Akcije Credit Suissea pale su više od 24 odsto u srijedu i time povukle kako akcije drugih banaka tako i ostatak tržišta naniže te su akcije u Evropi pale tri odsto dan prije odluke Evropske centralne banke (ECB) o kamatnim stopama.
ECB sada će morati dodatno da razmišlja o povećanjima stopa i u kom pravcu treba da ide jer se situacija na tržištu drastično promijenila od prethodne odluke kada je najavljeno skoro sigurno povećanje od 50 poena u martu. Međutim, krah Credit Suissea i SVB u SAD promijenili su osjećanja na tržištu i sada je pitanje da li će centralna banka evrozone nastaviti samo da razmišlja o rekordnoj inflaciji ili će pokušati i da sačuva likvidnost banaka.
Indeks Stoxx 600 završio je dan 2,92 u minusu a manji Euro Stoxx 50 pao je čak 3,46 odsto. Njemački DAX izgubio je 3,27 odsto, francuski CAC 40 pao je 3,58 odsto, a FTSE 100 u Londonu izgubio je 3,83 odsto.
Akcije Credit Suissea pale su 24,24 odsto u toku dana i time dostigle istorijski najniži nivo, a među velikim gubitnicima u bankarskom sektoru bili su i Societe Generale čije akcije su pale 12,18 odsto i BNP Paribas koji je izgubio 10,11 odsto vrijednosti akcija u odnosu na prethodni dan.
Ranije u toku dana, najveći akcionar Credit Suissa najavio je da nije spreman da dalje ulaže u banku. U srijedu su akcije banaka čak toliko padale da je u nekoliko navrata dolazilo do obustave trgovanja akcijama banaka.
Sektor finansija u okviru indeksa Stoxx 600 pao je 6,14 odsto, a veliki gubitnik bio je i sektor energije u kom su akcije pale 6,92 odsto, pokazuju podaci Bloomberga.
Akcije u energiji naniže su povukle cijene nafte koja je padala oko sedam odsto pošto je objavljeno da Rusija proizvodi velike količine nafte kao i da Međunarodna agencija za energetiku (IEA) očekuje da će u prvoj polovini ove godine ponuda biti veća od tražnje na tržištu.
Pesimizam investitora vidio se i na početku popodnevnog trgovanja i u SAD pošto je indeks S&P 500 pao 1,84 odsto.
Na to da će centralne banke morati dobro da razmisle o narednim koracima pokazala su i tržišta obveznica. Naime, investitori su pohrlili u kratkoročne obveznice kako bi se osigurali od daljeg povećanja kamatnih stopa. Prinosi na dvogodišnje državne obveznice Njemačke pale su u jednom trenutku u toku dana čak 51 baznih poena na 2,39 odsto. Istovremeno i prinosi na dvogodišnje državne obveznice SAD pali su na 3,83 odsto.