.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije (NBS) podigla je referetnu kamatnu stopu na 3,5 odsto na današnjem sastanku Izvršnog odbora, zbog inflacije koja je van kontrole zbog rata u Ukrajini i uzrokuje poremećaje na svim tržištima.
Kao i u ranijim izvještajima, iz NBS su rast cijena obrazložili vanjskim faktorima i uvoznom inflacijom.
"Izvršni odbor je procijenio da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti pooštravanje domaćih monetarnih uslova", navodi se u saopštenju.
Centralna banka nije mijenjala inflaciona očekivanja, navodeći da će se inflacija u granice cilja vratiti u 2024.
"Donošenjem ovakve odluke Narodna banka Srbije će doprinijeti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja", navodi se u saopštenju.
Centralna banka je tako od početka godine referentnu kamatnu stopu ukupno podigla za 2,5 procentna poena. Prva tri povećanja, u aprilu, maju i junu, iznosila su 50 baznih poena, dok su u julu i avgustu cijene zaduživanja podizane za po četvrtinu procentnog poena. Prije tog povećanja referentna stopa iznosila je tri odsto.
Iz NBS su sredinom avgusta saopštili da bi stopa inflacije u septembru mogla dostići 14 odsto.
Rastuća inflacija, globalni pritisci i nepovoljni izvještaji s terena iz Ukrajine govore da će srpska privreda vjerovatno ući u recesiju. Ekonomski partneri zemlje, uglavnom iz Evrope, bore se i sami s neviđenim inflatornim pritiscima, ali i recesijama u svojim ekonomijama. Sve ukazuje na to da će tržišta u razvoju, gde je i Srbija, biti sve manje interesantna za razvijena tržišta.
NBS navodi da i dalje očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto do 4,5 odsto, ali je dodala da su rizici sada izraženiji nego ranije.
"U uslovima jačanja recesionih pritisaka u zoni evra očekujemo usporavanje privrednog rasta Srbije u ostatku ove i početkom naredne godine, tako da projektujemo da će, u osnovnom scenariju, rast u ovoj i narednoj godini biti u rasponu 3,5–4,5%, ali uz rizike koji su izraženiji nego inače i asimetrični naniže", zaključuje se u izvještaju.
