.webp){kind=icon}
Prosečna godišnja srpska neto zarada, koja je prošle godine iznosila oko 7.600 evra, nedovoljna je za kupovinu električnog vozila. Prema tome, Srbiji će, ukoliko plate ne budu brže rasle ili se cene ovih automobila ne budu smanjivale, trebati još mnogo vremena kako bi vozni park učinila ekološki čistijim.
Upravo je i istraživanje Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA) pokazalo da je u zemljama u kojima stanovništvo ima veće prosečne godišnje neto prihode tržišni udeo električnih automobila mnogo veći.
Prema tom istraživanju, električni automobili čine 21,6 odsto u broju novih automobila registrovanih u Evropskoj uniji 2022. godine, ali imaju tržišni udeo od samo devet odsto ili manje u više od polovine zemalja članica.
U zemljama u kojima električna vozila imaju tržišni udeo manji od devet odsto, poput nekoliko zemalja centralne, istočne i južne Evrope, uključujući Grčku, Italiju, Poljsku i Hrvatsku, prosečna godišnja neto zarada je oko 13.000 evra po radniku. Najveći udeo (preko 30 odsto) koncentrisan je samo u pet zemalja severne i zapadne Evrope, gde godišnji neto prihod prelazi 32.000 evra.
U Švedskoj, gde je godišnji neto prihod preko 35.000 evra, više od polovine novoregistrovanih automobila ima električni pogon. Nasuprot tome, električna vozila imaju tržišni udeo od samo četiri odsto u Bugarskoj, gde su prihodi oko 7.000 evra.
"Ove brojke potvrđuju značajne razlike u dostupnosti električnih vozila između različitih regiona u Evropi, pri čemu su Severna i Zapadna Evropa prednjače sa najvećim udelima, a Centralna, Istočna i Južna Evropa predstavljaju najniže udeo", navodi se u studiji ACEA.
Srbija subvencioniše kupovinu električnih automobila
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) dostavljenim Bloomberg Adriji, u Srbiji je ukupno registrovano 1.722 električna vozila i 14.723 hibridna vozila.
Kako bi povećala broj ovih ekološki čistih automobila u zemlji, Srbija je najavila da će se u narednom periodu ozbiljno posvetiti jačanju infrastrukture za korišćenje električnih vozila, kao i da će dodatnim subvencijama motivisati građane da ih kupuju.
Srbija je nedavno donela odluku da i ove godine subvenciniše kupovinu električnih automobila, iako je ovaj potez naišao na negativne komentare dela javnosti da država ne bi trebalo da pomaže onima sa "dubokim džepom", jer takve automobile, uglavnom, mogu da priušte oni sa boljom platežnom moći.
Bloomberg
Subvencije države za kupovinu putničkih i teretnih električnih vozila iznose od 2.500 do 5.000 evra. Za subvencionisanje kupovine vozila u budžetu za 2023. godinu predviđeno je 294 miliona dinara, što je duplo više nego prošle godine.
Vlada Srbije objavila je nedavno da se svake godine pomoću državnih subvencija kupi sve više ovakvih vozila, pa je tako 2020. godine kupljeno 112, 2021. godine 504, a 2022. godine rekordnih 715 vozila.
Ove godine cene nešto niže, čak i Tesla smanjila cene
Tokom prošle godine za nov električni automobil u Srbiji bilo je potrebno izdvojiti minimalno oko 30.000 evra, navedeno je u NALED-ovom istraživanju. Prošle godine prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je nešto manje od 650 evra. Ovaj podatak govori da su ne samo električni već generalno novi automobili još uvek nedostupni prosečom građaninu.
Ove godine cene električnih automibla su nešto niže širom sveta zbog jake konkurencije na tržištu, ali i činjenice da su neki od proizvođača shvatili da su cene vozila previsoke.
Tako je Elon Musk u nekoliko navrata snižavao cene pojedinih modela vozila Tesla, što ih čini pristupačnijim zainteresovanim kupcima u Evropi, regionu i Srbiji.
Većina ekoloških autmobila u Srbiji u vlasništvu pojedinaca, najzastupljeniji električni Smart
Prema podacima MUP-a dostavljenim Bloomberg Adriji, od ukupnog broja registrovanih električnih vozila na pojedince je registrovano 926 vozila a na kompanije 796, dok je 6.819 hibridnih automobila u vlasništvu pojedinaca, a 7.904 u vlasništvu firmi.
Depositphotos
Najzastupljenije marke električnih vozila su Smart (146 vozila), BMW (126), Renault (96), Sunra (96), Volkswagen (92), Super Soco (85), Peugeot B-Expert (70), Hyundai (67), Tesla (56).
Koje su najveće prepreke građanima za kupovinu automobila na struju
Istraživanje NALED-a pokazalo je da je 86 odsto građana spremno da pređe na električne automobile, ali bi većina bila mogla za takvu nabavku da izdvoji najviše 3.000 evra iznad cene konvencionalnih vozila.
Cenovnici distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih i za tri četvrtine građana to je ključni razlog zašto nisu prešli na električni pogon. Zato 87 odsto ispitanika podržava subvencije za kupovinu i svaki drugi bi najradije da trošak podeli s državom na ravne časti.
Pored cene, ostale ključne barijere građana za kupovinu vozila na struju jesu nepostojanje infrastrukture, odnosno elektropunjača, nedovoljan kapacitet baterije, nedovoljan iznos subvencija za nabavku električnih vozila, neodgovarajuća ponuda od distrubutera i banaka, nedostatak litijuma za proizvodnju baterija.
- U pisanju teksta pomogao Vladimir Nikoloski.
