.webp){kind=icon}
Prvi zajednički projekat u saobraćaju poslije Dejtona između Srbije i Bosne i Hercegovine mogla bi da bude obnova pruge Beograd - Sarajevo. Ideja je da dvije države zajednički konkurišu kod Evropske unije i tako obezbijede novac.
Ministar saobraćaja, infrastrukture i građevine Srbije Goran Vesić i Edin Forto, ministar komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine, u emisiji Zoom IN kažu da je došlo vrijeme da ekonomija bude iznad politike i da je to strateški pristup prema Evropskoj uniji. U pripremi je potpisivanje Memoranduma o razumijevanju za obnovu pruge duge 444 kilometra od Beograda do Sarajeva.
"Vrlo često se govori o Evropskoj uniji kao o nekoj velikoj gomili novca koja treba da se uzme i iskoristi. Naravno, to je djelimično tačno. Evropska unija pokušava da sagradi zajedničko tržište koje bi u nekoj konačnici trebalo da bude korisno za sve zemlje koje su u tom tržištu. Nema dileme da mi želimo da budemo dio tog tržišta i nema dileme da ćemo mi pristupiti nekim od tih sredstava. Ali prije svega moramo da dokažemo da imamo viziju razvoja. Mislim da bismo time pokazali i političku volju i dokazali da imamo viziju naših zemalja u zajedničkom tržištu koje već jeste Evropska unija", kaže Forto.
Ministar saobraćaja u Vladi Srbije kaže da je pruga značajnija od puta jer bi bila karika razvoja ekonomskih odnosa i da će tender pokazati koja je realna cijena.
"Naša procjena je da bi pruga koštala ukupno 400 ili 500 miliona evra. To je procjena koju trenutno imamo. Naravno, to ne znači da će tako biti. Tender će pokazati kolika će biti cijena, ali je mnogo važno da uradimo tu prugu", navodi Vesić.
Ministar Forto kaže da je Bosna i Hercegovina dugo pokušavala da nauči kako da aplicira za sredstva za izgradnju infrastrukture.
"Mi smo, recimo, prije dvadesetak godina imali kao dijelove političkih kampanja u Bosni i Hercegovini. Evo, sagradićemo koridor - i dvadeset godina kasnije taj koridor nije završen. Ali evo, mogu reći da su vlasti, struka, firme, a i lokalne zajednice naučile kako da sagrade jedan autoput, a naučili su i kako da povlače sredstva iz evropskih fondova. Vezano za Koridor 5C ide i 20 odsto besplatnih evropskih sredstava. Evropska unija daje za izgradnju koridora A putnog koridora. Mi očekujemo da za ovaj dio pruge dobijemo i 50 odsto bespovratnih sredstava. Znamo da povučemo ta sredstva", kaže Forto i napominje da su do sada putevi bili prioritet, ali da se sada moraju uključiti željeznički projekti.
Prema posljednjim podacima, BiH je za Srbiju drugo najveće izvozno tržište poslije Njemačke. Do prije nekoliko mjeseci na drugom mjestu je bila Italija, ali ukidanjem raznih carinskih barijera izvoz u susjednu državu je povećan.
Pored toga, u Srbiji je u fokusu i sjeverna dionica željeznice, gdje je planirano da se brza pruga od 200 kilometara na sat od Beograda do Budimpešte završi za dvije godine i da time omogući da putovanje između ta dva grada traje tri sata.
Srbija je s Evropskom komisijom potpisala ugovor o izgradnji pruge od Beograda do Niša. Vrijednost za 230 kilometara je 2,7 milijardi evra, od čega je grant EU 600 miliona evra i očekuje se da 2025. godine počnu radovi, koji će biti završeni 2028. U međuvremenu su počeli dogovori s Vladom Sjeverne Makedonije za zajedničku kandidaturu kod Evropske unije za produžetak pruge od Niša preko Preševa do Skoplja.
O regionalnim projektima - kako u željeznici tako i u drumskom saobraćaju - pogledajte opširnije u videu.
