Drinčić: Vrijeme je za 'čišćenje' berzi u regiji

Delistiranje, odnosno čišćenje berzi u regiji je neminovnost. Na tržištu treba da ostanu oni koji su spremni da primijene pravila korporativnog upravljanja, da budu transparentni. Nove investitore možemo privući novim finansijskim instrumentima, kroz inicijalne javne ponude (IPO), korporativne i državne obveznice, rekao je u intervjuu za Bloomberg Adriju Željko Drinčić, predsjednik Komisije za tržište kapitala Crne Gore.

Drinčić je govorio i o regulaciji tržišta kapitala u Crnoj Gori, fondovskoj industriji, korporativnom upravljanju, kripto registru koji je u pripremi u toj zemlji, zakonu o zelenim obveznicama, kao i o saradnji s kolegama u regiji i dugo spominjanoj, a nikada uspostavljenoj, regionalnoj berzi.

"Menadžmenti društava listiranih na berzi u suštini ne prepoznaju dobre strane toga, već vide samo ono što je po njima loše, a to je transparentnost, upravljanje, profesionalizacija upravnih odbora i sve ono što nosi korporativno upravljanje. Proći će neko vrijeme dok ne dođemo u situaciju da će i sami akcionari, ali i menadžeri vidjeti da je to jedini ispravan put", poručio je Drinčić.

Komisija za tržište kapitala u Crnoj Gori posljednjih godina radi na novim zakonskim i podzakonskim aktima, s fokusom na penzione, investicione i alternativne fondove. Koliko ima zainteresovanosti u Crnoj Gori za uspostavljanje takvih fondova i jačanje tržišta kapitala?

Od 2023. godine, od kada sam na čelu Komisije, radimo na više kolosijeka, na uređenju više segmenata tržišta kapitala. Jedan od tih segmenata, i to veoma važan, jeste fondovska industrija i usvojena su tri zakona, za dobrovoljne penzione fondove, za otvorene investicione fondove s javnom ponudom i za alternativne fondove. Alternativne fondove u Crnoj Gori još nemamo, postoji interes i imali smo određen broj sastanaka, ali konkretnih rezultata još nema.

Što se tiče dobrovoljnih penzionih fondova, ranije smo imali dva takva fonda koji su iz niza razloga likvidirani. Jedan od razloga je što ne postoje poreske olakšice. Na državi je da prepozna dobrovoljne penzione fondove, da odluči da li želi da ide u penzionu reformu i da omogući poreske olakšice.

U vezi s otvorenim investicionim fondovima, od 2023. godine dali smo dozvolu jednom društvu za upravljanje, čiji je vlasnik iz Austrije i oni upravljaju jednim otvorenim investicionim fondom. U međuvremenu smo oduzeli nekoliko dozvola društvima i samim fondovima zbog toga što nisu usklađeni sa zakonom. Ono što je novitet jeste registracija inostranih fondova iz Evropske unije (EU) koji vrše takozvani passporting i takvih fondova trenutno imamo 16, što je pokazatelj povjerenja u rad Komisije i potencijala za investiranje u Crnoj Gori. Riječ je o nekoliko miliona evra koji su do sada uloženi u te fodove, to nije puno, ali trebamo uzeti u obzir činjenicu da nijedan fond koji postoji u Crnoj Gori nema imovinu veću od tri miliona evra. To pokazuje da postoji mogućnost i prostor za ulaganje.

Željko Drinčić (Montenegro Financial Markets)

 

Berze pred velikim resetom - ostaju samo najbolji

Sprovodili ste i edukaciju akcionarskih društava (a. d.) i usvojili Kodeks korporativnog upravljanja. Koliko su a. d. spremna da primijene standarde korporativnog upravljanja i unaprijede poslovanje, šta su im osnovni izazovi u tom smislu?

U Crnoj Gori je 2002. godine na berzi bilo listirano više od 400 društava. Prošle godine je to bilo oko 220-230 društava. Mi smo u saradnji s berzom, znajući da krećemo s izradom Kodeksa usklađenog s regulativom EU, krenuli u donošenje pravila za same kotacije na berzi. Na taj način smo došli do toga da svega 40-45 kompanija želi da ostane na regulisanom tržištu i one će imati obavezu primjene Kodeksa od 1. januara iduće godine.

Iskreno, s obzirom na broj akcionarskih društava koja se listiraju u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, smatram da će ovaj broj od 40-45 kompanija biti još dodatno smanjen jer će se određen broj firmi delistirati ili otići na niži segment tržišta kada vidi sve obaveze koje mora da ispuni. To je realnost i nešto što je trebalo odavno uraditi.

