.webp){kind=icon}
Volite da gledate Netflix? Udružili ste se sa par prijatelja i svi koristite jedan nalog već neko vreme? Ova praksa ilegalna je u Srbiji, naveli su iz Zavoda za intelektualnu svojinu (ZIS) za Bloomberg Adriju posle slične objave britanskog regulatora.
Dijeljenje šifre na Netflixu sveprisutna je tema od kada je ova kompanija sredinom godine odlučila eksplicitno da zabrani da više ljudi koji ne žive zajedno koriste istu šifru. Naime, iz Netflixa su u julu predstavili opciju "Dodaj domaćinstvo" kao inovaciju – ovom novom opcijom svako ko je imao više naloga na svom nalogu za Netflix sada će morati da pravi pod-naloge (biće omogućeno i pomeranje starih naloga u pod-naloge) ukoliko žele da njihovi prijatelji ili članovi porodice koji ne žive sa njima koriste isti nalog. Naravno, Netflix će naplaćivati ovu uslugu a šira implementacija ove nove politike počeće početkom 2023. godine.
Opcija dodavanja novog domaćinstva već je uvedena u Argentini, Dominikanskoj Republici, El Salvadoru, Gvatemali i Hondurasu. U okviru promena, Netflix obećava da će omogućiti korisnicima da koriste svoje naloge i van svoje kuće, npr. na putu, što dodatno otvara pitanje kontrole.
U svetlu ove objave kompanije, koja je razočarala mnoge korisnike širom sveta regulator prava intelektualne svojine u Ujedinjenom Kraljevstvu objavio je da je deljenje šifri za servise poput Netflixa protivno britanskom zakonu te da može potpasti i pod pravila kako civilnog tako i krivičnog prava. Upravo zbog ovoga redakcija Bloomberg Adrije odlučila je da sazna kakva je situacija u Srbiji.
Bloomberg
"Pravna dopuštenost deljenja šifri za platforme poput Netflixa za korisnike u Srbiji zavisi od uslova korišćenja usluga tih platformi (Terms of Use)," navode iz ZIS-a. "Prema našem mišljenju, zakonitost deljenja šifri za pomenute platforme trebalo bi prevashodno posmatrati kao pitanje poštovanja ugovornih obaveza između platforme i korisnika. Ukoliko korisnik ne bude poštovao ugovorne obaveze, platforma može da pokrene postupak pred nadležnim sudom," dodaju.
Pitanje krivice
Iz ZIS-a napominju da krivični zakonik u Srbiji propisuje kažnjavanje lica koja neovlašćeno objave, stave u promet, snime, umnože, ili na drugi način javno saopšte u celini ili delimično autorsko delo ili predmete srodnih prava i da su svi navedeni oblici iskorišćavanja autorskih dela, (objavljivanje autorskog dela, njegovo stavljanje u promet, snimanje, umnožavanje, itd.) precizno definisani u Zakonu o autorskom i srodnim pravima. "Imajući to u vidu, smatramo da je malo verovatno da bi se u krivičnom postupku, radnja omogućavanja pristupa zaštićenom sadržaju, putem fizičkog deljenja šifre, mogla podvesti pod neko od navedenih krivičnih dela," kažu iz ZIS-a.
Advokat Vladimir Marenović iz Živko Mijatović & Partners se slaže da deljenje lozinke može biti prekršaj ugovorne obaveze ali ide i korak dalje. "Deljenje šifri za platforme kao što je Netflix predstavlja kršenje prava intelektualne svojine u skladu sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima," kaže on.
"Koristeći zakonsku terminologiju, plasiranje sadržaja putem ovakve platforme predstavlja interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere," dodaje Marenović i objašnjava da "platforma, koja s druge strane ima ugovorni odnos sa autorima sadržaja, ima ovlašćenje da sadržaj postavi i da omogući pristup korisnicima koji plate naknadu. Tako, svaki korisnik ima svoju lozinku koja mu služi za pristup sadržaju, u vreme i na mestu koje on odabere. Lozinka predstavlja tehnološku meru kojom se ograničava pristup neovlašćenim licima, a njeno neovlašćeno korišćenje i deljenje predstavlja kršenje Zakona o autorskom i srodnim pravima."
On napominje da se ne radi samo o kršenju ugovorne obaveze jer se deljenjem šifre zaobilaze tehnološke mere opisane članom 208. Zakona o autorskom i srodnim pravima. "I ugovorna i deliktna odgovornost povlače i imovinsku odgovornost korisnika i trećih lica," kaže Marenović.
Uprkos tome što postoji saglasnost da ne treba deliti šifru za Netflix dolazimo do dve interesantne činjenice: do sada niko nije odgovarao u Srbiji za deljenje šifre na nekoj platformi ovog tipa, a i logično je da nije jer je i sam Netflix do pre samo nekoliko godina podržavao deljenje lozinke.
Bloomberg
"Zavod za intelektualnu svojinu do sada nije imao upite na ovu temu," uverili su našu redakciju iz ZIS-a a advokat Marenović je takođe potvrdio da se nije bavio ovim pitanjem u praksi.
On kaže da do sada njegova kancelarija, koja se specijalizovala za pravo intelektualne svojine, nije imala prilike da se konkretno pozabavi ovim problemom u praksi, ni sa stanovišta provajdera, ni sa stanovišta korisnika ovakvih servisa. Marenović dodaje da je bilo sličnih upita koji su se ticali pristupa i deljenja sadržaja na internetu i povrede autorskih prava, gde se može primeniti sličan rezon.
