliki pad profitabilnosti koji je nastupio kao posledica rasta rashoda po osnovu likvidiranih šteta.
Zahvaljujući reakciji države kao najvećeg pojedinačnog akcionara, ovo ipak nije bio slučaj, a akcionari će dobiti 33,89 dinara po akciji (bruto). Vrednost akcija Dunava je prošle godine dostigla 1.553 dinara, da bi od tada pala za jednu trećinu i sada iznosi 1.040 dinara.
NIS
Pored svih ostalih kompanija koje isplaćuju dividende, Naftna industrija Srbije je možda i najpraćenija. Razlog za to su očekivanja da bi NIS nakon rekordne godine mogao da isplati još veći udeo od uobičajenih 25 odsto od dobiti. Manjinski akcionari su se nadali da bi država (koja je najveći manjinski akcionar) mogla da privoli NIS da sledi primer rivala iz regiona i podeli veći deo dobiti.
Bloomberg Chartmaker
Objava kompanije da će državi donirati 60 miliona evra na manjinske deoničare je delovala kao hladan tuš, jer je država ovim sebi faktički već obezbedila veću dividendu. Cena akcija, koja je tokom maja zbog uspešne finansijske godine skočila i na 852 dinara, nakon objave je pala na oko 800 dinara.
Kraj nedelje je potvrdio da su očekivanja akcionara i brokera bila opravdana, a iz NIS-a su objavili da će na ime dividende biti isplaćeno očekivanih 25 odsto, a manjinski akcionari su ostali (koliko god to paradoksalno zvučalo) razočarani rekordnom dividendom.
Uticaj države ključan
Kako su sagovornici Bloomberg Adrije predvideli manjinski akcionari nije trebalo da se nadaju većoj dividendi od očekivanih 25 odsto jer, za razliku od države, nemaju način da utiču na odluke kompanije.
"Očekujem da će se isplatiti oko 120 dinara po akciji neto. Drugo je pitanje što država, za razliku od manjinskih deoničara, očigledno ima poluge moći, pa je uspela kroz neki dogovor da dobije još dodatnih 60 miliona evra za svoje potrebe. Po toj logici bi i manjinski akcionari takođe trebalo da zahtevaju dodatnu isplatu, ali nemaju poluge moći", rekao je Vladan Pavlović iz kompanije Ipopema Securities pre objavljivanja odluke NIS-a.
Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securitiesa, nije bio ništa veći optimista. "Dugoročno posmatrano, usled teškog položaja u kome se nalaze domaće akcionarstvo i tržište kapitala, akcionari NIS-a uživaće u punoj vrednosti imovine kojom raspolažu isključivo u jednom scenariju – preprodaji kompanije", naveo je broker u autorskom tekstu objavljenom pre objavi o donaciji NIS-a Vladi Srbije.
Uloga dividende na nerazvijenom tržištu
Upravo ovde dolazimo do dividende kao instrumenta na finansijskom tržištu, jer je činjenica da važnost dividende raste kako likvidnost tržišta (samim tim i šansa da zaradite na kretanju akcija) opada.
"NIS ne vodi previše računa o malim akcionarima, što i nije čudno imajući u vidu vlasničku strukturu naše najveće naftne kompanije. Inostrani vlasnik je u primeru NIS-a vođen logikom prebacivanja kapitala/konsolidacije u matičnu firmu i ne znači mu previše podizanje dividendnog prinosa", rekao je Radojković.
Stakić je dodao da je NIS donedavno bio svetao primer po ovom pitanju, ali da vesti o donaciji donekle menjaju stvari. "Nedavna dešavanja po pitanju iznenadne donacije Vladi Republike Srbije pod okriljem korporativno-društvene odgovornosti u iznosu od 60 miliona evra vraćaju ovu kompaniju korak unazad, jer se time faktički vrši akcionarska diskriminacija i selektivno nagrađivanje", ocenjuje profesor.
On dodaje da je postojalo više načina da se odlični poslovni rezultati preliju na akcionare, a da bi država dvostruko zaradila od vanredne dividende.
Da su dividende glavni magnet koji privlači investitore slaže se i Gujaničić, i dodaje da njihovo odsustvo u velikoj meri smanjuju entuzijazam ulagača.
Kako popraviti stvari
Ekonomisti i učesnici na tržištu se slažu da je jedan od najboljih pokazatelja uspešnosti mladog tržišta kapitala upravo nivo zaštite prava manjinskih akcionara. Kako NIS pokazuje da su malim deoničarima ruke uglavnom vezane, pitanje je šta može da se uradi kako bi se stvari promenile nabolje.
"Bojim se da smo po pitanju akcionarske kulture i berzanskog trgovanja propustili mnogo prilika od vremena reotvaranja naše berze što se, pre svega, pripisuje donosiocima političkih i ekonomskih odluka", rekao je Stakić, dodavši da će mali broj kompanija imati motivaciju da pristupi ozbiljnije dividendnoj politici ukoliko nemamo temelje kvalitetnog akcionarstva i adekvatnog korporativnog upravljanja.
"Pitanje dividende u takvom okruženju izgleda kao vrh Maslovljeve piramide potreba", dodao je.
Za stvarni oporavak berze bio bi potreban sveobuhvatan pristup, koji bi neke od većih firmi ubedio da se listiraju.
"Tu bi se pre svega trebalo fokusirati na profitabilna javna preduzeća kao štu su Državna lutrija Srbije, Skijališta Srbije, Srbijašume, Jugoimport SDPR, Putevi Srbije, itd", rekao je Radojković, dodavši da bi to "drastično uvećalo promet na Beogradskoj berzi".
Čak i kada bi ostvario ovako malo verovatan scenario, listiranje samo po sebi ne bi bilo dovoljno, ako izostane kreiranje stabilne dividendne politike.
"Možemo da se nadamo da će neke od preostalih državnih kompanija, ukoliko uopšte budu listirane na domaćem tržištu kapitala, shvatiti značaj negovanja dugoročnog odnosa sa akcionarima, na korist svih internih i eksternih stejkholdera, pa će se time i pitanju dividendne politike posvetiti pažnja koju zasigurno zaslužuje", zaključio je Stakić.
Na sličnu opasnost upozoravaju i analitičari Bloomberg Adrije, koji navode da bi veći broj kompanija koje isplaćuju dividendu mogao da privuče veći broj investitora, ali ne u značajnoj meri s obzirom na vrlo mali obim trgovanja.
"Kako bi se povećala likvidnost na berzama u Adria regionu potrebni su veći IPO-evi državnih kompanija, koji bi bili namenjeni građanima. Dobar primer podsticanja trgovanja vrednosnim papirima bio je nedavni plasman državne obveznice za građane u Hrvatskoj. Takođe, potrebna je i bolja edukacija o tržištima kapitala", rekao je analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković.
