.webp){kind=icon}
Inflacija u Srbiji u julu je usporila na 12,5 odsto, a na mjesečnom nivou je zabilježena prva deflacija još od septembra 2020. godine. To s jedne strane znači da cjenovni pritisci polako popuštaju usljed monetarnog stezanja centralnih banaka.
S druge strane, kako kažu ekonomisti, još je prerano da se raduje jer će inflacija postati jednocifrena najranije na jesen.
"Tačno je da su cijene u julu imale pad u odnosu na jun, odnosno da je došlo do mjesečne deflacije, ali to nikako ne znači da je inflacija gotova priča. Ovaj pad sada se desio bio zbog takozvanih sezonskih efekata, odnosno zbog toga što su se cijene povrća u julu smanjile za oko 10 odsto u odnosu na jun. To se više neće dogoditi, ili će se možda desiti još jednom, ali svakako neće doći do trenda smanjivanja svih cijena", za Bloomberg Adriju je rekao Branimir Jovanović, istraživač na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.
Jovanović predviđa da će inflacija postati jednocifrena najranije u septembru, ali dodaje da je oktobar vjerovatniji scenario. Sama Narodna banka Srbije u svom majskom izveštaju o inflaciji projektovala je da će na kraju trećeg kvartala inflacija iznositi 10,4 odsto, što znači da i centralni bankari očekuju da će se rast cena postati jednocifren najranije oktobra.
"Na kraju godine, u decembru, biće šest do sedam odsto, što je svakako previše. Projekcije su da će jedino Turska i Mađarska u cijeloj Evropi imati višu inflaciju od Srbije ove godine", pojašnjava ekonomista.
Rizičan nivo
Upravo nivo koji predviđa istraživač iz Beča kao problematičan vidi i Valentin Tataru, analitičar kompanije ING. Tataru je nakon odluke Narodne banke Srbije (NBS) da kamatne stope ostavi nepromenjenim rekao da bi ovo mogao biti kraj ciklusa monetarnog stezanja, osim ako inflacija bude padala sporije nego što se očekuje, a cijene sirovina na svetskim tržištima počnu da rastu.
"Međutim, u ovom trenutku nas manje brine ponovno ubrzanje inflacije, dok smo više zabrinuti zbog mogućnosti da se ona stabilizuje na relativno visokom nivou (od oko 5,5 odsto)", rekao je Tataru.
On je dodao da bi pad stope inflacije sa nivoa od oko pet ili šest procenata mogao da predstavlja jednako veliki problem kao i spuštanje stope inflacije sa 16 odsto na jednocifrene iznose.
Energenti i hrana ključni faktori
Srbija ima višu inflaciju i od zemalja u Adria regionu, a razlog za to je dijelom i odluka vlasti da kasnije počne da podiže cijene računa za energiju.
"Glavni rizik za višu inflaciju u narednom periodu leži u najavi da će biti novog povećanja cijena struje i gasa na jesen", navodi Jovanović.
Majska projekcija inflacije NBS
Na energetiku kao faktor upozoravaju i analitičari Bloomberg Adrije, koji navode da bi na rast cijena i njegovo usporavanje mogle da utiču i cijene nafte na svjetskom nivou.
"Negativan rizik vidimo u mogućem daljem smanjivanju proizvodnje nafte pojedinih članica OPEC+ na globalnom tržištu, što bi podstaklo rast cijena nafte, a samim time prelilo bi se i na cijene hrane", rekli su iz analitičkog tima.
Oni radi poređenja sa ostalim zemljama Adria regiona inflaciju u Srbiji prate preko harmonizovanog indeksa, prema kom je inflacija u julu iznosila 12,4 odsto. Prema ovoj metodologiji, oni očekuju "visoku jednocifrenu inflaciju krajem godine".
Jovanović dodaje da će na cijene u Srbiji uticati i svetska dešavanja, kao što je to dosad bio slučaj. "Hrana je malo skočila nakon povlačenja Rusije iz sporazuma o izvozu žita preko Crnog mora, nakon čega se ubrzo stabilizovala, ali niko ne može biti siguran šta će se s tim dešavati. Slično, globalne cijene gasa i struje mogu opet skočiti na kraju godine, ako zima bude hladna i ako se počnu trošiti zalihe koje Evropa ima", zaključuje ekonomista.
Pored toga, na inflaciju bi mogao da utiče i dalji rast zarada, jer one od maja ove godine ponovo bilježe realni rast na godišnjem nivou, dodaju iz analitičkog tima.
Narodna banka Srbije, koja očekuje da se inflacija u okvire cilja od 1,5 do 4,5 odsto vrati do sredine 2024. godine svoje najnovije projekcije predstaviće kasnije ove nedelje.
