.webp){kind=icon}
Prije same priče o agroturizmu želim napraviti paralelu između pojmova koji se često prepliću, a to su ruralni turizam, seoski turizam i agroturizam, gdje suštinski agroturizam predstavlja uži pojam od ruralnog turizma, a istovremeno širi pojam od seoskog turizma.
Dok ruralni turizam predstavlja svaku turističku aktivnost i segment ponude koji se nudi u ruralnom području, agroturizam je usko vezan za ambijent sela i njegove uže okoline te aktivnosti poput poljoprivrede i gastronomije, te ostalih srodnih privrednih aktivnosti i iskustava koja vas povezuju s prirodom i ambijentom sela.
Istovremeno, seoski turizam bi predstavljao bavljenje turizmom u okviru svog domaćinstva, pri čemu je isključivo vezan za poljoprivrednu aktivnost unutar određenog domaćinstva i za ponudu proizvoda proizvedenih u tom domaćinstvu, gdje bavljenje turizmom predstavlja dodatnu djelatnost.
Agroturizam sve više privlači turiste
Agroturizam kao forma turizma sve više privlači turiste željne autentičnih iskustava kroz direktno upoznavanje lokalne kulture i načina života. Potrebu za ovom vrstom turizma je kreirao sam čovjek, modernim načinom života i s vremenom prihvaćenim navikama.
To vidimo kroz sve brži način života, konstantnu gužvu, duge svakodnevne vožnje, mnogo posla vezanog za internet i kompjuter, svakodnevno izlaganje stresnim situacijama, povećan broj mentalnih i fizičkih oboljenja, sve manje vremena koje odvajamo za boravak u prirodi, manjak vremena za sebe i porodicu, nezdravu ishranu i slično.
Čovjek svojim načinom života stvara direktnu potrebu za ovakvim i sličnim vidom odmora i rekreacije. Odlazak na odmor na selo ne samo da omogućuje bijeg od gradske vreve, već pruža i priliku da se povežemo s prirodom na dubljem nivou.
Ilustracija (Depositphotos)
Kroz agroturizam gosti imaju priliku za nova iskustva koja se mogu ogledati kroz učenje o tradicionalnim metodama uzgoja hrane, učešće u aktivnostima poput branja voća i povrća, muže krava, spremanja tradicionalnih jela, cijepanja drva, pa do učešća u lokalnim običajima i proslavama.
Jedan od ključnih segmenata agroturizma je autentičnost. Možda djeluje čudno, ali ovakve stvari ljudima koji dolaze iz urbanih sredina predstavljaju pravi izazov i sasvim sigurno neponovljivo iskustvo koje će jako dobro platiti.
Turisti vole autohtono, personalizovano, autentično
Turisti vole autohtono, personalizovano, autentično. Tako da, osim što pruža priliku za razmjenu znanja i iskustava između domaćina i gostiju, kroz iskustvo posjete agroturističkom imanju turisti dobijaju potpunu odsutnost od svega što predstavlja svakodnevnicu u kojoj žive i s kojom se bore. Nudi im ono od čega su se otuđili i što su davno izgubili, a takva iskustva oni žele da vide, čuju, okuse i plate.
Gost ima benefite kroz iskustva spoznaje života na selu, degustiranja lokalno proizvedene hrane i doživljaj seoske svakodnevnice kroz rad i način života domaćina, dok domaćini imaju benefit prihoda od prodaje lokalne hrane i pića, smještaja, te od ostalih aktivnosti i doživljaja koje nude gostima, uz dobijanje novih perspektiva i ideja za razvoj svog poslovanja.
Ilustracija (Depositphotos)
Moramo udahnuti život seoskim područjima
S obzirom na to da BiH predstavlja izrazito ruralnu destinaciju, a agroturizam je perspektivan vid bavljenja turizmom, nameće se činjenica da trebamo pažnju usmjeriti na domaću hranu, autentična iskustva u skladu s našim načinom života, običajima i tradicijom, te na oživljavanje sela i seoskih područja, kako bismo kroz proces kreiranja ponude udahnuli život tim područjima.
Takvih ljudi nema mnogo i zato moramo voditi računa o svakoj osobi koja ima viziju i želju za adaptacijom seoskog imanja u svrhu bavljenja turizmom.
Politike trebaju da se usmjere na te ljude i da budu podrška i konkretna pomoć onima koji žele da privređuju, proizvode domaću hranu i kreiraju događaje i iskustva kroz seoski i agroturizam, te koji će kroz podsticaj biti nosioci ove priče.
Zato je potrebna jasna vizija i bespovratna pomoć i za poljoprivredne aktivnosti, ali i adaptaciju objekata na selima i to ne smije biti stvar jednokratnih odluka i pomoći, nego sistemska, cjelogodišnja pomoć kojom ćemo sačuvati selo od odavno započetih procesa gašenja ognjišta, što je interes ne samo vlasnika objekta seoskog turizma nego i svih nas.
Marko Radić je rukovodilac Sektora za promociju turizma Turističke organizacije Republike Srpske (TORS).
Sadržaj, stavovi i mišljenja izneseni u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.
