Američke i evropske berze trgovanje u četvrtak zatvorile su u crvenom, a nakon što su statistički podaci pokazali da je inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ubrzala.
Indeks S&P 500 završio je trgovanje padom od 0,07 odsto, indeks DJIA ostvario je blagi rast od 0,04 odsto pri kraju trgovanja, dok je indeks Nasdaq 100 završio trgovanje na nuli.
Kada je riječ o evropskim akcijama, indeks Euro Stoxx 600, koji prati poslovanja 600 najvećih kompanija u 17 evropskih zemalja, završio je trgovanje padom od 0,77 odsto, njemački DAX pao je za 0,86 odsto, pad francuskog CAC-a iznosio je 0,52 odsto, dok je londonski berzanski indeks FTSE ostvario pad od 0,98 odsto.
Američka inflacija je ubrzala na kraju 2023. godine, te su očekivanja tržišta da će Federalne rezerve (Fed) uskoro početi da snižavaju kamatne stope postala upitna.
Indeks potrošačkih cijena (CPI) porastao je za 3,4 odsto u godini do decembra, najviše u posljednja tri mjeseca, pokazuju vladini podaci. Na mjesečnom nivou je inflacija takođe porasla više od predviđenog.
Indeks potrošačkih cijena, koji ne računa cijene hrane i energije, porastao je u decembru za 0,3 odsto u odnosu na mjesec ranije. Na godišnjem nivou takozvana bazna mjera je porasla za 3,9 odsto. Ekonomisti favorizuju baznu mjeru u odnosu na ukupnu inflaciju.
Nedavno su statistički podaci pokazali da je inflacija ubrzala i u evrozoni. Ovakvi podaci pomalo ruše nadu o ranijem popuštanju kamatnih stopa i Evropske centralne banke (ECB) i Feda.
Međutim, uprkos ubrzanoj inflaciji na kraju prošle godine, iz JPMorgana predviđaju da će Fed možda smanjiti stope više od očekivanja, a kada popuštanje bude počelo u evrozoni, član Upravnog savjeta ECB Boris Vujčić kaže da preferira da smanjenje počne za četvrtinu procentnog poena.
Vujčićeve izjave navele su tržišta novca da se klade na veće popuštanje, ponovo procjenjujući šest smanjenja kamatnih stopa od četvrtine procentnog poena do kraja godine, a prvi takav potez se očekuje do aprila.
.webp){kind=icon}
