Radnu snagu u Bosni i Hercegovini (BiH) u trećem kvartalu ove godine činilo je 1,3 miliona osoba, od kojih je 1,1 milion ili 85,2 odsto bilo zaposlenih i 203 hiljade ili 14,8 odsto nezaposlenih osoba.
U poređenju s prethodnim kvartalom, broj zaposlenih osoba se povećao za 0,8 odsto, a broj nezaposlenih osoba se smanjio za 5,7 odsto. Nejednak odnos povećanja zaposlenih u odnosu na smanjenje nezaposlenih posljedica je prije svega iseljavanja iz zemlje, a taj trend vidljiv je ove godine.
Više: Iako se nezaposlenost smanjuje, ne raste broj zaposlenih u BiH
Najviše zaposlenih ima u uslužnim djelatnostima (59,1 odsto), zatim u industriji i građevinarstvu (33,4 odsto) i u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu (7,5 odsto).
Najveće učešće u obrazovnoj strukturi osoba koje čine radnu snagu imaju osobe sa završenom srednjom školom i specijalizacijom i to 69,3 odsto, zatim slijede osobe sa završenom višom školom, fakultetom, magisterijem, doktoratom (21,1 odsto) i osobe sa završenom osnovnom školom ili nižim obrazovanjem (9,7 odsto).
Osobe sa srednjom školom podjednako učestvuju u strukturi i zaposlenih i nezaposlenih (68-69 odsto), dok je među nezaposlenima tek oko 15,4 odsto onih koji imaju završenu višu školu, fakultet, magisterij ili doktorat.
U trećem kvartalu od ukupnog broja nezaposlenih osoba njih 50 hiljada ili 24,8 odsto je tražilo posao kraće od 12 mjeseci, dok je 37 hiljada ili 18,2 odsto osoba tražilo posao od 12 mjeseci do dvije godine. Onih koji su za poslom tragali duže od dvije godine bilo je 115 hiljada ili 57 odsto.
Istovremeno, u BiH je izvan radne snage u trećem kvartalu bilo 1,5 miliona ljudi, što je povećanje za 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, usljed penzionisanja ili nesposobnosti za rad.
Anketu o radnoj snazi Agencija za statistiku BiH provela je u trećem kvartalu, odnosno u periodu juli-septembar 2022. godine na uzorku od 10.728 domaćinstava.
Podsjećamo, analiza Bloomberg Adria analitičara pokazala je da prognoze na polju tržišta rada u Adria regionu nisu optimistične.
Više: Inflacija 'pojela' rast plata, u Adria regiji slijedi pad zaposlenosti
Plate u zemljama bilježe realan pad (iako nominalne vrijednosti rastu), a tempo zapošljavanja počinje da usporava. Očekuje se da će slabija privredna aktivnost u predstojećem vremenu dovesti do nižih zarada i pada broja zaposlenih.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vijest. Ostavite prvi komentar...