Elektrodistributivna preduzeća u sistemu Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) bilježe značajan rast poslovnih prihoda, ali to im nije bilo dovoljno da značajno povećaju i profit.
Elektrokrajina je izašla iz minusa koji je imala prošle godine, ali je opterećuje gubitak iz ranijih godina. Poslovnu dobit Elektro Doboja izbrisalo je usklađivanja vrijednosti potraživanja od kupaca. Elektro-Bijeljina i Elektrodistribucija Pale bilježe pad dobiti, dok Elektrohercegovina još nije objavila kvartalni izvještaj.
Elektrokrajina Banjaluka
Najveće elektrodistributivno preduzeće u sistemu ERS Elektrokrajina iz Banjaluke uvećalo je poslovne prihode u periodu januar-septembar ove godine u odnosu na isti period prošle godine i to sa 87,3 na 110,2 miliona maraka. Rast je podstaknut najviše zbog povećanja prihoda od pruženih usluga, ali i od prodaje robe.
Istovremeno, rasli su im i poslovni rashodi usljed rasta nabavne vrijednosti prodate robe, ali i povećanja troškova za plate, naknade i ostala lična primanja. Rasli su i troškovi amortizacije, kao i nematerijalni troškovi.
Elektrokrajina je tako izašla iz gubitka od 5,5 miliona KM, koliko je bilježila na kraju trećeg kvartala lani, i septembar ove godine završila s poslovnom dobiti od 2,1 milion KM.
Imali su i finansijske i druge prihode i rashode pa su na kraju obračunski period završili s dobiti prije oporezivanja u iznosu od 2,7 miliona (-4,1 milion godinu ranije).
Povećali su broj zaposlenih s prosječnih 1.308 u prva tri kvartala prošle godine na 1.326 radnika u istom periodu ove godine.
Smanjili su kratkoročna potraživanja sa 23,7 na 14,4 miliona KM, kao i dugoročna rezervisanja i obaveze sa 90,4 na 88,1 milion KM, dok su kratkoročna rezervisanja i obaveze sveli sa 165,8 na 159 miliona KM.
Neraspoređena dobit im iznosi 15,8 miliona KM, a gubitak ranijih godina 42,3 miliona KM.
Elektro Doboj
Rast prihoda među distributivnim preduzećima imao je i Elektro Doboj koji je poslovne prihode uvećao sa 29,1 na 40,9 miliona maraka. Pored rasta prihoda od pruženih usluga, znatno su im rasli i ostali poslovni prihodi, za koje se ne precizira šta čine.
Poslovni rashodi su im takođe rasli, a najviše na pozicijama troškova za plate, dok su im pali rashodi na ime nabavne vrijednosti prodate robe.
Poslovna dobit tako je na kraju trećeg kvartala iznosila 11,1 milion KM i znatno je veća od 380 hiljada, koliki su plus imali na kraju septembra prošle godine.
Smanjeni su im finansijski i ostali primici, a gubitak po osnovu usklađivanja vrijednosti imovine (potraživanja od kupaca) narastao je na skoro 11 miliona, što je izbrisalo poslovnu dobit.
Na kraju obračunskog perioda, odnosno na kraju septembra ove godine, imali su dobit prije oporezivanja od 458 hiljada, što je više u odnosu na 122 hiljade na kraju trećeg kvartala lani.
Kratkoročna potraživanja su rasla za 10 miliona, na 31 milion, dugoročna rezervisanja i obaveze su ostali na približno istom nivou i iznose oko 12 miliona, dok su kratkoročne obaveze i rezervisanja povećani sa četiri na 5,8 miliona KM.
Gotovina na kraju obračunskog perioda je pala sa 12,2 na 1,7 miliona KM. Neraspoređena dobit iznosi 106,6 miliona KM.
Elektro-Bijeljina
Elektro-Bijeljina je uvećala poslovne prihode sa 34,7 na 44,1 milion maraka, takođe usljed rasta prihoda od pruženih usluga. Poslovni rashodi rasli su za pet miliona, na 45,7 miliona, te pored finansijskih i ostalih prihoda i izdataka neto dobit prije oporezivanja iznosi 235 hiljada KM i manja je u odnosu na isti period lani (855 hiljada KM).
Kratkoročna potraživanja su smanjili sa 10,3 na 3,5 miliona KM. Dugoročna rezervisanja i obaveze su takođe smanjili za oko dva miliona, na 65,4 miliona KM, dok su kratkoročne ostale na 23,2 miliona KM.
Neraspoređena dobit ovog preduzeća iznosi 36,8 miliona KM.
Elektrodistribucija Pale
Elektrodistribucija Pale povećala je poslovne prihode sa 21,6 na 26,1 milion maraka usljed rasta prihoda od pruženih usluga.
