Kompanije i različite institucije, ustanove i lokalne zajednice iz Bosne i Hercegovine (BiH) kompenzovale su više od 19 miliona maraka obaveza i potraživanja kroz Jedinstveni sistem za multilateralne kompenzacije i cesije na Banjalučkoj berzi.
Kompenzacija je sprovedena u utorak, 17. oktobra, a preliminarni rezultati pokazuju da je ukupno kompenzovano 19.081.490 KM obaveza i potraživanja između 445 učesnika.
Između ostalog, obaveze i potraživanja kompenzovale su kompanije Hifa Petrol, Croatia osiguranje, Unitrade, Banja Vrućica, Fructa Trade, Tehnometal, RTV BN, Nešković, Sloboprom, Centrotrans, Wiener osiguranje, Prijedorputevi, Elnos BL, Verano Motors, Lanaco, Audi Centar, Telekom Srpske i Tropic.
Pored kompanija, tu su i privredne komore, gradske uprave, opštine, toplane, komunalna preduzeća, domovi zdravlja, bolnice, vodovodi, javna preduzeća poput Željeznica RS, preduzeća Elektroprivrede RS, Šuma RS…
Cijeli spisak učesnika u multilateralnoj kompenzaciji možete pogledati na LINKU.
Svi koji su učestvovali danas će na registrovane adrese dobiti preliminarne izvještaje o kompenzaciji koje mogu ispravljati do 20. oktobra, do 15 časova.
Nakon perioda za ispravke učesnici će dobiti konačne izvještaje o multilateralnoj kompenzaciji.
Mogućnost da kompanije plaćaju poreske obaveze korišćenjem vlastitih potraživanja je velika prednost sistema za multilateralne kompenzacije i cesije, ali je ta mogućnost još nedovoljno iskorištena, pokazala je ranija analiza Bloomberg Adrije.
Više
Multilateralne kompenzacije put do miliona raspoloživog novca
Efikasan sistem MLK: Izmireno 17,3 miliona KM obaveza i potraživanja
Jedinstveni sistem za multilateralne kompenzacije i cesije u Republici Srpskoj u upotrebi je od oktobra 2015. godine putem Banjalučke berze koja je obučila sve učesnike, posrednike i banke za korištenje sistema te razvila tehnologije da svi što lakše mogu da prijave obaveze, ali i iskoriste mogućnosti sistema da naplate potraživanja.
Obavezu da učestvuju u multilateralnim kompenzacijama u RS-u imaju subjekti uključeni u budžetski sistem, sva privredna društva, banke, osiguravajuća društva, mikrokreditne organizacije, agencije, preduzetnici i sva druga pravna lica koja obavljaju poslovanje preko bankovnih računa.
Zakon ne može obavezati poslovne subjekte iz Federacije BiH da učestvuju, ali oni već godinama učestvuju na sistemu na dobrovoljnoj osnovi, jer veliki broj njih posluje s poslovnim subjektima iz RS-a.
"Analizom podataka koje imamo na sistemu utvrdili smo da učesnici koji nemaju obaveze u valuti ipak imaju potraživanja na sistemu. U tim situacijama oni mogu da prijave obaveze koje nisu dospjele ili avansne obaveze prema dobavljačima, kako bi mogli naplatiti postojeća potraživanja. Primjer koji često imamo na sistemu je da učesnici koji redovno plaćaju obaveze prijave avansno obaveze za poreze i doprinose prema državi i time naplate potraživanja koja u novcu nikako ne mogu naplatiti", pojasnio je ranije direktor Banjalučke berze Milan Božić.