Evropska centralna banka (ECB) u julu ipak nije riješila da nastavi smanjenje kamatnih stopa, i pad cijena zaduživanja će morati da sačeka septembar.
Nakon odluke ECB, kamatna stopa na depozite ostaće 3,75 posto, na glavne operacije refinansiranja 4,25 posto, a na marginalne kreditne olakšice 4,5 posto, piše u saopštenju centralne banke. Kamate su prije jula bile najviše od osnivanja eurozone.
"Dok su neke cijene u okviru bazne inflacije ubrzale rast u maju (zbog jednokratnih faktora), većina kategorija je u junu usporila rast ili je on stagnirao. U skladu sa očekivanjima, inflatorni uticaj rasta zarada je negirao profit. Monetarna politika drži uslove finansiranja restriktivnim. Sa druge strane, domaći cjenovni pritisci su i dalje jaki, inflacija u uslužnom sektoru je visoka, a ukupna inflacija će ostati iznad cilja dobar dio sljedeće godine", piše u saopštenju ECB.
Ovakvu odluku je očekivao i tim analitičara Bloomberg Adrije, koji do kraja godine očekuje monetarno popuštanje za ukupno 50 baznih poena.
"Nastavak smanjenja kamatnih stopa na jesen je vrlo vjerovatan scenario kako bi se oslobodio dodatni potencijal pada kamatnih stopa, pogotovo na kredite kompanijama, koje bi u 2025. godini, po nižim kamatnim stopama, mogle da krenu u novi investicioni ciklus", rekli su analitičari pijre odluke ECB.
U intervjuu za Bloomberg Adriju i ekonomista na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW) Artem Kochnev kaže da do kraja godine očekuje dva smanjenja kamata za po 25 baznih poena.
"Očekujem četiri smanjenja stopa od po 25 baznih poena u svakom kvartalu počev od septembra ove godine. S druge strane, ECB će u septembru pokušati da kroz promjenu okvira oživi međubankarsko tržište kredita. Ovo bi moglo da donese novu volatilnost po pitanju kamata i još ostaje da se vidi koji će biti efekti", rekao je ekonomista.
Godišnja inflacija u eurozoni u junu potvrđena je na 2,5 posto, što je nešto niže od majskih 2,6.
Najmanje godišnje stope zabeležene su u Finskoj (0,5 psoto), Italiji (0,9 posto) i Litvaniji (jedan posto). Najviše stope imale su Belgija (5,4 posto), Rumunija (5,3 posto) i Španija i Mađarska (po 3,6 posto).
U odnosu na maj, godišnja inflacija je usporila u 17 zemalja članica EU, ostala ista u jednoj, a porasla u devet.
Bazna inflacija u eurozoni nešto je upornija na mere ECB, i u junu je iznosila 2,9 posto.
(Dopunjeno citatom iz saopštenja u trećem pasusu.)