Digitalna konvertibilna marka (KM) zasad ostaje na nivou ideje u Bosni i Hercegovini (BiH). Njeno izdavanje je moguće, ali je trenutno neizvjesno. Istovremeno, kriptovalute ne dolaze u obzir kao dio deviznih rezervi, rekla je guvernerka Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBiH) Jasmina Selimović.
Međutim, CBBiH pažljivo prati Evropsku uniju i razvoj digitalnog evra, gdje je još niz ključnih pitanja otvoren - od regulative do zaštite podataka.
Kriptovalute kao dio deviznih rezervi BiH
Selimović je, odgovarajući na pitanja Bloomberg Adrije na nedavno održanoj konferenciji DDays, rekla da u Centralnoj banci BiH nema mjesta za kriptovalute u deviznim rezervama.
"Kriptovalute su trenutno nešto što je moderno, ali istovremeno nešto za šta mi nemamo nikakav istorijski reper kako se može ponašati, nemamo nikakvo sidro u smislu valute s kojom se dovode u vezu i ne znamo kako će se ponašati u slučaju promjene likvidnosti. Po teoriji, devizne rezerve su nešto što je garant stabilnosti i veže se za valutu u zemlji", istakla je Selimović.
U tom kontekstu, za bilo kakvu kriptoimovinu, ako bi i teorijski postala dio deviznih rezervi, Centralna banka apsolutno ne može da garantuje vrijednost te imovine.
"Takva imovina može sutra da vrijedi dramatično niže. U tom slučaju gubi se mogućnost pokrivenosti monetarne pasive. Onda je to scenario koji teorijski ne želimo da vidimo, a u praksi još manje, tako da ne razmišljamo o tome", rekla je Selimović, ali i dodala da prate razvoj tog tržišta.
Evropska centralna banka (ECB) intenzivno se bavi razvojem digitalnog evra, a u CBBiH će se ponašati u skladu s dešavanjima u evrozoni.
"Pratimo dešavanja, ali smo isto tako svjesni da postoji cijeli niz potpuno nerazjašnjenih elemenata, ne zna se ni kako će izgledati regulativa, na koji način će biti zaštićeni lični podaci... Tako da je to još uvijek nešto što posmatramo sa strane, zainteresovani jesmo, ali odluke u smislu promjene sastava deviznih rezervi neće biti", poručila je Selimović.
Konvertibilna marka - KM (Centralna banka BiH)
Digitalna konvertibilna marka je moguća, ali...
Digitalna konvertibilna marka, kao digitalni oblik postojeće valute, bila bi kompatibilna sa modelom valutnog odbora (currency board), samo u mjeri kada bi fizička novčanica koja postoji bila zamijenjena digitalnom.
"Nema načina da mi sa digitalnim KM-om osiguravamo dodatnu monetarnu ekspanziju, jer bi nas to dovelo u strahovitu inflaciju. Međutim, ako bismo mogli dio naših fizičkih novčanica zamijeniti digitalnim, samo tada bi to moglo biti kompatibilno", navela je Selimović.
U CBBiH su o digitalnom KM-u razgovarali na nivou ideje i kako bi to izgledalo, ali u tom pravcu nisu preduzimali nikakve korake.
"Pratimo šta radi Evropska unija s digitalnim evrom i pratimo šta rade zemlje koje su u G7 i G20, a koje nisu zemlje evrozone. Njihovo ponašanje će biti vrlo interesantno. Mi nismo članica evrozone, a imamo evro kao sidro. Gledaćemo kako se oni ponašaju i u zavisnosti od toga razmišljati koji nam je daljnji put. Teorijski jeste moguće, ali je u ovom trenutku vrlo neizvjesno", poručila je Selimović.
Ilustracija (Depositphotos)
Digitalni evro od 2029. godine?
ECB s nacionalnim centralnim bankama razmatra uvođenje digitalnog evra kao dopune gotovini. Odluka zavisi od regulatornog okvira koji bi mogao biti usvojen tokom 2026. godine, dok se eventualno izdavanje očekuje najranije 2029.
Digitalni evro bio bi digitalni oblik gotovine. Izdavala bi ga centralna banka i bio bi dostupan svima u evrozoni.
U oktobru 2025. Upravno vijeće ECB‑a odlučilo je da će preći na sljedeću fazu projekta digitalnog evra.
"Na temelju pripremne faze, koja je trajala od 2023. do oktobra 2025. godine, provodićemo daljnje tehničke aktivnosti te i nadalje podržavati zakonodavni postupak. Budu li zakonodavci EU donijeli odgovarajuću uredbu tokom 2026. godine, digitalni evro mogao bi se početi izdavati tokom 2029. godine", navode u ECB-u.
.webp){kind=icon}
