.webp){kind=icon}
Univerzalno prihvaćena krilatica u svijetu ulaganja kaže da ne treba sva jaja držati u jednoj korpi, što je samo poetičniji način da se kaže da treba diverzifikovati svoj portfelj. Osnove ulaganja kažu da je najlakši način da podijelite svoje pozicije da odaberete klase imovine koje se kreću u suprotnim pravcima u različitim okolnostima.
Tako u dobra vremena najviše napreduju akcije rasta, dok u kriznim vremenima zlato postaje sve skuplje. Visoke kamate pogoduju obveznicama, a tokom blokada morskih pravaca skaču akcije kompanija za brodski prevoz.
S druge strane, situacija se komplikuje kada nastupi kriza i kada se granice pozitivnih i negativnih korelacija zamute i izbrišu, a poseban problem predstavljaju i mlade klase imovine za koje još uvek ne možemo da tvrdimo kako se tačno kreću i koje klase imovine prate.
"Prije svega bitno je napomenuti da tradicionalna diverzifikacija u većim krizama ne funkcioniše kako se od nje očekuje, što je popularizovalo alternativne vrste investiranja (hedž-fondovi, prvenstveno za institucionalne investitore), ali i primjenjivanje hedžing strategija kroz derivate", rekao je za Bloomberg Adriju Mihailo Đurđević, analitičar tržišta akcija u kompaniji Senzal Capital.
Svakako, najpoznatija korelacija je između obveznica i akcija, zbog čega je već decenijama popularan čuveni "60-40" portfolio, koji je zabilježio negativan performans 2022. godine zbog tzv. savršene oluje, tj. kombinacije restriktivne monetarne politike, inflacije, postkovid balona, preteranog pesimizma, političke nestabilnosti i drugih faktora, rekao je Đurđević.
"Kombinacija tih faktora je odvela obje klase imovine u pad, a u ovoj mjeri to nije viđeno od 70-ih godina prošlog vijeka", dodaje analitičar.
Kripto posebno pitanje
Jedna od najpopularnijih mladih klasa imovine jesu kriptovalute, u pogledu kojih tržišta ne mogu da se odluče kako ih posmatraju. Postoje oni koji ga gledaju kao alternativu zlatu i drugim sigurnim klasama imovine, neki ulažu u kripto zajedno sa tehnološkim akcijama, a postoje i oni koji ulažu isključivo u kritpovalute, misleći da je decentralizacija svetskih finansija neminovna.
Kada je u pitanju kripto-tržište, a prije svega bitcoin, on generalno ima pozitivnu korelaciju s tehnološkim kompanijama. Međutim, ta korelacija se često mijenja, a na nju mogu uticati regulatorni, geopolitički i makroekonomski faktori, kaže Đurđević.
"Interesantna promjena je bila u martu prošle godine kada su banke u SAD bankrotirale, a bitcoin je rastao. Isto tako, nedavni strahovi povodom dalje eskalacije konflikata na Bliskom istoku negativno su uticali na cijenu. Smatram da je još uvijek mlada klasa imovine, i trebaće još vremena da se definiše", dodaje.
Što se tipa ulagača u Srbiji tiče, najveći broj u kriptovalutama vidi samo način da brzo zaradi novac, što često investitore vodi u preveliko izlaganje riziku. Prije svega je bitno razumjeti u šta ste investirali, u ovom slučaju tehnologiju koja stoji iza bitcoina, ali i njegovu svrhu. Onda treba da odlučite da li vam sve to ima smisla i da li ste spremni da investirate, kaže Đurđević.
"To prije svega zavisi od profila investitora. Postoje mladi ljudi koji se ne osećaju komforno ni sa akcijama kompanija i radije se odlučuju da za svu ušteđevinu kupe obveznice. Moj lični stav, koji nije investicioni savjet, jeste da svako treba da ima dio svog investicionog portfolija u kriptovalutama", zaključuje.
Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savjete.
