.webp){kind=icon}
Zakonom o investicionim fondovima Republike Srpske iz 2015. godine definisana je obavezna transformacija zatvorenih investicionih fondova u Republici Srpskoj u otvorene investicione fondove. I pored značajnog smanjivanja neto vrijednosti, svi investicioni fondovi koji su prošli kroz transformaciju nastavili su raditi i nisu likvidirani.
Ovaj zakon je 2022. godine pretrpio i izmjene i dopune zakona, te je omogućeno osnivanje alternativnih fondova. Tako je na dan 31. 3. u Republici Srpskoj bilo šest društava za upravljanje investicionim fondovima i 15 investicionih fondova, od kojih pet otvorenih mješovitih i deset akcijskih.
Investiranje u otvorene investicijske, ali i alternativne fondove bilo je tema emisije Zoom In. Univerzitetski profesor Miloš Grujić istakao je da Bosna i Hercegovina ima vrlo bankocentričan sistem.
"U prilog toj tvrdnji ide i podatak Centralne banke po kojem je sektor ostalih finansijskih institucija u Bosni i Hercegovini, a njega čine osiguravajuća društva i fondovi, lizing društva, mikrokreditne organizacije, brokerske kuće i berze - znači svi oni su imali ukupnu aktivu manju od četiri milijarde konvertibilnih maraka, što je malo jače od 10 odsto ukupne aktive financijskog sektora", izjavio je.
Grujić dalje zaključuje da tržište investicionih fondova nije dovoljno razvijeno u BiH. Međutim, zakonski okvir postoji u Republici Srpskoj, kako kaže Ognjen Mihajlović, predsjednik Komisije za hartije od vrijednosti RS. Zatvoreni fondovi su dobro podnijeli restrukturiranje.
"Pa ja ne mogu da kažem da je u tom periodu, kada je proces krenuo, došlo do nekog većeg obima trgovanja ili određenih dešavanja. Fondovi su imali dosta dug period da pripreme transformaciju. Oni su imali jedan dio likvidnih sredstava, drugi su mogli da isplate udjelničarima, odnosno bivšim akcionarima i kroz same akcije kroz postupak inspekcije, tako da taj period ne možemo okarakterizirati kao period koji je u ogromnoj mjeri uticao na određena kretanja na samom tržištu", ističe Mihajlović.
DUIF Management Solutions nedavno je od Komisije za hartije od vrijednosti (KHOV) Republike Srpske dobilo dozvolu za obavljanje djelatnosti osnivanja i upravljanja alternativnim investicionim fondovima, čime je postalo prvo društvo za upravljanje u Bosni i Hercegovini (BiH) koje je dobilo dozvolu za osnivanje alternativnih investicionih fondova. Pitali smo Dragana Kajkuta, izvršnog direktora ovog društva mogu li preko ovakvih fondova građani naše zemlje ulagati na stranim tržištima.
"Treba da se jednostavno ljudima da neka ideja, odnosno da se ponudi konkretan projekat, proizvod i da se objasne prednosti koje mogu da očekuju od tog projekta", izjavio je
Da biste postali investitor u jednom alternativnom fondu, bitno je da u njega uložite minimalno 50 hiljada konvertibilnih maraka.
Koji su instrumenti osiguranja, te ko i na koji način raspolaže vašim novcem, pogledajte u ovom izdanju emisije Zoom In.
