.webp){kind=icon}
Javni dug Bosne i Hercegovine (BiH) na kraju prvog polugodišta ove godine iznosio je 12 milijardi i 808,81 miliona maraka i manji je za 48,27 miliona KM u odnosu na kraj 2021. godine.
Podaci Ministarstva finansija i trezora BiH o stanju javne zaduženosti BiH pokazuju da u ukupnom javnom dugu spoljni dug iznosi devet milijardi i 741,49 miliona KM, a unutrašnji dug tri milijarde i 67,32 miliona KM.
BiH najviše duguje Svjetskoj banci - IDA i IBRD (28,03 odsto spoljnog duga) te Evropskoj investicionoj banci (21,9 odsto). Dug prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) ima učešće od 9,56 odsto, dok Evroobveznice RS učestvuju sa 9,4 odsto. Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) BiH duguje 7,82 odsto od ukupnog spoljnog duga, a Pariškom klubu 5,08 odsto. Dugovanja prema navedenim kreditorima predstavljaju 81,79 odsto ukupnog spoljnog duga BiH.
U ukupnom stanju spoljne zaduženosti na kraju prvog polugodišta ove godine, od novih kredita uzetih nakon završetka rata, 53,3 odsto odnosi se na kredite usmjerene za realizaciju infrastrukturnih projekata, 35,21 odsto na kredite namijenjene javnom sektoru, dok je 11,49 odsto angažovano za privredne djelatnosti.
Servis spoljnog duga BiH u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 392,59 miliona KM, od čega se na glavnicu odnosilo 299,73 miliona KM ili 76,35 odsto, a na kamatu 92,86 miliona KM ili 23,65 odsto.
Učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu (BDP) je 32,35 odsto.
U ukupnom stanju javne zaduženosti Federacija BiH učestvuje sa 51,81 odsto, Republika Srpska sa 47,32 odsto, Distrikt Brčko sa 0,49 odsto i institucije BiH sa 0,38 odsto.
Cenić: Javni sektor je neproduktivan
Ekonomistica Svetlana Cenić za Bloomberg Adriju kaže da politika zaduživanja u kojoj više od 30 odsto stranih kredita ide u javni sektor ne vodi nikuda.
"Takva politika zaduživanja nas vodi tome da jedemo vlastitu supstancu. Dobro je samo to što je nekada zaduživanje za javni sektor bilo više nego za infrastrukturu, a sada je to promijenjeno. To je relativno dobro, ali relativno jer se mi za infrastrukturu konstantno zadužujemo, za svaki komadić autoputa BiH uzima kredit. Bilo je predviđeno da se od prihoda od akciza i putarina sve poveća, a šta se dešava s tim sredstvima", upitala je Cenić.
Svetlana Cenić (TV N1 Screenshot)
Strani kreditori znaju, dodaje, da će se spoljni dug otplaćivati dok je indirektnih poreza i ne brinu se za to.
"Naša bolest je i unutrašnji dug, koji niko ne gleda, koji je visok i u njega ne računaju dug zdravstva i javnih preduzeća koji je ogroman i to će neko morati da plati, a znamo ko je vlasnik kapitala u javnim i državnim preduzećima. Zemlje u razvoju ne bi smjele da imaju javni dug koji je veći od 35, maksimalno 40 odsto BDP-a jer u protivnom nema razvoja", ističe ona.
Zaključuje da BiH i entiteti u istraživanje i razvoj ne ulažu ništa i da žive od zaduženja. "Daju se garancije javnim preduzećima, ne vodi se ni registar o njima, a duguju užasno puno. Javni sektor je neproduktivan i neopravdano je da 35 odsto kredita ide u taj sektor, nema od toga investicija već se troši na plate i ko zna na šta sve. Javna administracija je sve veća i veća, to je potpuno neproduktivno. To je kao da se svaki mjesec zadužujete da isplatite sebi platu, a ne znate šta ćete sutra. O privredi niko ne vodi računa, o ulaganjima, o razvoju", naglašava Cenić.
