Dok se globalna ekonomija suočava s izazovima, Evropa i Sjedinjene Američke Države nalaze se na raskrsnici. Ekonomije ova dva kontinenta su trenutno poput dva broda u istoj oluji. Suočavaju se sa sličnim rizicima, ali imaju različite potencijalne ishode. Ako ovu metaforu dalje razvijemo, možemo reći da se brodovi razlikuju po odnosima među članovima posade, kao i po reakcijama prije i tokom oluje.
U ekonomiji riječ "zavisi" nije samo izbjegavanje, već i mantra i zaštita. Kao u morskim vodama, svaka odluka nosi barem jedno "ako", "možda", "pod ovim pretpostavkama" i "u zavisnosti od". Ekonomisti često koriste ove fraze kada odgovaraju na pitanja i predviđaju budućnost. One nisu tek izgovor za neodlučnost, već realističan prikaz ekonomije kao dinamičnog okruženja.
Od finansijske krize 2008. godine, evropske ekonomije su se suočavale s nizom izazova, uključujući visoke stope nezaposlenosti, spor oporavak i političku nestabilnost. Iako su investitori u 2024. godinu ušli s optimizmom, sada se suočavaju s razočaravajućom stvarnošću ekonomske stagnacije. Evropa se bori s ekonomskom stagnacijom, velikim dijelom zbog sporog privrednog rasta i nedostatka dominantnih tehnoloških kompanija koje bi mogle "povući" berze. Evropska privreda treba hitne stimulanse kako bi povratila konkurentnost.
Nasuprot tome, američka privreda pokazuje neočekivanu snagu i otpornost. Ovaj kontrast između dvije ekonomije predstavlja ključnu investicijsku priliku, ali i izazov.
Bloomberg Adria TV
Nužno je da ovaj put ECB brzo reaguje i da ne oklijeva
Potpredsjednik Evropske centralne banke Luis de Gindos najavio je da će banka na junskoj sjednici smanjiti kamatne stope za 0,25 odsto. Ovo smanjenje odražava želju za brzom reakcijom kako bi se poboljšala situacija evropskih preduzeća koja se bore s visokim kamatama. Ipak, ekonomska situacija u Evropi ostaje izazovna, što je potvrdila i Christine Lagard, predsjednica ECB-a, navodeći da je ekonomija "slaba" i da nas u narednom periodu očekuju "prepreke". Ekonomski rast je anemičan, a mnoge zemlje su na rubu recesije. Prvi kvartal je donio skroman porast BDP-a od 0,1 odsto, što je daleko od rezultata u SAD-u, gdje se očekuje rast od 2,1 odsto BDP-a ove godine.
Tradicionalno, evropski investitori su gledali prema Atlantiku i pratili odluke Federalnih rezervi (Fed) u SAD-u. Međutim, sada se vjetrovi mijenjaju. Evropska inflacija je popustila brže nego američka, ali privredni rast ostaje slab. Konkretno, mnoge evropske zemlje zaostaju za SAD-om. Dok američka ekonomija pokazuje neočekivanu otpornost, Fed može mirno odgađati smanjenje kamata.
Osim ekonomskih izazova, geopolitički rizici, poput sukoba na Bliskom istoku i u istočnoj Evropi, i dalje igraju značajnu ulogu, ali njihov uticaj na tržišta je oslabio. Investitori sve više uzimaju u obzir održivost poslovanja kompanija i njihov ESG profil prilikom donošenja investicionih odluka.
Pokazatelji jasno govore da evropske kompanije ne podnose dobro visoke kamate. Udio preduzeća koja gube kontrolu nad dugovima polako raste, a taj trend treba prekinuti dok je stanje još podnošljivo. Zato je prvo sniženje kamata na junskoj sjednici gotovo neizbježno. Nužno je da ovaj put ECB brzo reaguje i da ne oklijeva kao što je to činila s podizanjem kamatnih stopa kada je Fed već nekoliko puta povećavao stope. Iako tržišta djelimično očekuju ovaj potez, on bi i dalje mogao pozitivno uticati na evropske obveznice i akcije, poboljšavajući likvidnost i smanjujući troškove finansiranja za preduzeća. Međutim, ostaje veliki stepen neizvjesnosti u vezi s budućim kretanjima kamatnih stopa, kako je istakao Gindos.
Ako bismo evropsku i američku privredu posmatrali kao brodove na istom moru, evropski brodovi se suočavaju sa slabom vidljivošću i sporim napretkom zbog guste magle ekonomske stagnacije. Teške olujne struje visokih kamatnih stopa otežavaju kretanje, a ni odnosi među članovima posade nisu najbolji, ni potezi nisu sinhronizovani. Iako se nazire svjetlo u daljini, jer ECB smanjuje kamatne stope za 0,25 odsto, mračni oblaci neizvjesnosti oko budućih poteza ECB-a i dalje se nadvijaju nad horizontom. S druge strane, američki brodovi se probijaju kroz oluju zahvaljujući neočekivanoj snazi i rastu. Ulaze u mirnije vode i hvataju povoljnije vjetrove. Štaviše, sunčani periodi rasta BDP-a od 2,1 odsto nude nadu za vedro nebo.
Depositphotos
Uticaj na Adria regiju i fokus investitora
Analitičari predviđaju da će smanjenje kamatnih stopa poboljšati investicioni ambijent u Evropi, ali potrebne su i dodatne mjere kao što su fiskalni podsticaji i reformske politike. Odluke Evropske centralne banke (ECB) će, bez sumnje, direktno uticati na kamatne stope u Adria regiji, što može donijeti određeno olakšanje visokih troškova zaduživanja. Osim toga, visoke kamatne stope ne pogađaju samo preduzeća, već i domaćinstva koja se već dugo suočavaju s većim troškovima zaduživanja i smanjenom kupovnom moći.
Zemlje u regiji se nalaze u sličnoj situaciji kao mnoge evropske zemlje, ali s dodatnim lokalnim izazovima. Konkretno, u BiH treba očekivati određeno poboljšanje kreditne aktivnosti i stabilizaciju poslovnog okruženja. Poslodavci već dugo brinu zbog smanjene potražnje iz EU i opadanja izvoza, zbog čega pažljivo prate razvoj događaja u Evropi. Međutim, unutrašnje političke podjele mogu otežati korake neophodne za privlačenje investicija i poboljšanje poslovnog okruženja.
U sljedećem kvartalu, pažnja investitora će biti na sektorima koji će najviše profitirati od očekivanih smanjenja kamatnih stopa. Tehnološke kompanije, posebno one koje se bave AI i obnovljivim izvorima energije, mogu biti među najvećim dobitnicima. Osim toga, investiciona zajednica pažljivo prati regulatorne najave i promjene koje bi mogle uticati na ESG standarde jer bi to moglo podstaći zelene tehnologije i održive poslovne prakse.
Miloš Grujić je doktor ekonomskih nauka iz Banjaluke.
Sadržaj, stavovi i mišljenja izneseni u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