Na tržištu treba da ostane samo ono što je kvalitetno i da se onda tržište razvija na taj način da imamo nove IPO. Akcionarska društva će vremenom uvidjeti da im je bolje da primjenjuju Kodeks zbog emisija obveznica, profesionalnog upravljanja i svega ostalog. Očekujemo da prelazni period traje od dvije do pet godina u kojima će neki odlaziti s berze, a neki se vraćati.

Da li je odlazak s berze znak da društva ne prepoznaju prednosti prikupljanja kapitala i druge prednosti koje nudi berza?

Apsolutno da. Menadžementi tih društava u suštini ne prepoznaju dobre strane berze, već vide samo ono što je po njima loše, a to je transparentnost, upravljanje, profesionalizacija upravnih odbora i sve ono što nosi korporativno upravljanje. Više je riječ o određenom strahu ili nepoznavanju materije i zbog toga se dešava to što se dešava.

Imamo situaciju da je na prvoj radionici o korporativnom upravljanju bilo gotovo 50 društava, a kada smo došli do pitanja, jedan dio pitanja odnosio se na to kako da se delistiraju s berze. Upoznati su zašto je dobro korporativno upravljanje, a nakon što su spoznali koje su to sve obaveze i šta to znači, interesovalo ih je delistiranje. Proći će neko vrijeme dok ne dođemo u situaciju da će i samo akcionari, manjinski prvenstveno, ali i većinski akcionari i menadžeri vidjeti da je to jedini ispravan put. Vjerovatno ćemo onda imati primjenu Kodeksa, listiranje na višoj kotaciji na berzi i da društva koriste sve benefite koje berza donosi.

Je li konačno došlo vrijeme i u Crnoj Gori, ali i u zemljama regije, za 'čišćenje' berzi i da tržište eventualno postane likvidnije?

Sve i kada bismo imali izbora, a mislim da je dobro što nemamo, definitivno do čišćenja mora da dođe. To je jedini ispravan put. Mi se nadamo da Crna Gora ulazi u EU 2028. godine i nemamo izbora, niti možemo da kažemo da nam se nešto sviđa ili ne sviđa u tom dijelu. Ali, definitivno je došlo vrijeme za čišćenje i kod nas je već započeto i trajaće godinu ili dvije dok se ne iskristališe. Sve je to prirodno, imamo situaciju koja jednostavno nije logična, da u Crnoj Gori bude 45 kompanija, a da se u Sloveniji, čini mi se, 25 firmi kotira. Ako pričamo o jačini ekonomije, finansijskoj pismenosti, penzionim sistemima, visini depozita, nije logično da imamo skoro duplo više kompanija na berzi. Zbog toga očekujem da će se taj broj vjerovatno još smanjiti.

Da li će se povećati likvidnost, vjerovatno neće, zato što 'free float' koji postoji i koji je uslov za kotaciju, a to je 25 odsto, neće biti dovoljan da bi se na taj način privukli novi investitori. Nove investitore možemo privući novim finansijskim instrumentima, kroz IPO, kroz korporativne obveznice, kroz državne 'retail' obveznice...

Koliko je tradicionalno razmišljanje da će firma propasti ako osnivač ne upravljam njom, uzrok što nemamo više IPO?

U Sloveniji gotovo deceniju imate situaciju da se velike privatne kompanije, koje su bile d.o.o, jednostavno starenjem osnivača i menadžmenta suočavaju s tim da nemaju kome ostaviti kompaniju na upravljanje. Veliki dio tih kompanija ili propada ili se reformiše na način da idu u IPO i prelaze u a. d., profesionalizuju menadžment i dalje se razvijaju.

Bilo koja kompanija koja želi rast, razvoj, širenje na region ili šire, definitivno će ići u IPO, da bude listirana, transparentnija. Tu imamo dosta primjera iz Hrvatske, gdje su kompanije iz privatnih prešle u a. d.

Željko Drinčić (Montenegro Financial Markets)

 

Zelene obveznice otvaraju prostor za mnogobrojne projekte

Zakon o zelenim obveznicama je u pripremi u Crnoj Gori, koliko ta vrsta obveznica može pomoći u relizaciji mnogobrojnih projekata?

