.webp){kind=icon}
Rezidentni predstavnik MMF-a za Bosnu i Hercegovinu, Andreas Tudyka, bio je gost emisije Strat a Bloomberg Adria TV, u kojem je iznio stavove MMF-a nakon posljednje posjete Bosni i Hercegovini, izazovima koji je očekuju, kao i preporukama za fiskalnu politiku i finansijski sektor.
Tudyka je istakao da je rast BDP-a u Bosni i Hercegovini opao sa preko 4 posto u 2022. na manje od 2 posto prošle godine, što predstavlja značajan pad, ali i dalje može biti posmatran kao otporan, imajući u vidu ukupno teško okruženje. Kao što je rekao, "Rast je opao, ali možemo ga smatrati otpornim s obzirom na teške uslove." Glavni pokretači ovog rasta bili su domaća potražnja, dok su izvozne aktivnosti opadale. Takođe je napomenuo da je inflacija brzo opadala sa preko 14 posto u 2022. na oko 6 posto prošle godine, dok je tržište rada i dalje bilo zategnuto, sa porastom realnih plata i smanjenjem nezaposlenosti.
Govoreći o prognozama, Tudyka je rekao da se očekuje blagi rast BDP-a ove godine na oko 2.5 posto, uglavnom vođen domaćom potražnjom, ali i blagim povećanjem spoljne potražnje. Za narednu godinu se takođe predviđa blagi rast na oko 3 posto, ali se očekuje da se zadrži na tom nivou i u budućnosti, što se smatra nedovoljnim za brzu ili značajnu konvergenciju prihoda sa EU. Što se tiče inflacije, predviđa se dalji pad na oko 3 posto ove godine, uglavnom zbog blažih pritisaka na cene hrane i energije.
Bloomberg Adria
Kada su u pitanju izazovi, Tudyka je istakao kako postoje spoljni, ali i izazovi uzrokovani politikama. Kao što je naglasio, "Velike oscilacije u cenama robe mogu ponovo pokrenuti inflaciju, dok bi održano visoko povećanje minimalne plate moglo izazvati inflaciju." Takođe je istakao da bi održano veliko povećanje fiskalnog deficita moglo postati sve teže finansirati. Ipak, naglasio je i pozitivne rizike, poput nedavnog reformskog zamaha, posebno u kontekstu i pripremama za pregovore o pristupanju EU.
Kada su u pitanju preporuke za fiskalnu politiku, Tudyka je istakao da se očekuje da će se fiskalni deficit ove godine proširiti na oko 2.4 posto BDP-a, što je značajno povećanje u odnosu na prošlu godinu. Kao što je rekao, "Preporuka je da vlasti smanje tekuće troškove, posebno javne plate, ali i da izbegavaju diskreciono povećanje socijalnih davanja." Naprotiv, preporučuje se da se ne smanjuju investicije, jer bi to moglo poboljšati produktivni kapacitet ekonomije i samim tim rast u budućnosti.
Kada je reč o očuvanju finansijske stabilnosti i unapređenju finansijskog sektora, Tudyka je naglasio važnost monitoringa bankarskog sektora. Kao što je istakao, "Preporučujemo uvođenje fonda za finansijsku stabilnost koji bi olakšao restrukturiranje banaka ili pružio likvidnost u izuzetnim situacijama." Na kraju, Tudyka je izneo preporuke u vezi sa planovima za dekarbonizaciju, digitalizaciju i energetske reforme. Kao što je naglasio, "Fokus bi trebao biti na smanjenju zavisnosti od uglja za proizvodnju električne energije, kao i na brzoj implementaciji sistema za trgovanje emisijama kako bi se omogućilo zadržavanje prihoda od cena ugljenika na domaćem tržištu."
