.webp){kind=icon}
Grci će imati izobilje opcija kada izađu na izbore u nedjelju da biraju novu vladu - toliko da će možda morati da sve to urade ponovo nekoliko nedjelja kasnije. Desetine partija učestvuje na prvim izborima koji će se održati otkako su stupile na snagu promijene koje će otežati jednoj stranci da dobije većinu u parlamentu sa 300 poslanika.
Novi sistem je trebalo da odalji politiku te države od polarizacije. Ipak, pronalaženje koalicionih partnera u ovako podijeljenom političkom pejzažu moglo bi da bude teško: vodeći kandidati nisu u dobrom odnosu, a bijes zbog najsmrtonosnije željezničke nesreće u grčkoj istoriji doveo je do toga da se mnogi glasači okrenu manjim strankama.
Ako ne uspiju da formiraju vladu, prema novim pravilima, moraće da održe nove izbore. To bi moglo da odloži povratak Grčke na status zemlje sa investicionim rangom nakon što ta zemlja evrozone prije deceniju nije uspjela da isplati dug.
1. Šta se promijenilo u sistemu glasanja u Grčkoj?
Od 2012. stranka koja ima najviše glasova dobijala je bonus od 50 mjesta, što je jednoj stranci olakšavalo da obezbijedi većinu u parlamentu od 300 mjesta. Godine 2016. tadašnji premijer Alexis Tsipras promijenio je izborni zakon kako bi uveo proporcionalni sistem gdje se mjesta raspodeljuju prema procentu glasova koje svaka stranka dobije. On je to uradio, rekao je, jer takav sistem preciznije odražava želje birača. Bez dopunskih mjesta, stranka bi morala da obezbijedi oko 48 odsto glasova da bi sama formirala vladu – što je gotovo nemoguć zadatak sa velikim brojem partija koje se kandiduju. Zbog zamršenosti grčkog zakona, ovo je prvi put da se koristi novi sistem. Stari sistem je važio 2019. godine kada je Kyriakos Mitsotakis postao premijer nakon što je njegova partija desnog centra Nova demokratija završila prva, sa 40 odsto glasova.
2. Šta rizikuju?
Nastavak ekonomskog oporavka Grčke i povratak na zemlju sa investicionim rangom. Grčka ekonomija je uspjela da prevaziđe prepreke, uključujući pandemiju Covida, rat u Ukrajini i evropsku energetsku krizu. Iako je dužnička kriza koja je trajala deceniju znatno snizila bazu, grčka ekonomija se sada širi mnogo brže od ekonomije mnogih drugih evropskih zemalja i investitori vide potencijal rasta u godinama koje dolaze. Ono do čega im je najviše stalo je da nova vlada ima snažnu podršku u parlamentu kako bi mogla da ostane na održivom fiskalnom putu koji je slijedila prije pandemije i da nastavi da u potpunosti koristi fondove Evropske unije koji pomažu u jačanju rasta.
3. Šta kažu ankete?
Otkako je preuzela dužnost, Nova demokratija je imala vođstvo u anketama i šanse da ove godine osvoji apsolutnu većinu u parlamentu. Ipak, nakon što je željeznička nesreća 28. februara bacila svijetlo na loše stanje grčkih željeznica, stvari su se promijenile. Ne samo da se prednost Nove demokratije smanjila, već su ankete pokazale da mnogi Grci okreću leđa tradicionalnim strankama koje su godinama vladale zemljom, odlučujući ili da ne glasaju ili da podrže manje stranke. U posljednje vrijeme njihova prednost se ponovo povećala. Anketa objavljena u provladinom listu Protothema 13. maja pokazala je da najveću podršku ima Nova demokratija sa 33,6 odsto, što je 6,7 procentnih poena ispred Tsiprasove ljevičarske partije Syriza.
4. Zašto ne koaliciona vlada?
Osim tokom duge dužničke krize u Grčkoj, kada su stranke morale da sarađuju na provođenju mjera štednje koje su potrebne za međunarodnu pomoć, zemlja nema istoriju koalicionih vlada. Nije u DNK grčkih partija da rade zajedno. Ipak, problem nije samo prepirka političara - matematika je teška, s obzirom na broj potrebnih mandata. Jedan od mogućih scenarija je da Syriza, socijalistička partija Pasok koju predvodi Nikos Androulakis i partija Mera25 bivšeg ministra finansija Yanisa Varoufakisa mogu dobiti dovoljno poslanika da zajedno formiraju vladu. Ali Androulakis neće biti dio vlade ako je Tsipras premijer, dok Varoufakis ne želi da sarađuje ni sa kim. Mitsotakis i Tsipras su isključili mogućnost bilo kakve saradnje njihovih partija. Odnosi između Mitsotakisa i Androulakisa takođe nisu dobri, posebno nakon što se prošle godine pokazalo da je grčka tajna služba prisluškivala Androulakisov mobilni telefon. Lider Pasoka je rekao da se neće pridružiti vladi ako je Mitsotakis premijer. Mitsotakis je rekao da ne može da prihvati taj zahtjev.
Bloomberg
5. Dakle, šta se dešava ako ne uspiju da formiraju vladu?
Ako nijedna od tri najveće stranke po broju glasova ne bude u stanju da formira vladu u kratkom vremenskom roku, najvjerovatnije će biti raspisani novi opšti izbori. Ako bude tako, očekuje se da će se oni održati početkom jula - po drugom izbornom sistemu. Mitsotakis, koji sebe naziva snažnim zagovornikom jednopartijske vlade, proveo je promjene tokom svog mandata koje vraćaju dio starog sistema. Partija koja završi prva dobiće bonus koji bi mogao da dostigne čak 50 mjesta, u zavisnosti od udjela glasova. Takozvani poluproporcionalni sistem predstavljanja je vrlo komplikovan. Ali suština je da prvoplasirani može da formira jednopartijsku vladu ako ima najmanje 38 odsto glasova i sve dok stranke koje ne pređu cenzus potreban za ulazak u parlament (tri odsto od ukupnog broja) osvoje iznad 10 odsto od ukupnog broja glasova. Dodatna mjesta bi najveću partiju približila broju mandata koji je potreban za apsolutnu većinu (151), tako da bi ona mogla da zaobiđe glavne rivale i dopre do jedne ili dvije manjih partija, teoretski olakšavajući formiranje vlade.
