.webp){kind=icon}
Mogućnost da kompanije plaćaju poreske obaveze korišćenjem vlastitih potraživanja je velika prednost sistema za multilateralne kompenzacije i cesije, ali je ta mogućnost još nedovoljno iskorištena, pokazala je analiza Bloomberg Adrije.
Jedinstveni sistem za multilateralne kompenzacije i cesije u Republici Srpskoj u upotrebi je od oktobra 2015. godine putem Banjalučke berze koja je obučila sve učesnike, posrednike i banke za korištenje sistema te razvila tehnologije da svi što lakše mogu da prijave obaveze, ali i iskoriste mogućnosti sistema da naplate potraživanja.
Od 2015. godine do danas održane su 34 multilateralne kompenzacije u kojima je ukupno kompenzovano 1,07 milijardi KM obaveza i potraživanja učesnika iz privatnog i javnog sektora.
Prosječan broj učesnika koji je kompenzovao obaveze i potraživanja u 2021. godini je 500. Lani je održano šest multilateralnih kompenzacija i ukupno je kompenzovano 94,5 miliona KM obaveza i potraživanja.
U ovoj godini taj broj se kreće oko 400 učesnika. Predviđeno je šest ciklusa kompenzacija, a do sada su provedene četiri multilateralne kompenzacije i kompenzovano je 45 miliona KM obaveza i potraživanja.
"Do sada nam se ovakva dinamika održavanja multilateralnih kompenzacija pokazala kao najbolja zbog periodike plaćanja i privatnog i javnog sektora", ističe direktor Banjalučke berze Milan Božić.
Dodaje da je određen broj učesnika tokom posljednjih sedam godina koliko postoji sistem uspio da izmiri sva svoja dugovanja, pa je za očekivati da broj učesnika opada.
"Međutim, analizom podataka koje imamo na sistemu utvrdili smo da učesnici koji nemaju obaveze u valuti ipak imaju potraživanja na sistemu. U tim situacijama oni mogu da prijave obaveze koje nisu dospjele ili avansne obaveze prema dobavljačima, kako bi mogli naplatiti postojeća potraživanja. Primjer koji često imamo na sistemu je da učesnici koji redovno plaćaju obaveze, prijave avansno obaveze za poreze i doprinose prema državi i time naplate potraživanja koja u novcu nikako ne mogu naplatiti", pojašnjava Božić.
Bloomberg Adria TV
Zainteresovanost kompanija i institucija iz FBiH
Obavezu da učestvuju u multilateralnim kompenzacijama u RS-u imaju subjekti uključeni u budžetski sistem, sva privredna društva, banke, osiguravajuća društva, mikrokreditne organizacije, agencije, preduzetnici i sva druga pravna lica koja obavljaju poslovanje preko bankovnih računa.
Zakon ne može obavezati poslovne subjekte iz Federacije BiH da učestvuju, ali oni već godinama učestvuju na sistemu na dobrovoljnoj osnovi, jer veliki broj njih posluje s poslovnim subjektima iz RS-a.
"Sistem im se pokazao kao odlično rješenje za plaćanje prema učesnicima u RS-u, ali i naplatu potraživanja od učesnika iz RS-a. Trenutno imamo registrovanih 360 učesnika iz Federacije BiH i taj broj u svakoj kompenzaciji raste", ističu u Banjalučkoj berzi.
Prednosti sistema
Sistem za multilateralne kompenzacije i cesije razvijen je tako da učesnici imaju online pristup unesenim podacima i u potpunosti je integrisan s bankama, trezorskim institucijama i Poreskom upravom.
"Najveća prednost našeg sistema se ogleda u modelu koji ne funkcioniše na starim praksama kompenzacije dospjelih potraživanja, već je unaprijeđen u model povezanih platnih transakcija. Ova inovacija omogućava učesnicima ne samo da izmire svoje obaveze korišćenjem svojih potraživanja, već i da avansiraju plaćanja dobavljačima i za poreze ako nemaju neizmirenih obaveza. Klasični platni sistemi koje primjenjuju banke nisu efikasni jer nemaju dovoljno informacija o povezanim platnim transakcijama", ističe Božić.
To znači, dodaje, da će preduzeća koja imaju potpunu ravnotežu obaveza i potraživanja, a nemaju novca na računu, biti tretirana kao nelikvidna i možda završiti u blokadi jer su klasični platni sistemi raspršeni na desetine banaka koje nemaju dovoljno informacija o mogućim opcijama za plaćanje.
"Na taj način se bespotrebno kreiraju lanci nelikvidnosti koje centralne monetarne vlasti u evropskim zemljama pokušavaju rješiti štampanjem dodatnih količina novca. Problem je što to uglavnom ne dolazi do preduzeća. Posmatrano makroekonomski, moglo bi se reći da je za rješavanje problema nelikvidnosti potrebno više koristiti raspoložive informacije, a manje povećavati količinu novca u opticaju. To se posebno odnosi na BiH koja zbog valutnog odbora ne može upravljati količinom novca u opticaju na način kako to rade zemlje sa suverenom monetarnom politikom", naglašava Božić.
Depositphotos
Raspoloživa likvidna sredstva kod kompanija mogla bi se uvećati za milione KM
Mogućnost plaćanja poreskih obaveza korišćenjem vlastitih potraživanja je velika prednost sistema, koja se još uvijek nedovoljno koristi.
"Naše procjene ukazuju na to da bi se raspoloživa likvidna sredstva kod preduzeća u BiH mogla uvećati za nekoliko stotina miliona KM samo tehničkim izmjenama uputstava kojima se reguliše naplata poreza. To se posebno odnosi na indirektne poreze čije bi se plaćanje znatno olakšalo ako bi preduzeća za plaćanje PDV-a mogla koristiti vlastita potraživanja", pojašnjava Božić.
Trenutno preduzeća pokušavaju na svakoj multilateralnoj kompenzaciji da plate stotine miliona KM, a prolazi samo nekoliko miliona KM, jer se bespotrebno insistira na novčanim plaćanjima.
"Sa stanovišta javnih finansija potpuno je nerelevantno na koji način se naplaćuje porez. S druge strane, za preduzeće je dodatni teret ako mora da diže kredit da plati porez na potraživanje koje još nije naplaćeno", kaže Božić.
Unapređenje sistema
Trenutno se radi na nekoliko unapređenja sistema za multilateralne kompenzacije.
U Banjalučkoj berzi ističu da se najvažnija novost odnosi na elektronski akceptni nalog (elektronska mjenica) koji bi trebalo da pomogne preduzećima da unaprijede svoje finansije.
Ovaj instrument bi se emitovao kao posebna vrsta neopozive obaveze koja se izvršava na dan dospjeća na glavnom poslovnom računu dužnika. Obaveza po ovom instrumentu bi se mogla prenositi na novog povjerioca do dana dospjeća, što bi omogućilo preduzećima da ga koriste kao instrument plaćanja (indosament) ili kao sredstvo za kreditiranje kroz faktoring.
U BLSE kažu da bi se proceduru za usvajanje ovih izmjena uskoro mogla pokrenuti nadležna ministarstva.
Slični sistemi kompenzacija u regiji
U Sloveniji postoje dva sistema za multilateralne kompenzacije. Jedan organizuje sljedbenik bivšeg SDK, koji je i dalje ovlašćen za platni promet. Pored ovog sistema postoji i paraleni sistem koji su organizovali privatni investitori. Oba sistema dobro fukcionišu.
U Evropi, dodaju u BLSE, takođe postoje brojni primjeri klirinških sistema koji pomažu preduzećima da povećaju prodaju i naplate potraživanja.
