Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) očekuje znatno jaču ekonomsku aktivnost u BiH u srednjem roku, u odnosu na prethodni krug projekcija, ali i snažnije inflatorne pritiske u 2023. godini.
Ističu da su trendovi u ključnim makroekonomskim varijablama nepromijenjeni u odnosu na projekcije iz novembra 2022. godine.
Veći rast ekonomske aktivnosti u BiH, pad razmjene
"Projekcija rasta ekonomske aktivnosti u BiH u 2023. godini je korigovana blago naviše, sa 0,9 odsto na 1,6 odsto, mada i dalje ukazuje na znatno usporavanje rasta u odnosu na višegodišnji prosjek. Realni ekonomski rast u 2024. godini trenutno projektujemo na 3,2 odsto, naviše za čak 2,2 procentna poena. To se i dalje ocjenjuje kao skromno, imajući u vidu nivo razvoja zemlje", navode u CBBiH.
Sličan je trend ekonomske aktivnosti glavnih trgovinskih partnera BiH, te u CBBiH projektuju usporavanje rasta trgovinske razmjene.
Centralna banka BiH
Lična potrošnja raste uporedo s inflacijom u BiH
Lična potrošnja, koja je najveći makroekonomski agregat, projektovana je na 2,5 odsto u tekućoj godini, a viša je u odnosu na prethodnu projekciju zbog revizije službenih podataka.
"Očekivanje umjerenog rasta lične potrošnje je posljedica visoke inflacije i zaostajanja rasta nominalnih plata za inflacijom, iako se rast bilježi za većinu djelatnosti još od početka 2022. godine. Nastavak rasta prosječnih plata, kao i smanjenje nezaposlenosti, očekuje se i u projektovanom periodu, premda su nepovoljna starosna struktura stanovništva i demografski trendovi faktori koji kontinuirano potiskuju ličnu potrošnju", preciziraju u CBBiH.
Rizici po ekonomski rast u EU i nadalje su naglašeni, s obzirom na neizvjesnost u pogledu razvoja geopolitičke nestabilnosti, rastuće rizike ranjivosti u finansijskom sistemu i ustrajnu inflaciju, što bi moglo potaknuti daljnji rast kamatnih stopa i imati negativan uticaj na kretanje raspoloživog dohotka i potrošnju.
Cijene hrane i temeljna inflacija doprinose povećanju inflacije u BiH
U ovoj instituciji u 2023. godini projektuju inflaciju u BiH na nivo od 7,7 odsto, što je za 1,6 procentnih poena više u odnosu na projekciju iz novembra 2022. godine.
"Ključni razlog za reviziju naviše je nastavak rasta cijena hrane, za koje se očekuje da budu više za 12 odsto na godišnjem nivou u 2023. godini, kao i rast temeljne inflacije. Projektovani rast cijena energenata u tekućoj godini iznosi 1,7 odsto. U periodu kada se bilježi pad cijena energenata, inflatorni pritisci su ipak i dalje značajni zbog vrlo izraženog rasta temeljne inflacije. Već od drugog kvartala očekujemo postepeno slabljenje inflatornih pritisaka, do kraja projekcijskog perioda (2024)", pojašnjavaju u CBBiH.
Zvanična inflacija u prvom kvartalu 2023. iznosila je 12,4 odsto, a u CBBiH očekuju da će se postepeno smanjivati tokom projekcijskog horizonta. Znatno povećanje temeljne inflacije ukazuje na to da ukupna inflacija u BiH nije visoka isključivo zbog šokova u cijenama robe kojom se trguje na međunarodnim tržištima.
Prošle projekcije CBBiH su se pokazale tačnima za 2022. godinu
Prethodno objavljene srednjoročne projekcije ključnih makroekonomskih varijabli CBBiH, iz novembra 2022. godine, predviđale su da će u 2022. godini realna ekonomska aktivnost iznositi 4,1 odsto, a inflacija 14,4 odsto. To je bilo gotovo jednako kasnije objavljenim službenim podacima (rast realnog BDP-a od 4 odsto i inflacija od 14 odsto).
Objava rezultata narednog kruga srednjoročnih makroekonomskih projekcija, za period od 2023. do 2025. godina, s eventualnom revizijom za 2023. i 2024. godinu, planirana je za novembar 2023. godine.
.webp){kind=icon}
