Javne institucije i preduzeća, kao i privatne kompanije i nevladin sektor, prošle godine povećali su depozite koje imaju u bankama u Republici Srpskoj od dva do 13 odsto, dok su depoziti stanovništva pali. Istovremeno, zaduženje putem kredita povećano je za dva odsto, a najviše kod NVO i javnih i državnih preduzeća, dok su privatnici povukli ručnu prilikom zaduženja.
Depoziti
Najveći rast depozita lani su imale neprofitne organizacije i to za 13 odsto. NVO sektor u bankama u RS držao je na kraju 2022. godine 141,9 miliona, a po rastu depozita slijede ga privatna preduzeća koja su depozite povećala za 11 odsto na 1,3 milijarde KM.
Javna i državna preduzeća takođe su povećala iznos depozita, i to za devet odsto i na kraju godine u bankama su imali 498,6 miliona KM. Vlada i vladine institucije nisu ih slijedile u istom odnosu i depoziti ovih institucija su rasli dva odsto i iznose 995,7 miliona KM. Isto toliko rasli su i depoziti samih banaka i bankarskih institucija.
Pad depozita zabilježen je kod stanovništva za dva odsto, kod nebankarskih finansijskih institucija za šest odsto, dok su ostali depoziti pali za 24 odsto.
Ukupni depoziti na kraju 2022. godine u bankama u RS iznosili su 7,59 milijardi KM, od čega 73,4 odsto iznose kratkoročni, a ostatak dugoročni depoziti koji su rasli jedino kod banaka. U ukupnom zbiru depoziti su rasli za jedan odsto u 2022. godini u odnosu na prethodnu godinu.
Krediti
Ukupni krediti u bankama u RS na kraju 2022. godine iznosili su 5,79 milijardi KM i viši su za dva odsto u odnosu na kraj 2021.
Zaduženost NVO sektora rasla je za 139 odsto, odnosno sa 4,8 na 11,5 miliona KM. Javna i državna preduzeća takođe su povećala zaduženje za 37 odsto, dok su privatne kompanije i Vlada smanjili obim uzimanja kredita.
Pad kredita kod privatnih preduzeća iznosi 74 miliona (četiri odsto) u odnosu na 2021. godinu, dok je rast zaduženja kod državnih preduzeća 88 miliona KM (37 odsto).
Đogo: Privatnici odgovorniji od javnog sektora
Dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Marko Đogo ističe da, gledajući realno, kretanja u kreditnoj aktivnosti nisu dramatično promijenjena.
"Indikativno je da se javna preduzeća dodatno zadužuju, a privatna razdužuju. Kod nas iza javnog sektora uglavnom stoji Vlada i značajan dio problema mogu da rješavaju zaduživanjem. S druge strane, privatni sektor se ponaša mnogo odgovornije i to odražava jednu vrstu percepcije o rastu rizika u narednom periodu, zbog čega privatni sektor teži, koliko može, da smanji kreditnu izloženost kako bi u slučaju smanjenih prihoda lakše podnijeli servisiranje kreditnih obaveza", ističe Đogo.
Marko Đogo (Ekonomski fakultet Istočno Sarajevo)
Dodaje da javna preduzeća ne razmišljaju na taj način, ali je moguće i da je jedno veće preduzeće uzelo kredit u većem iznosu, što je uticalo na rast cjelokupnog sektora.
Što se tiče kredita za kojima poseže stanovništvo, on kaže da ti krediti imaju rast godinama i da to ne iznenađuje s obzirom na inflaciju čiji je rast veći od rasta kredita.
.webp){kind=icon}
