BiH uz potrošnju održava rast, industrija ostaje najveći rizik

Rast u Adria regionu ostao je otporan u prvoj polovini 2026. godine, iako su razlike među ekonomijama postale izraženije. Domaća tražnja ostaje glavni pokretač rasta, podržana rastom realnih plata i otpornom potrošnjom, dok su investicije i građevinarstvo pružili dodatnu podršku u nekoliko ekonomija.

Bosna i Hercegovina (BiH) ostvarila je rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 2,2 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2026, uz potrošnju kao podršku aktivnosti, iako slabost industrije i obustava rada Nove Željezare Zenica predstavljaju značajne rizike za rast.

Krajnja potrošnja domaćinstava ostala je glavni pokretač rasta, povećavši se 3,2 odsto na godišnjem nivou, dok je državna potrošnja porasla 1,8 odsto.

 

Izvoz je povećan 0,1 odsto na godišnjem nivou, ali je uvoz porastao 1,3 odsto, što je dovelo do negativnog doprinosa neto izvoza. Bruto investicije u osnovna sredstva porasle su 1,5 odsto, što odražava nastavak investicione aktivnosti.

Industrijska proizvodnja izgubila je zamah: u periodu januar-juli industrijska proizvodnja bila je manja 2,6 odsto na godišnjem nivou. Posmatrano po sektorima, proizvodnja u prerađivačkoj industriji smanjena je 1,3 odsto, proizvodnja u rudarstvu pala je 15,3 odsto, dok je snabdijevanje električnom energijom i gasom povećano 2,1 odsto.

Promet u trgovini na malo ostao je otporan: od januara do jula 2026. godine povećan je 11,5 odsto na godišnjem nivou u realnom iznosu. Prodaja neprehrambenih proizvoda porasla je 14,8 odsto, dok su prodaja hrane, pića i duvana povećane 8,3 odsto.

Plate nastavljaju rasti brže od cijena: neto plate porasle su 8,3 odsto nominalno na godišnjem nivou i 2,7 odsto realno u drugom kvartalu 2026. Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2026. povećana je na 12,2 odsto, što je za 0,8 procentnih poena više nego u prethodnom kvartalu, ali 0,9 procentnih poena manje nego godinu ranije.

Pokazatelji investicija ukazuju na usporavanje: od januara do jula 2026. broj izdatih građevinskih dozvola bio je manji 5,7 odsto na godišnjem nivou, a samo u julu bio je manji 6,7 odsto u odnosu na prosječan broj izdatih građevinskih dozvola u 2025. godini, pri čemu su stambene zgrade činile 97,1 odsto dozvola izdatih u periodu januar-juli. Od januara do jula broj dolazaka turista bio je gotovo nepromijenjen, uz pad od 0,1 odsto, dok je broj noćenja povećan 2,0 odsto.

Inflatorni pritisci ostaju povišeni, na oko 3,6 odsto na godišnjem nivou u julu 2026. Glavni pokretač rasta cijena je prevoz, sa rastom od 13,0 odsto na godišnjem nivou, a slijede stanovanje i komunalne usluge s povećanjem od 10,8 odsto. Budući da su ograničenja cijena i marži produžena do kraja 2026. godine, očekuje se slabljenje pritisaka na cijene. Nakon što je 5. juna uvedeno ograničenje cijena u Federaciji BiH kao odgovor na povišenu inflaciju, potrošačke cijene u julu su pale 0,4 odsto. Zbog rasta cijena energije, povećavamo prognozu godišnje inflacije na 4,9 odsto.

Nova Željezara Zenica, ranije ArcelorMittal Zenica, obustavila je integralnu proizvodnju čelika u aprilu 2026. godine zbog neodržive finansijske situacije. U junu 2026. radnici su svakodnevno protestovali zbog neisplaćenih otpremnina i naknada za godišnji odmor. Stečajni postupak otvoren je 12. avgusta 2026. godine, a ispitno ročište zakazano je za 8. decembar 2026. Od otvaranja stečaja oko 1.100 radnika proglašeno je viškom.

Neposredna makroekonomska kontrakcija procjenjuje se na najmanje 1,1 odsto BDP-a BiH, s obzirom na to da je Nova Željezara Zenica bila drugi najveći izvoznik u BiH u 2025. godini. Shodno tome, očekuje se značajan uticaj na željeznički saobraćaj (Željeznice FBiH i Željeznice Republike Srpske), dobavljača gasa (BH Gas), industrijske gasove i usluge (Messer) i lučke operacije (Luka Ploče), što će generisati dodatne indirektne gubitke proizvodnje.

Očekujemo da će rast u 2026. godini iznositi oko 3,2 odsto, uz praćenje potencijalnog štrajka u sektoru transporta koji bi mogao poremetiti uvoz i izvoz BiH.

Zemlje u okruženju: Slovenija bilježi najsnažnije rezultate

Rast Hrvatske usporio je na 1,7 odsto na godišnjem nivou u drugom kvartalu, kako su potrošnja domaćinstava i investicije usporile, dok su trgovina na malo, turizam i tržište rada ostali podrška.

Sjeverna Makedonija ubrzala je rast na 4,3 odsto na godišnjem nivou, podstaknuta snažnom građevinskom i investicionom aktivnošću, dok je Srbija ostvarila rast od 3,8 odsto, uz jačanje potrošnje i investicija i podršku građevinarstvu kroz projekte povezane s EXPO-om.

Slovenija je zabilježila najsnažnije rezultate u regionu, uz rast BDP-a od 5,0 odsto na godišnjem nivou u drugom kvartalu, podržan snažnom potrošnjom domaćinstava i investicijama.

Kretanja inflacije razlikovala su se širom regiona. Cjenovni pritisci značajno su ublaženi u Srbiji i Sjevernoj Makedoniji, što je dovelo do smanjenja naših prognoza inflacije za 2026. godinu, dok je rast cijena energije doveo do povećanja očekivanja inflacije za Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Za 2026. godinu očekujemo rast od oko 3,2 odsto u Bosni i Hercegovini, 2,9 odsto u Hrvatskoj i Sjevernoj Makedoniji i 3,5 odsto u Srbiji. Povećali smo prognozu rasta Slovenije na 3,4 odsto nakon izuzetno snažnih ekonomskih rezultata u prvoj polovini godine.

Detaljnije nalaze i prognoze po zemljama regije čitajte u kvartalnoj analizi analitičkog tima Bloomberg Adrije.