Uprkos svim naporima Evropske unije (EU) da do 2030. godine postane potpuno energetski nezavisna od Rusije, nedavna studija istraživača Norveškog instituta za međunarodne poslove (NUPI) pokazala je da će to biti gotovo nemoguće. I to ne kada su u pitanju nafta i gas, već kada je u pitanju nuklearna energija. Smatraju da će upravo nuklearna energija biti novo diplomatsko oružje Rusije u budućoj saradnji sa Zapadom.
Šta su istraživači zapazili
"Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, žestoko se raspravljalo o mogućnosti smanjenja energetske zavisnosti Evrope od ruskih resursa. Industrija fosilnih goriva je privukla najviše pažnje pošto su lideri Evropske unije prvo uveli postepene sankcije na ruski ugalj, a kasnije na naftu i gas, dok je Rusija odgovorila smanjenjem snabdevanja", naveli su istraživači u studiji koja je objavljena u naučnom časopisu "Nature".
Međutim, ovi istraživači su zapazili da je uloga Rusije kao glavnog igrača u globalnom sektoru nuklearne energije ostala uglavnom "ispod radara sankcija", uprkos zavisnosti od ruske nuklearne tehnologije, zaliha uranijuma i rukovanja istrošenim nuklearnim gorivom.
Bloomberg
U studiji su analizirali poslovanje državne ruske nuklearne kompanije Rosatom i njene produžnice TVEL kao oruđe ruske energetske državne uprave. Smatraju da će rat i ruske akcije u energetskom sektoru potkopati poziciju Rosatoma u Evropi i narušiti njegovu reputaciju pouzdanog dobavljača, ali da njen globalni položaj uprkos tome može ostati jak.
Ruska državna korporacija za atomsku energiju (Rosatom) direktni je naslednik sovjetskog ministarstva za atomsku energiju, a koje je osnovano nakon nuklearne nesreće u Černobilju.
Reorganizovan u državnu korporaciju 2007. godine, Rosatom je u potpunom vlasništvu ruske države, a predsednik Ruske Federacije određuje ciljeve kompanije.
Od svog osnivanja, Rosatom je postao sve aktivniji na međunarodnom tržištu nuklearne energije i postao vodeći pružalac ključnih usluga. Izgradnja čak deset reaktorskih blokova počela je između 2007. i 2017. godine, a između 2009. i 2018. godine kompanija je dala 23 od 31 porudžbine i oko polovine blokova u izgradnji širom sveta, navodi se u studiji.
Rosatom je formalno uključen u sektore nuklearne energije u 54 zemlje širom sveta. Nakon rata u Ukrajini, Rosatom se pohvalio sa čak 73 različita projekta u 29 zemalja. Oni su bili u različitim fazama razvoja, od elektrana u pogonu do učešća na tenderima i pozivima za partnerstvo.
Ruski nuklearni aranžmani širom sveta (Izvor: Studija “Ruska nuklearna energetska diplomatija i njene implikacije na energetsku bezbednost u kontekstu rata u Ukrajini”, koju su izradili istraživači sa Norveški institut za međunarodne poslove Kacper Szulecki i Indra Overland)
Preko svoje podružnice TVEL, Rosatom takođe obezbeđuje zalihe goriva, kontrolišući 38 odsto svetske konverzije uranijuma i 46 odsto kapaciteta za obogaćivanje uranijuma, pored razgradnje i odlaganja otpada.
Sve u svemu, Rusija je bila dobavljač oko polovine svih međunarodnih sporazuma o izgradnji nuklearnih elektrana, snabdevanju reaktorima i gorivom, stavljanju van pogona ili otpadu između 2000. i 2015. Njeni glavni konkurenti u nuklearnoj energiji, Kina, Francuska, Japan, Koreja i Sjedinjene Države, čine zajedno 40 odsto.
Koje zemlje su najviše zavisne od ruske nuklearne tehnologije
Studija predviđa da će zavisnost nekih zemalja od Rusije u pogledu nuklearne energije znatno porasti. Do 2040. do 78 odsto električne energije u Mađarskoj moglo bi doći iz reaktora ruske proizvodnje. Bugarska se suočava sa perspektivom da do iste godine njena zavisnost proizvodnje električne energije iz ruskih reaktora dostigne 37 odsto.
Češka proizvodnja električne energije mogla bi da zavisi 27 odsto od ruske nuklearne energije, slovačka 21 odsto, a Finska 18 odsto.
Do 2040. čak 12 odsto i španske električne mreže moglo bi se napajati nuklearnim gorivom uvezenim iz Rusije.
Srbija još uvek daleko od izgradnje nuklearne elektrane
U Srbiji je od 1989. godine, nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana. Da bi izgradnja bila omogućena, najpre bi u parlamentu moralo da bude izglasano ukidanje ove zabrane.
Međutim, bile su najave sa najvišeg državnog vrha da Srbija razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane, a govorilo se i da bi Srbija mogla da postane manjinski suvlasnik neke nuklearne elektrane u regionu.
Predsednik Aleksandar Vučić najpre je izjavio da Srbija želi da postane manjinski suvlasnik nuklearne elektrane u mađarskom gradu Pakšu. Kako je govorio, Srbija je zainteresovana da kupi pet, 10 ili 15 odsto udeo u nuklearki.
"Mi smo već razgovarali sa Viktorom Orbanom o izgradnji njihove nuklearne elektrane u Pakšu i izrazili želju da budemo manjinski suvlasnici. Spremni smo da damo novac za to, odgovarajuću cenu, za pet, deset ili 15 odsto. Tako bismo povećali kapacitete Srbije za dobijanje električne energije u periodu koji dolazi", rekao je Vučić u oktobru 2021. godine.
Mesec dana kasnije, u novembru 2021. godine, a pred posetu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Vučić je rekao da Srbija razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane i dodao da se zemlja o tome konsultuje sa Rosatomom. Istakao je Srbija ima problem sa finansiranjem ovako velikog projekta s obzirom na odluku da državni dug uvek bude manji od 60 odsto BDP-a.
Vučić se istog meseca u Beogradu sastao i sa generalnim direktorom Rosatoma Alexeyem Likhachevom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor Rosatoma Alexey Likhachev (Predsedništvo Srbije)
Kako je tada saopšteno iz kabineta predsednika, tokom ovog susreta razgovaralo se o izgradnji Centra za visoke tehnologije i inovacije na teritoriji Srbije za medicinski, naučni, poljoprivredni, industrijski i društveni razvoj. Od tada se izgradnja ovog centra više nije spominjala u javnosti i ostalo je nepoznato da li bi se radilo i na projektima u vezi sa nuklearnom energijom.
RePowerEU
Evropska komisija je 18. maja 2022. godine predložila paket REPowerEU, kojim se modifikuju uredba o instrumentu za oporavak i otpornost (RRF) i drugi zakonodavni akti. To je strategija Evropske komisije za oslobađanje Evrope od ruskih fosilnih goriva pre 2030.
Savet je usaglasilo svoj stav o predlogu 4. oktobra 2022. Evropski parlament je 10. novembra usvojio niz amandmana na zakonski predlog, koji čine njegov stav u pregovorima sa Savetom. Pregovori u trijalogu započeli su 16. novembra i završeni privremenim sporazumom postignutim 14. decembra 2022. Evropski parlament usvojio je uredbu u prvom čitanju 14. februara 2023, a Savet ju je usvojio 21. februara.
.webp){kind=icon}
