.webp){kind=icon}
Helsinki će koristiti neočekivani izvor energije kako bi zagrijao svoje domove - hladnu vodu sa dna Baltičkog mora.
Glavni grad Finske se pridružuje evropskoj trci za pronalazak novih izvora energije i za smanjenje zavisnosti od uvezenog fosilnog goriva, tako što se okreće novom, karbonsko neutralnom sistemu grijanja. Gradska energetska kompanija, Helen Oy, udružiće se sa španskim konglomeratom Acciona SA koji se bavi infrastrukturom i obnovljivim izvorima energije, kao i sa lokalnom kompanijom YIT Oyj, kako bi zajedno izgradile tunel za izvlačenje vode iz dubine morskog dna, u kome bi temperatura vode bila konstantna. Sistem prerade vode kroz podzemne toplotne pumpe mogao bi da snabdijeva toplotom čak 40 odsto grada.
Za sada, većina domova u Helsinkiju ima sistem centralnog grijanja koji se u velikoj mjeri oslanja na ugalj i prirodni gas za proizvodnju i struje i toplote. Prošle godine, fosilna goriva činila su više od 75 odsto ukupne proizvodnje toplote u ovom gradu. Projekat korišćenja morske vode je spreman da odigra ključnu ulogu u prelasku na obnovljivu energiju, kako bi se ispunio cilj ovog grada, da do 2030. godine dostigne karbonsku neutralnost. To predstavlja izazov za Helsinki koji ima hladnu klimu i gdje je potražnja za grijanjem velika. Kompanija Helen Oy će koristiti nuklearnu i obnovljivu energiju za struju koja će pokrenuti toplotne pumpe sistema, a ona već koristi otpadnu toplotu iz data centara i klizališta, radi dodatnog izvora toplote.
Helsinki/ Depositphotos
Projekat od 400 miliona evra (390 miliona dolara) trenutno je u fazi razvoja koja će trajati oko dvije godine, a potom će za infrastrukturu biti potrebno još pet godina, prije nego što elektrana od 500 megavata bude spremna za korišćenje. Iako se nekoliko manjih gradova oslanja na sličan sistem kombinacije morske vode i toplotnih pumpi, kao što su Džuno na Aljasci i Dramen u Norveškoj, Helsinki će imati najveći takav objekat na svijetu, izjavio je Fernando Vara, vođa projekata tunela i železnica iz kompanije Acciona.
To je "jedinstveni projekat" koji se razvija 2u veoma delikatnom trenutku", rekao je Vara u intervjuu. Ruska invazija na Ukrajinu i odluka da se smanji snabdijevanje prirodnim gasom, donijeta kao odgovor na sankcije koje je uveo Zapad, dovele su do naglog povećanja cijena fosilnih goriva u Evropi, čime su otvorili vrata mogućoj produženoj energetskoj krizi Evropske unije.
Međutim, morska voda koja napaja sistem Helsinkija, biće neograničena i besplatna, rekao je Vara. Kako bi izgradila sistem, kompanija Acciona koristiće mašinu za probijanje 17 kilometara dugačkog podvodnog tunela u Baltičkom moru, u kome će se čuvati voda na stalnoj temperaturi od 2 stepena Celzijusa, čak i tokom hladnijih meseci, kada je površina mora zaleđena.
Baltičko more/Depositphotos
Zatim će podzemne toplotne pumpe preraditi vodu, a njih Helen planira da izgradi na lokaciji jedne od svojih elektrana na ugalj, izjavio je u mejlu Jaakko Tiittanen, projektni menadžer ove kompanije. Ta elektrena na ugalj bi trebalo da se zatvori 2024. godine.
Izmjenjivači toplote će ukloniti otprilike 1,5 stepena toplote iz morske vode, koja će kasnije biti vraćena u more kroz još jedan tunel dug devet kilometara. Zatim će prikupljena energija proći kroz toplotne pumpe, dostići će temperaturu od 80 do 95 stepeni, nakon čega će moći da postane dio sistema daljinskog grijanja, izjavio je Tiittanen.
Temperature koje koristi toplotna pumpa slične su nivou temperatura već postojećih geotermalnih sistema, ali je maseni protok vode mnogo veći u odnosu na njen obim, toliko da slični nivoi "nisu mogući čak ni u velikim geotermalnim sistemima", dodao je on.
Tokom ljeta, toplotne pumpe se takođe mogu koristiti za prikupljanje energije iz hladne morske vode za sistem centralnog hlađenja u gradu. Izgradnja ovakve elektrane je "veoma moćan projekat" koji bi potencijalno mogao da se proširi, rekao je Vara iz kompanije Acciona, dodajući da misli da bi moglo da dođe vrijeme "kada će se ceo grad grejati na morsku vodu."
