Evropska centralna banka (ECB) će ostati pri svom opreznom pristupu, smatraju u analitičkom timu Bloomberg Adrije i očekuju da ECB zadrži nepromijenjen nivo kamatnih stopa na sjednici u martu, pogotovo što signali iz makroekonomskog okruženja nisu najjasniji.
"Inflacija u evrozoni se približila ka ciljanih dva odsto (2,6 odsto u februaru 2024. godine, flash procjena HICP), ali je njen daljnji tok u sjenci stabilnog tržišta rada i rastućih zarada, što ide u prilog inflatornim pritiscima", ističe Marina Petrov Savić, viša analitičarka u analitičkom timu.
Dosadašnje usporavanje inflacije potpomoglo je i raspoloženje potrošača, koje ukazuje na oporavak i na najvišem nivou je ako se posmatra kritični period od marta 2022. godine, što, kada se doda na rastuće zarade, stvara platformu za perzistentnu tražnju, a samim tim i za lakši razvoj inflatornih pritisaka.
"Vidimo da su inflatorni pritisci s najvećim potencijalom internog karaktera i pitanje je kako će rast zarada biti kanalisan dalje. Rast zarada se ne može pokriti kroz rast produktivnosti jer je većina zemalja evrozone zabilježila čak njen pad, pa vidimo potencijal da će se oni dalje preliti na cijene", ističe Petrov Savić.
I kod narativa zvaničnika ECB-a, u Analitičkom timu BBA, ne očekuju iznenađenja, već opreznost i opet potenciranje na "data-driven" principu.
"Očekujemo tek nešto jasnije signale do kraja prve polovine godine, a konačno i početak ciklusa smanjivanja kamatnih stopa na sjednici u julu 2024. godine, opet s oprezom i u koracima od 25 baznih poena", poručuje Petrov Savić.
Podsjećamo, inflacija u evrozoni je u februaru viša nego što se očekivalo, pružajući još jedan argument zvaničnicima ECB koji ne žele da žure sa snižavanjem kamatnih stopa.
Potrošačke cijene su u februaru porasle za 2,6 odsto u odnosu na godinu prije, saopštio je Eurostat. To je iznad prosječne procjene od 2,5 procenata iz Bloombergove ankete ekonomista. Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne komponente kao što su hrana i energija, takođe je bila viša od predviđene, držeći nivo od 3,1 odsto.
Usporavanje je bilo vidljivo u čitavoj evrozoni kako rast troškova energije blijedi, a privreda tih 20 zemalja jenjava.
Evropska centralna banka je, u skladu s očekivanjima većine analitičara i ekonomista, cijene zaduživanja na svom januarskom sastanku ostavila nepromijenjenim.
Nakon odluke ECB, kamatna stopa na depozite ostala je četiri odsto, na glavne operacije refinansiranja 4,5 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 4,75 odsto. Ovakve kamatne stope su na snazi od septembra i najviše su od osnivanja evrozone.