.webp){kind=icon}
Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država su odlučile da kamatne stope ostave na dosadašnjim nivoima, što je bio i široko prihvaćeni konsenzus analitičara i ekonomista koji su predviđali kakvu odluku bi mogla da donese centralna banka SAD-a.
Analitičari su ipak saglasni da bi nedavni rast cijena nafte mogao dovesti do toga da inflacija ostane povišena i da je bilo kakva priča o relaksiranoj monetarnoj politici preuranjena. O tome smo u emisiji Start Bloomberg Adria TV razgovarali s Markom Đogom, dekanom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Đogo je pružio duboku analizu situacije u SAD-u i Evropi i kako to utiče na globalnu ekonomiju.
"Ako govorimo o Fedu, to je jedna situacija, ako govorimo o onome što se dešava u Evropi, to je druga situacija. Dakle, podaci koje dobijamo iz SAD-a govore da njihova ekonomija stoji jako dobro, da je zaposlenost vrlo blizu pune, da imaju pristojnu stopu privrednog rasta, tako da ova odluka Feda da zaustavi daljnji rast, otprilike odražava neka njihova očekivanja koja se tiču naredne godine, ne ove godine", istakao je Đogo. "Ako su se vodili ovim sad podacima, oni su čak mogli da nastave restriktivnu monetarnu politiku, ali očito da imaju neka predviđanja da će u narednoj godini doći do usporavanja ekonomije i trenutno su zaustavili daljnji rast referentne kamatne stope kako bi praktično olakšali privredni rast krajem ove i početkom naredne godine."
Bloomberg Adria
U Evropi je situacija dosta složenija, a Njemačka, koja je najveća privreda evropskog kontinenta, uopšte ne stoji tako dobro kao SAD. "Inflacija je tamo i dalje šest odsto, što je dosta visoko, tako da je odluka ECB-a da nastavi restriktivnu monetarnu politiku i da dalje poveća kamatne stope posljedica tog nekog straha Evropljana od nastavka inflacije. Evropa je generalno i bila najpogođenija inflacijom u prošloj godini. Jasno, zbog toga što su i najviše bili povezani s nabavkom gasa i nafte iz Rusije. I ovaj rat u Ukrajini je onda uzrokovao taj šok ponude koji se odrazio prije svega na inflaciju, a manjim dijelom i na recesiju, odnosno pad privredne aktivnosti", navodi dalje Đogo.
Kod nas inflacija prije svega odražava stanje privrede. Stanje privrede je takvo da Bosna i Hercegovina zaista ima vrlo skromne stope privrednog rasta za ovaj nivo razvoja, kaže on.
Dekan ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu dalje objašnjava: "Mi ne vodimo monetarnu politiku. Imamo taj currency board gdje praktično monetarnu politiku prenosimo iz evrozone, tako da kod nas ponuda novca ne zavisi od nas, samo zavisi tražnja novca. Tražnja za novcem, odnosno niska inflacija u ovom trenutku odražava slabu privredu."
Kao što Đogo ističe, globalna ekonomska slika ostaje kompleksna, sa SAD-om koji se oslanja na stabilnost i očekuje usporavanje, Evropom koja se bori s visokom inflacijom, a Bosnom i Hercegovinom koja se suočava s izazovima niskog privrednog rasta. Sve oči su uprte u centralne banke i njihove odluke kako bi se održala ravnoteža u svjetskoj ekonomiji.
