Inflacija u evrozoni je u februaru viša nego što se očekivalo, pružajući još jedan argument zvaničnicima Evropske centralne banke (ECB) koji ne žele da žure sa snižavanjem kamatnih stopa.
Potrošačke cijene su u februaru porasle za 2,6 odsto u odnosu na godinu prije, saopštio je u petak Eurostat. To je iznad prosečne procjene od 2,5 procenata iz Bloombergove ankete ekonomista. Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne komponente kao što su hrana i energija, takođe je bila viša od predviđene, držeći nivo od 3,1 odsto.
Eurostat
Usporavanje je bilo vidljivo u čitavoj evrozoni kako rast troškova energije blijedi, a privreda tih 20 zemalja jenjava. Ove nedjelje su najavljeni padovi u Njemačkoj, Francuskoj i Španiji, dok je Italija u petak saopštila da je inflacija ostala nepromijenjena na 0,9 odsto.
Njemačke obveznice su zadržale ranije gubitke, a evro je ostao nepromijenjen na oko 1,08 dolara. Izgledi tržišta u pogledu tempa i obima smanjenja stopa ove godine su se malo promijenili. Prvo smanjenje se očekuje do juna, mada su izgledi za taj potez dosad pali na oko 80 odsto.
Podaci dolaze samo nekoliko dana prije nego što ECB treba da odredi dalje kretanje troškova zaduživanja, a ekonomisti predviđaju da će stopa na depozite biti ostavljena na četiri odsto. Zvaničnici su pretežno saglasni oko prvog smanjenja u junu, dok je manjina za bržu akciju.
Eurostat
Neki političari bi takođe željeli da rezovi stignu brže jer se njihove privrede muče. Posljednji se oglasio portugalski ministar finansija Fernando Medina, izjavivši za Bloomberg da postoji "visok rizik" u održavanju stroge monetarne politike.
"Više različitih evropskih zemalja imaju veoma snažno usporavanje", rekao je on u četvrtak u Sao Paulu. "U nekima već postoje stagnacija i recesija. U ovom trenutku veći su rizici ako se situacija ostavi onakva kakva jeste od pokretanja procesa smanjenja kamatnih stopa. Privreda je već dovoljno usporila."
Dok su kreatori politike optimisti po pitanju kretanja inflacije ka njihovom cilju od dva odsto, oni su i dalje zabrinuti da povećanja plata i troškova rada rizikuju da održe pritisak na cijene tokom dužeg vremenskog perioda.
Eurostat
Zaista, uprkos ekonomskoj slabosti, tržište rada ostaje zategnuto: zasebno saopštenje Eurostata pokazalo je da je stopa nezaposlenosti ostala na rekordno niskih 6,4 odsto u januaru.
"Gledali smo podatke o inflaciji koji stižu sa evropskog i državnog nivoa i ono što vidimo je da oni potvrđuju moj stav da moramo da čekamo, da moramo biti pažljivi i da ne možemo žuriti sa odlukom", rekao je u petak u Beču guverner austrijske centralne banke Robert Holzmann.
Predsjednica ECB Christine Lagarde poručila je u ponedjeljak da se "očekuje da će se trenutni proces dezinflatornog procesa nastaviti", ali da ona i njene kolege moraju da vide više dokaza o održivom povratku na cilj.
Analitičari su takođe zabrinuti što ovonedjeljni brojevi maskiraju mjesečni rast inflacije koji nije iskrivljen zbog promjena u troškovima energije, a koji iskrivljuju poređenja na godišnjem nivou.
Šta kaže Bloomberg Economics
"Dezinflacija se nastavila u evrozoni u februaru. Za ECB je važno da je skroman dio pada izazvan sektorom cijena usluga - to je segment koji na čelnike ima najveći uticaj. Očekujemo dalji pad u narednim mjesecima i to je ono što Upravni savjet traži da se desi prije nego što smanji kamatne stope."
Jamie Rush i Maeva Cousin, ekonomisti.
Neki zvaničnici kažu da bi inflacija mogla da se ohladi na, ili čak ispod, dva odsto već ove godine - mjesecima prije nego što je predviđeno u posljednjim projekcijama ECB iz decembra. Centralna banka će sljedeće nedjelje predstaviti nove prognoze, sa blagim revizijama nadole koje se očekuju u pogledu povećanja cijena i privredne ekspanzije u bliskoj budućnosti.
Guverner grčke centralne banke Yannis Stournaras rekao je prošle nedjelje da "skorašnji skup podataka sugeriše da ćemo dostići dva odsto na jesen". Njegov kolega u Portugalu Mario Centeno smatra da će, poslije postizanja cilja, inflacija "fluktuirati oko dva odsto - što je ono što želimo".
Stournaras je, međutim, saglasan sa svojim oštrije nastrojenim kolegama u Upravnom savjetu u naglašavanju da neće biti dovoljno informacija da se donese odluka o smanjenju stopa prije juna, posebno kad je riječ o platama.
Indikatori poput dogovorenih plata počeli su da upućuju stvari u pravom smjeru, ali novi, napredniji pokazatelj ECB pokazao je da prekretnica tek treba da se postigne.
Neki analitičari vide da će inflacija ponovo rasti u srednjem roku. Holger Schmieding, glavni ekonomista Berenberg Banka, predviđa postepeni oporavak cjenovnih pritisaka tokom 2025. godine, na 2,5 odsto.
Trenutni izvještaj Bloomberg Economicsa za mart ukazuje na očitavanje vrijednosti od 2,2 odsto, uzimajući u obzir najnovije podatke.
.webp){kind=icon}
