.webp){kind=icon}
Prema procjeni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), prosječna razvijenost infrastrukture na Zapadnom Balkanu je za oko 50 odsto niža od prosjeka Evropske unije, a postojeća uska grla ometaju ekonomsku integraciju u globalne lance vrijednosti. Kyriacos Kakouris, potpredsjednik Evropske investicione banke (EIB), kaže da nedostaci javne infrastrukture na Zapadnom Balkanu i dalje predstavljaju prepreku bržem razvoju privatnog sektora, ekonomskom prosperitetu i integraciji u jedinstveno evropsko tržište.
"Dobro definisan razvoj javne infrastrukture i jači okviri za upravljanje investicijama mogli bi znatno povećati efikasnost javne potrošnje i pomoći da se iskoristi finansijska podrška Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija i donatora", navodi Kakouris.
Dio evropskih integracija
Kako je navedeno u Izvještaju Svjetske banke za Zapadni Balkan, dosadašnja modernizacija infrastrukture povećala je realni dohodak za oko pet odsto, uz mogućnost daljnjeg rasta za sedam odsto u slučaju pristupanja Evropskoj uniji (EU).
Potpredsjednik EIB kaže da harmonizacija zakonodavnog okvira s onim iz EU, kao i razvoj moderne infrastrukture, zavise od sposobnosti zemalja da pripreme i sprovedu nove strategije i projekte. Ograničeni fiskalni prostor takođe može smanjiti javne investicije.
Kroz različite mehanizme finansiranja, kao što je Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), zemlje kandidati imaju pristup fondovima EU čak i prije članstva. Da bi se ta prednost u potpunosti iskoristila, moraju imati gotove prijedloge projekata koji ispunjavaju uslove za finansiranje sredstvima EU.
Evropska komisija i EIB još 2005. godine pokrenuli su savjetodavni program pod nazivom JASPERS (Zajednička pomoć evropskim regionima). Ovaj program je doprinio realizaciji investicija vrijednih 317 milijardi evra.
Region Zapadnog Balkana od 2011. godine koristi pogodnosti ove besplatne podrške koja je rezultirala pripremom projekata vrijednih 9 milijardi evra. Kako je nedavno najavljeno, sada će podrška u okviru programa JASPERS za Zapadni Balkan biti utrostručena.
Ta povećana tehnička pomoć bi trebalo da doprinese sprovođenju više projekata u okviru Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije. Budući da je polovina predviđenih sredstava već raspoređena (gotovo 16 milijardi evra za finansiranje 54 projekta), uključujući 4,3 milijarde evra bespovratnih sredstava, ovaj plan već pokazuje konkretne benefite na terenu.
"Evropska komisija je nedavno usvojila Paket proširenja, kao i Plan rasta koji podrazumijeva šest milijardi evra bespovratnog novca i kredita u cilju ubrzanja ekonomske konvergencije Zapadnog Balkana. To vidimo kao jasan dokaz solidarnosti i posvećenosti EU približavanju regiona u smislu bolje povezanosti i višeg životnog standarda", navodi Kakouris.
Međutim, kako kaže, da bi raspoloživa sredstva bila iskorišćena, zemlje regiona moraju nastaviti izgradnju kapaciteta za upravljanje infrastrukturom, uključujući planiranje, sprovođenje i nadzor, uz integrisanje principa transparentnosti i odgovornosti u taj proces.
Kapitalni rashodi visoki, i to je dobro
Srbija je budžetom za 2024. za kapitalne investicije odredila 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP-a, od čega više od trećine za infrastrukturu, i to s akcentom na željezničku.
Fiskalni savjet smatra da javni kapitalni rashodi Srbije ostaju relativno veći nego u zemljama centralne i istočne Evrope, što je tendencija koju treba nastaviti.
Infrastruktura željeznica Srbije
"To znači da je za smanjivanje jaza u pristupu infrastrukturi i njenom kvalitetu u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope neophodno da se nastavi politika obimnih kapitalnih rashoda. Drugim riječima, investicije bi i u narednih 10-12 godina morale da budu za oko 1,5 procentnih poena više od prosjeka te grupe zemalja", ocjenjuje Fiskalni savjet.
Pojedini segmenti saobraćajne infrastrukture predstavljaju oblasti sa najznačajnijim smanjivanjem jaza za zemljama centralne i istočne Evrope u posljednjih nekoliko godina. Tu, prije svega, misle na dionice auto-puteva.
Dužina mreže auto-puteva je u prethodnom periodu znatno uvećana i u Srbiji iznosi 1,05km/100km2, što je veoma blisko prosjeku zemalja centralne i istočne Evrope, koji iznosi 1,23 km/100 km2. Međutim, određeni segmenti saobraćajne infrastrukture i dalje nisu dovoljno razvijeni.
Pored obima puteva i pruga, kvalitet je drugi veliki problem, i to još krupniji. I dalje je više od 30 odsto puteva u Srbiji sačinjeno od staromodnih materijala (tucanik, zemljani put), 83 odsto lokomotiva koje su u upotrebi proizvedeno je prije 1985. godine, a na polovini željezničke mreže vozovi ne mogu da razviju brzine veće od 50 kilometara na čas.
"Ovi podaci ukazuju na to da saobraćajna infrastruktura, i nadalje, mora predstavljati prioritet u investicionoj politici Vlade (kako bi se Srbija po obimu i kvalitetu putne i željezničke infrastrukture dodatno približila zemljama centralne i istočne Evrope)", ocijenio je Fiskalni savjet.