S obzirom na to da je Crna Gora ekološka država i ima priličan broj projekata koji su, možemo reći, zeleni, mislim da postoji izuzetan prostor za napredak. Za sada još nemamo emisije jer ne postoji zakon, ali na njemu se radi i trebalo bi da bude gotov do 1. decembra, nakon čega ide u proceduru usvajanja koja traje do šest mjeseci. Možemo očekivati usvajanje zakona do ljeta iduće godine, a onda bismo radili na podzakonskim aktima koji bi omogućili emisije zelenih obveznica. Zakon se odnosi na sve zelene obveznice, bez obzira na to ko ih emituje.

Ono što bi bilo dobro da se uradi prije toga je da imamo emisiju bilo kakvih obveznica jer ih Crna Gora, nažalost, nema. Jedna smo od rijetkih država, čak i u regionu, koja nije emitovala retail bondove na pravi način kao što su to radile druge susjedne zemlje. S druge strane imamo jako mali broj korporativnih obveznica koje obično izdaju banke zbog kapitala i svih zahtjeva koje imaju od svog regulatora. Tako da čekamo prave korporativne obveznice kompanija koje se bave određenom proizvodnjom i uslugama, a da to nisu banke.

Kripto registar Uspostavljanje registra pružalaca usluga povezanih s kriptovalutama, kripto registra, u vašoj je nadležnosti. Šta to znači za one koji se bave kriptovalutama i hoće li to dovesti do gašenja pojedinih društava ili otvoriti postor za još veću ekspanziju? Zakon o digitalnoj imovini u Crnoj Gori ne postoji. Radnu grupu formirala je Vlada i ima zadatak da napravi takav zakon. Uspostavljanje registra definisano je Zakonom o sprečavanju pranja novca gdje se kaže da je Komisija regulator koji treba da vodi registar kompanija koje se bave prodajom kripta i da napravi podzakonska akta koja će da regulišu tu oblast s aspekta zakona o AML-u. Komisija radi na tome, završićemo taj posao i imamo u planu da registar pustimo 1. januara 2026. godine. Uporedo u saradnji s kolegama iz EU pripremamo i postupak licenciranja kompanija koje se bave kriptom, nakon što budu upisane u registar. Da li će to dovesti do smanjenja ili povećanja broja ovih društava? Iskreno mislim da će dovesti do toga da se jedan dio kompanija koje se sada bave tom industrijom prestane baviti njom i da ode iz Crne Gore. Najveći dio kompanija koje se bave kriptoimovinom su u vlasništvu stranaca koji žive u Crnoj Gori. S druge strane, ova regulacija definitivno otvara prostor za rast. S obzirom na to da Crna Gora koristi evro i da očekuje ulazak u EU, to nas čini potencijalno atraktivnim za privlačenje kompanija koje bi se bavile kriptom. Kompanije koje se već bave ovim poslom moraće da usklade poslovanje s usvojenim aktima. Svi koji se ne upišu u registar, a nastave ili počnu da se bave kriptom, taj posao radiće nelegalno. Oni koji se upišu imaće određen prelazni rok u kojem će morati da se usaglase s propisima koji će biti doneseni i da dobiju licencu da bi mogli da nastave rad.

 

Imate sporazum o saradnji s Komisijom za vrijednosne papire u FBiH, u na koji način međusobno unapređujete rad i šta mislite o ideji koja se dugo spominje, a tiče se uvezivanja berzi iz regije u jednu regionalnu?

Što se tiče Komisije za vrijednosne papire FBiH, imamo razmjenu određenih podataka o superviziji, nadzoru određenih subjekata. U regionu je sve isprepleteno i vrlo često imamo fondove i druge segmente industrije koji se nalaze u jednoj, drugoj ili trećoj zemlji regiona. Takođe imamo komunikaciju oko određenih obuka, izrade akata, razmjenjujemo iskustva o saradnji s evropskim regulatorima.

Po pitanju regionalizacije i regionalne berze, ja sam na tržištu kapitala 23 godine i ta priča je stara isto toliko. Ne vjerujem da u našem regionu, nažalost, može doći do toga. To i nije toliko strašno iz prostog razloga ako smo svi odlučili da kao zemlje idemo u EU, svi mi radimo zakone na isti način i ti zakoni će na kraju biti jednaki i u Crnoj Gori, Srbiji, BiH, Sjevernoj Makedoniji, i to nas već povezuje na određen način.

Ima inicijativa o uvezivanju sedam berzi, gdje su i zemlje koje ne pripadaju našem regionu i u neposrednom okruženju Zagreb će biti sjedište takve berze. Nama, koji nismo članovi te inicijative, to je putokaz kuda se trebamo kretati, ali to će doći samo od sebe na putu ka EU.