Javni dug Bosne i Hercegovine u prvom kvartalu ove godine pao je u poređenju s krajem 2022. i to najviše zahvaljujući smanjenju duga institucija Bosne i Hercegovine. S druge strane, problematično je što najveći dio vanjskog zaduživanja ide za finansiranje potreba javnog sektora, kao i visok unutrašnji dug o kojem niko ne vodi računa.
Tako je na kraju marta javni dug BiH iznosio 12,7 milijardi KM i za 1,1 milijardu KM je manji u poređenju s krajem 2022 Javni dug BiH čini 26,77 posto projiciranog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2023. godinu. Javni dug na kraju 2022. je iznosio 13,8 milijardi KM, što je ekvivalentno 29,57 posto BDP-a zemlje, podaci su Ministarstva finansija i trezora BiH.
Od ovog iznosa, 9,5 milijardi KM se odnosi na vanjski dug, a na unutrašnji 3,1 milijardu KM.
''Budžetski deficiti će 2023. porasti u svim zemljama Adria regije, smatraju analitičari Bloomberg Adrije. To će rezultirati daljnjim povećanjem javnog duga, ali će on, izražen udjelom u BDP-u, nastaviti padati zbog nominalnog rasta ekonomije'', navode analitičari Bloomberg Adrije.
Kada je riječ o BiH, analitičari predviđaju da će javni dug iznositi 27,6 milijardi KM, a da će sljedeći pasti na 27,1 milijardu KM.
Kako će se ekonomski rast 2024. ubrzavati, analitičari očekuju smanjenje budžetskih deficita u regiji.
''Međutim, još nije jasno ima li dovoljno političke volje i za kakve bitnije promjene u fiskalnoj politici'', navode analitičari.
Očekuju da će nakon formiranja vlasti u BiH na svim nivoima i nakon što fiskalna politika u toj zemlji dođe na svoje, 2024. porasti potrošnja, posebno s obzirom na relativno male deficite u prošlosti i niske nivoe duga.
Javni dug Federacije BiH pao je krajem marta sa 6,5 milijardi KM na 6,3 milijarde KM, dok je javni dug Republike Srpske smanjen sa 6,4 milijarde na 6,3 milijarde KM. Po osnovu emitovanih obveznica, FBiH duguje 590 miliona KM.
''U prvom kvartalu 2023. godine Vlada FBiH nije emitovala dugoročne obveznice, dok je na ime obaveza po osnovu dugoročnih obveznica isplatila 1,77 miliona KM i to po osnovu kamata'', navode iz Ministarstva finansija i trezora BiH.
RS po osnovu obveznica duguje 1,2 milijarde KM, a u prva tri mjeseca 2023. je emitovala dvije emisije dugoročnih obveznica u iznosu 80 miliona KM, s rokom dospijeća pet godina, uz kamatnu stopu 5,50 posto. U prvom kvartalu Vlada Republike Srpske je na ime obaveza po osnovu dugoročnih obveznica isplatila 50,7 miliona KM i to po osnovu glavnice 45 miliona KM i 5,79 miliona KM po osnovu kamata.
Javni dug Brčko distrikta iznosio je 74 miliona KM, dok je dug državnih institucija manji za 14,2 miliona KM i iznosio je 64,6 miliona KM.
Kada je riječ o vanjskom dugu, najviše dugujemo Svjetskoj banci i Evropskoj investicijskoj banci.
Ekonomistica Svetlana Cenić kazala je za Bloomberg Adria TV da politika zaduživanja u kojoj više od 30 posto stranih kredita ide u javni sektor ne vodi nikuda.
"Takva politika zaduživanja nas vodi tome da jedemo vlastitu supstancu. Dobro je samo to što je nekada zaduživanje za javni sektor bilo više nego za infrastrukturu, a sada je to promijenjeno'', kazala je Cenić.
Pojašnjava da je to relativno dobro, jer se mi za infrastrukturu konstantno zadužujemo, za svaki komadić autoputa BiH uzima kredit.
''Bilo je predviđeno da se od prihoda od akciza i putarina sve poveća, a šta se dešava s tim sredstvima", upitala je Cenić.
Život na kredit
Strani kreditori znaju, dodaje, da će se vanjski dug otplaćivati dok je indirektnih poreza i ne brinu se za to.
"Naša bolest je i unutrašnji dug, koji niko ne gleda, koji je visok i u njega ne računaju dug zdravstva i javnih preduzeća koji je ogroman i to će neko morati da plati, a znamo ko je vlasnik kapitala u javnim i državnim preduzećima. Zemlje u razvoju ne bi smjele imati javni dug koji je veći od 35, maksimalno 40 posto BDP-a jer u protivnom nema razvoja", ističe ona.
Zaključuje da BiH i entiteti u istraživanje i razvoj ne ulažu ništa i da žive od zaduženja.
"Daju se garancije javnim preduzećima, ne vodi se ni registar o njima, a duguju užasno puno. Javni sektor je neproduktivan i neopravdano je da 35 odsto kredita ide u taj sektor, nema od toga investicija već se troši na plate i ko zna na šta sve. Javna administracija je sve veća i veća, to je potpuno neproduktivno. To je kao da se svaki mjesec zadužujete da isplatite sebi platu, a ne znate šta ćete sutra. O privredi niko ne vodi računa, o ulaganjima, o razvoju", naglašava Cenić.
.webp){kind=icon}