"U ovakvim slučajevima, skoro uvek je uslovima korišćenja propisana neprenosiva licenca, koja znači da samo ovlašćeni korisnik sme da pristupi sadržaju. Omogućavanje pristupa drugima je, sledstveno, kršenje obaveze, koje sa sobom može da povuče ozbiljne posledice," napominje.
Bloomberg
Marenović takođe smatra da bi deljenje lozinke sa neovlašćenim licima moglo u nekim slučajevima da se kvalifikuje i kao krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava.
"Iako formalno postoji mogućnost da se ovakva radnja kvalifikuje kao krivično delo, u praksi su retki slučajevi uspostavljanja krivičnopravne odgovornosti," dodaje naš sagovornik.
Organ gonjenja u takvom slučaju bilo bi javno tužilaštvo koje verovatno ne bi po službenoj dužnosti krivično gonilo korisnike, nego bi platformu kao oštećenog pozvalo da podnese privatnu krivičnu tužbu, čime bi platforma dobila svojstvo privatnog tužioca u krivičnom postupku. Kako advokat objašnjava, javno tužilaštvo pri biranju slučajeva ceni stepen društvene opasnosti. Pošto je u ovom slučaju ona mala, "vrlo je verovatno da organ gonjenja ne bi preduzimao radnje po službenoj dužnosti, već isključivo po privatnoj krivičnoj tužbi platforme."
A kvalifikacija deljenja šifre za Netflix kao krivičnog dela dobija posebno apsurdnu primesu kada pogledamo tvit ove kompanije iz 2017. godine u kom su se i sami šalili da je "Ljubav deljenje šifre."
Šta se promenilo, pitate se?
Kao što vidimo, Netflix je dok je naglo rastao ignorisao činjenicu da više ljudi koristi jedan nalog – novih pretplatnika je svakako bilo dovoljno a Netflixu je u datom trenutku bilo važnije da promeni način na koji tražimo i gledamo sadržaj.
Uspon i pad Netflixa… i možda ponovo uspon
Svojom inovativnošću Netflix je presudio smrtnu kaznu televizijskim kanalima, makar u najtradicionalnijoj formi, gledaoce je navikao da ne moraju da gledaju reklame i uništio je ono čuveno "jao, propustio sam epizodu."
Uticaj Netflixa vidi se i u tome što su mnoge filmske zvezde počele da snimaju serije – što je bilo teško zamislivo u prošlom veku osim na samim počecima karijera – kao i u tome da se udaljavamo od bioskopskih sala. Netflix je tako postao ozbiljna produkcijska kuća koja je samo 2022. godine imala 27 nominacija za Oskara za 10 filmova. A obožavaoci filmova se vrlo dobro sećaju kakva je tektonska promena bila sam ulazak Netflixa u trku 2018. godine sa filmom "Roma".
Umnogome, pandemija virusa kovid 19 značajno je doprinela ovim trendovima ali vremenom Netflix je dobio konkurenciju: Disney+, Discovery+, Hulu, Amazon, Amazon Prime Video, Apple TV, i drugi...
Upozorenje za Netflix došlo je 2019. godine kada je prvi put ova kompanija zabeležila pad neto broja novih pretplatnika. Naime, te godine istekao je ugovor Disneya sa Netflixom a iz Disneya su odlučili da krajem 2019. pokrenu Disney+. Amazonov Prime Video već je postojao ali se stvarno zahukteo od kraja 2016. kada je postao dostupan u celom svetu.
Međutim, kada je Netflix u julu 2019. godine prvi put posle osam godina objavio pad broja pretplatnika, iz kompanije su insistirali da to nije do konkurencije već do povećanja cena u nekim delovima sveta. Slično se ponovilo ove godine te je kompanija za manji broj novih korisnika okrivila opštu inflaciju (zbog koje se neki pretplatnici odriču Netflixa kako bi smanjili mesečne troškove) ali su ovog puta napomenuli da je na njihov rezultat uticala i sve veća konkurencija.
Posle dobitka od 36,6 miliona novih pretplatnika 2020. godine očekuje se da će 2022. godine taj broj pasti na 5,7 miliona novih pretplatnika, pokazuju podaci Bloomberga.
Napori da se stane na put deljenju šifri jedna je od stvari koja bi trebalo da poveća kako broj pretplatnika tako i zaradu. Stoga, analitičari očekuju da će u 2023. godini Netflix dobiti 14,4 miliona novih pretplatnika i da će tako krenuti putem oporavka.
Uprkos tome, analitičari ne veruju da će ova kompanija uspeti da zabeleži jednako jaku zaradu 2023. godine kakvu je imala 2021. godine ali bi naredna godina trebalo da bude za nijansu uspešnija od ove.
Na kraju, Marenović zaključuje da je logično da Netflix vrši veći pritisak na tržišta poput Ujedinjenog Kraljevstva zbog same veličine – srpsko tržište je nekih deset puta manje od britanskog.
Bloomberg
"U ovakvim slučajevima, da li će neko pitanje biti u centru pažnje zavisi da li platforme imaju volje i interesa da reaguju na određena ponašanja svojih korisnika. Iako je broj korisnika u Srbiji koji dele lozinke za pristup neuporedivo manji u odnosu na broj korisnika koji čine isto u drugim državama, to ne znači da se platforme u budućnosti neće ozbiljnije angažovati radi zaštite prava u Srbiji," kaže Marenović i poziva se na ranije pomenuti tvit Netflixa s čim zaključuje da ostaje da se vidi hoće li ovakvo iskazivanje ljubavi biti sankcionisano u Srbiji.
Ali ako su manje države poput El Salvadora dobile pažnju Netflixa, što ne bi i Srbija?