Poslovni rashodi su im takođe rasli sa 20,8 na 25,3 miliona KM, a na to je uticao rast nabavne vrijednosti prodate robe, kao i troškovi plata i naknada. Značajno su im porasli i nematerijalni troškovi, sa 554 hiljade na 2,8 miliona.
Tako su na kraju trećeg kvartala imali poslovnu dobit od 810 hiljada u odnosu na 798 hiljada na kraju septembra prošle godine. Usljed ostalih prihoda i rashoda, obračunski period završili su sa dobiti prije oporezivanja u iznosu od 754 hiljade KM, što je upola manje nego u istom periodu lani, kada su bili u plusu od 1,4 miliona KM.
Kratkoročna potraživanja su prepolovili. Kratkoročne obaveze i rezervisanja su smanjili sa 27,7 miliona na 10,8 miliona, dok su im dugoročne obaveze porasle sa 9,2 na čak 24 miliona KM.
Ukupna neraspoređena dobit iznosi 37,5 miliona KM. Gotovina na kraju obračunskog perioda je smanjena sa 5,9 na 4,5 miliona KM.
Prosječan broj radnika koje zapošljavaju je pao za dva, na 408 zaposlenih.
Elektrohercegovina Trebinje
Elektrohercegovina Trebinje jedina je koja nije objavila finansijski izvještaj za treći kvartal, a prema polugodišnjem izvještaju bilježe gubitak od 968.574 KM.
Više:
Milione od mrežarine preduzeća ERS potrošila uglavnom na plate
Elektrodistribucija Pale očekuje rast dobiti od 12 posto u 2023.
Požar u zgradi Elektrokrajine u Banjoj Luci, proširio se i na Hotel Bosna
Skok akcija preduzeća Elektroprivrede R. Srpske, HEV do čak 65 odsto
Kako su poslovale HE u sistemu ERS: HE na Vrbasu jedina uvećala dobit
Pad likvidnosti
Podsjećamo, distributivna preduzeća ERS imala su uspješno prvo polugodište ove godine. Usljed viših cijena mrežarine u ovoj godini povećani su im prihodi, ali su rasli i rashodi, što je dovelo do drastičnog pada likvidnosti.
U pojedinim od pomenutih preduzeća pad likvidnosti je nastavljen i u trećem kvartalu.
"Najveći izazov s kojim se preduzeće suočava od početka 2023. godine ogleda se u prijetećoj nelikvidnosti kao direktnoj posljedici posljednjeg tarifnog postupka. Regulatorna komisija za energetiku RS je u tarifnom postupku odobrila djelimično povećanje prihoda od mrežarine, ali je i istovremeno, nesrazmjerno tome, povećala sredstva za rashode", istakli su ranije u Upravi Elektrokrajine.
Dodali su da je cijena električne energije za pokriće distributivnih gubitaka povećana za čak 91 odsto, što im uz nepovoljni koeficijent poravnanja između pet operatora distributivnog sistema u RS donosi veći godišnji trošak za preko 20 miliona KM u odnosu na 2022. godinu.
Ranija analiza Bloomberg Adrije pokazala je da je skuplja mrežarina, koju potrošači u Republici Srpskoj plaćaju od 1. januara ove godine, donijela milione maraka u budžete distributivnih preduzeća.
Međutim, povećani poslovni prihodi u dobrom dijelu su potrošeni na rast plata zaposlenima u pet distribucija, pokazali su finansijski izvještaji za prvi kvartal ove godine.
Analiza Bloomberg Adrije
Energetske kompanije u Adria regionu danas se suočavaju s izazovima zbog zastarjele tehnologije koja im onemogućava ostvarivanje boljih finansijskih rezultata. Ovo se najbolje vidi u velikim gubicima u proizvodnji i distribuciji električne energije, kao i u problemima s rafinerijama, utvrdili su Analitičari Bloomberg Adrije.
O analizi analitičkog tima Bloomberg Adrije razgovarali smo i s energetskim ekspertom Mirzom Kušljugićem.
On ističe da je prirodno bilo da država želi da vrši kontrolu nad procesima koji se događaju u tom sektoru u regionu. "Nažalost, to je rezultiralo tim da je proizvodnja kao ključni dio elektroenergetskog sektora ostala u državnom vlasništvu."
Budući da većinski državno vlasništvo znači i kontrolu političkih struktura, dovelo je do toga da su u prethodnom periodu vođene politike koje su kratkoročno orijentisane, navodi Kušljugić.
Proizvodna i distributivna preduzeća ERS u većinskom su vlasništvu Republike Srpske preko Matičnog preduzeća ERS i tri fonda.
.webp){kind=icon}
